Srbija

„Vršački vinogradi“ poklon za Kineza: Vodu u vino

Piše: Dimitrije Gašić

Beogradski glas – Jedan od bolji primera koji ilustruje pljačkanje tokom privatizacija u Srbiji jeste primer „Vršačkih vinograda“. Nekada veliki gigant i nadasve prepoznatljiv brend vina pao je šaka Mlađanu Dinkiću i nekolicini inostranih biznismena koji su, pre no što su pazarili po Srbiji, doznali koliko i koga sve mogu da podmite da bi prošli povoljno u ovoj kupovini.

Prve procene vrednosti ovog preduzeća izvršene su početkom 2013. godine. Tada je procenjeno da samo u zalihama vina ova kompanija poseduje pet miliona evra. Sem toga, mehanizacija, zemljište i druga imovina dodatno su uvećali vrednost „Vinograda“. Tako je februara pomenute godine vrednost „Vršačkih vinograda“ procenjena na 17 miliona evra.

Kako je procena vršena praktično usred zime, grožđa tada nije bilo na čokotima, ali kada je kroz nekoliko meseci rodilo, i ono je dodatno uvećalo vrednost preduzeća, ali to nije ušlo u onih 17 miliona. Prvi u nizu poklona za novog vlasnika od države Srbije.

Rukovodstvo ovog preduzeća i pojedini sindikati tražili su tada da se pre privatizacije prodaju zalihe vina i tako prvo namire potraživanja radnika. Međutim, Ministarstvo privrede to odbija. Ali prihvata Dinkićev predlog.

Naime, servilni (za sve koji ga časte) Dinkić predlaže da ako tokom licitacije niko ne podigne ruku na prvu ponudu (17 miliona evra), cena odmah bude snižena za 50 odsto. Ako i tada niko ne podigne ruku, onda za još 30 odsto manje.

Tako je jedan kineski biznismen koji nikakve veze sa uzgajanjem grožđa i proizvodnjom vina nema oćutao prvu i drugu ponudu na licitaciji i podigao ruku kada je ponuđeno pet miliona evra. On je kupio kompletne „Vršačke vinograde“ po ceni samo zaliha vina koje poseduje ta kompanija. Na poklon je dobio 1.600 hektara kvalitetnog zemljišta, objekte i mehanizaciju. Dakle, još jedan poklon za kineskog prijatelja.

Koliko god delovalo neverovatno, to nije kraj pljačke poreskih obveznika. S obzirom na to da su „Vinogradi“ prodati, svi zaposleni trebalo je da dobiju otkaz i da im tom prilikom država Srbija, a ne novi vlasnik, isplati otpremnine i zaostala dugovanja. Plan je bio da te iste radnike potom Kinez zaposli i dobije 6.000 evra po svakom zaposlenom.

Ovu pljačku zaustavio je Saša Radulović, osnivač Pokreta „Dosta je bilo“, a tada ministar privrede u Vladi Republike Srbije. Raskinuo je sve sporne ugovore, vratio privatizaciju na početak. Međutim, s njegovim odlaskom iz ministarstva, gubi se i interesovanje da se sprovede poštena privatizacija koja neće štetiti ni zaposlenima, a ni državnoj kasi. Vlada Srbije nije uradila ništa da dovede započeto do kraja. Nakon toga usledio je stečaj „Vinograda“.

Ipak, iako stečaj traje do današnjeg dana, očigledno je vlast pronašla mehanizam u kome će „Vinogradi“ da služe za interese privatnih firmi čiji su vlasnici bliski vlastima. Vino se i danas proizvodi zahvaljujući strateškim partnerstvima dok „Vinogradi“ čekaju bolje dane kada će nekome iz vlasti možda biti prioritet.

Vino pak može da stoji.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač