Politika

Jubilarna rođendanska žurka SNS: Navijači tražili kartu više

Piše: Nikola Jovanović

Srpski glas – Srpska napredna stranka proslavila je nedavno prvih deset godina postojanja, i to u Kraljevu. Za mnoge je ovo iznenađenje, imajući na umu da je doskoro bilo nemoguće iz predsednikovih usta čuti – „Kraljevo“. Ne računajući dolaske u kampanji za parlamentarne i predsedničke izbore, Vučić do vojne vežbe „Zajednički udar“ u junu 2018. i rođendana SNS-a, u Kraljevu nije bio od 2012, kad je posetio grad na Ibru kao ministar odbrane.

Šta se u međuvremenu promenilo? Tomislav Nikolić nije više na čelu SNS-a, a glavni mecena i savetnik za privredu u vreme njegovog predsednikovanja bio je Kraljevčanin Predrag Mikić, koji je preminuo u aprilu 2017. Vučić, kako kažu lokalne kuloarske priče, nije bio u dobrim odnosima sa Mikićem, zbog čega je kao premijer namerno izbegavao Kraljevo. Nije, čak, otvorena nijedna fabrika po oprobanom receptu: stranom vlasniku milionske subvencije iz budžeta, a radnici da rade za minimalac.

Ove godine odnos prema Kraljevu je znatno drugačiji, pa ga je Vučić posetio nekoliko puta u kratkom periodu i odlučio da za mesto jubilarne proslave stranke odabere baš Kraljevo. Neki kažu da je to način da se iskupi pred Kraljevčanima koje je kao premijer ignorisao.

Tomini i Acini ljudi

Međutim, ono što je zanimljivo, odnos Vučić‒Nikolić prelio se i na organizaciju proslave. Zvanice su počele da pristižu na dan proslave od ranih prepodnevnih časova, kao po običaju, autobusima beogradskih, pančevačkih i drugih registarskih oznaka.

Kako saznajemo, Vučić je naredio da se hala napuni. Međutim, iako u halu staje sedam i po hiljada duša, mnogo manje nego što je članova SNS-a u tom gradu, Vučić nikako nije mogao da se osloni na lokalno rukovodstvo, pa je doveo dodatne zvanice u Kraljevo. Zašto je Vučić morao da dovozi taj silan svet? Poznato je da on to uvek radi zbog marketinga, ali zašto onda nije pozvao samo kraljevačke esenesovce i tako uštedeo na prevozu? Odgovor na ovo pitanje krije se u samom SNS odboru u Kraljevu.

Kao i svaki SNS odbor u Srbiji, i ovaj kraljevački ima dva tabora, kolokvijalno – Tomin i Acin. Prvim upravlja Nenad Simović Simke, predsednik Raškog upravnog okruga, a drugim gradonačelnik Predrag Terzić. Te dve struje u samom SNS-u prilično su destruktivne za samu organizaciju, pa su i sami veoma nespretni i skloni izazivanju požara koja mora da gasi Vučić lično. Tako je, recimo, pre dve godine sve bilo spremno da na čelo Kraljeva dođe izvesna Marica Mijajlović, ali je veče pre samog izbora Vučić naredio da na to mesto bude izabran mlađani doktor nauka Predrag Terzić. Na njegovo iznenađenje, sutradan ga dovedoše na čelo Grada, a Mijajlovićevu na mesto Terzićeve zamenice. Od tada gradonačelnik i njegova zamenica postaju ljuti neprijatelji. Da li su to i danas, ne znamo, budući da je nedavno Marica Mijajlović podnela ostavku na sve funkcije, dala otkaz u Odeljenju za urbanizam Grada Kraljeva i novo zaposlenje zasnovala u jednoj kraljevačkoj privatnoj firmi.

Kineski ambasador

Vučić nikome iz ovog odbora ne može potpuno da veruje jer ga doskoro nisu ni interesovali, pa je odlučio da se organizacijom žurke pozabave oni kojima veruje. Kada je stigao u Kraljevo, dočekali su ga nasmejani domaćini, Simović i Terzić, koji do samog kraja žurke nisu prestali da trčkaraju za Vučićem i „stavljaju mu se na raspolaganje“. Prvo je obišao naselje Šeovac, gde se gradi fabrika turske kompanije „Eurotaj“ (Eurotay). Tog dana se nije znalo ko prima poklone, a ko poklanja. Kada smo od predsednika čuli da će Kraljevčani, odnosno Kraljevčanke uskoro za 25.000 da šiju farmerke za Turke, stvar je bila jasna – eto zašto je žurka baš u Kraljevu. Za Vučića je sve reklama, on je uvek u kampanji, za njega ni stranačka proslava nije samo proslava.

A kada je spektakl počeo, nešto posle šest popodne, ispred pune hale sportova na sitnoj kiši stajalo je deset hiljada duša. Nezadovoljni i besni, pojedini SNS aktivisti koji su tog dana ranom zorom zapucali za Kraljevo mrmljali su, više za sebe, kako nije fer da i u Kraljevu glume zainteresovanu publiku za koju nije bilo mesta i da su to isto bili i u Nišu, Beogradu, Majdanpeku… Loša podela karata, ukratko.
Iako na prvi pogled deluje da je organizacija podbacila ne predvidevši da će se za žurku tražiti „karta više“, istina je da je sve unapred smišljeno. Veći deo partera hale bio je rezervisan za kompletnu Vladu i druge VIP goste, u koje spadaju i lokalni funkcioneri, svi prijatelji SNS-a, partneri i kineski ambasador. Svi oni stajali su ispred bine pažljivo slušajući govornike uz prečeste aplauze.

Govornika je bilo dosta, od ambasadora Kine u Srbiji do nekih potpunih anonimusa. Oni su ostavili najjači utisak na publiku, koja ni do kraja njihovog izlaganja nije bila potpuno sigurna o čemu se tačno radi.

Prvo je na binu izašla medicinska sestra zaposlena u Zdravstvenom centru „Studenica“ u Kraljevu. Ona je imala zadatak da upotrebi sve najlepše prideve koji joj padnu na pamet kako bi opisala u kakvim uslovima radi svoj posao. Ona je opisala, verovali ili ne, isti onaj zdravstveni sistem u kome se leči i ministar Lončar, ali ne i ostali građani Srbije. Ona je na kraju dodala da ni za šta na svetu ne bi otišla u „neke Nemačke“ jer je u Srbiji zlatnodoblje koje nema nameru da propusti.

Nakon nje na scenu je izašao mladić koji se na početku pohvalio fakultetskom diplomom, a nakon gromoglasnog aplauza, zvižduka i pokliča, zapevao kako je presrećan što će raditi u nemačkom „Leoniju“ u Kraljevu. To je ujedno drugi Vučićev poklon Kraljevčanima – nadaleko poznati proizvođač kablova. I Kraljevčani, dakle, počinju da motaju žice!

Onda je usledio gromoglasan aplauz mase, a najjači, reklo bi se, od Maje Gojković i Ane Brnabić.

„Aerodrum“

Dugi i emotivni rođendanski govor Aleksandra Vučića je potrajao. Za to vreme, Terzić i Simović su se pribojavali da ih Vučić, kako on to ume, ne prekori za neizgrađeni zatvoreni bazen i kaže im, kao onomad kad je otvarao „Leoni“, da su nesposobni i da se malo ugledaju na predsednika opštine Vrnjačka Banja. Tamo je kao sve okej.

Svašta je Vučić izobećavao uglavnom koristeći – „evo dve fabrike sam vam doveo u grad, vidite da radim“ – argument. Pa evo, kaže, vidite šta su rekli ovaj dečko i medicinska sestra, ako meni ne verujete, verujte njima. I sve tako. Onda se dohvatio deonice Koridora 10 od Preljine do Pojata preko Kraljeva i kao – „evo samo što nije“. A nije i neće skoro biti izgrađena. Vučić, iznenađujuće, nije krio da auto-put do Kraljeva dolazi, ne zbog građana, već zbog „Leonija“ i „Eurotaja“. Obećao je ponovo i aerodrom ili kako to kaže gradonačelnik Terzić – „aerodrum“, koji je najskuplja reč u Kraljevu. Kako god, na otvaranje civilno-vojnog aerodroma čeka se godinama, a prilika da se najavi njegovo (konačno) otvaranje se ne propušta. Da sve bude komičnije, taj aerodrom ima i zgradu, i pistu, i zaposlene, ali još uvek ne radi. Problem, nezvanično, pravi Vojska, koja ne želi da deo aerodroma ustupi civilnom vazduhoplovstvu. Vučić to u svom iscrpnom izlaganju nije pomenuo, valjda da Vulinu ne pokvari zadovoljstvo žurkom.

Ceo taj cirkus trajao je satima. Kad je nakon ceremonije masa ljudi krenula da napušta halu, saobraćajni kolaps u Kraljevu bio je opet neminovan. Nažalost, jednom Obrenovčaninu toga dana bilo je suđeno u Kraljevu. Kroz masu se nekako probila Hitna pomoć i veoma brzo reagovala, ali, nažalost, kasno.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 01. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!