Politika

Globalizam – moderno ropstvo

Priredio: Dimitrije Gašić

Beogradski glas – Da globalizam nije, u suštini, pevanje pesme „Kumbaya my Lord“ dok se držimo za ruke i dostupnost svetskih brendova u lokalnim prodavnicama, mogli smo da saznamo na nedavno održanoj tribini u Beogradu na temu „Kako protiv globalizma“.

Na tribini su govorili Ivan Pernar, narodni poslanik u Hrvatskom saboru, Boris Malagurski, novinar i filmski reditelj, i Saša Radulović, osnivač Pokreta „Dosta je bilo“ i narodni poslanik. 

Ključna reč koja, zapravo, stoji iza globalizma jeste kontrola. Svega. Ne samo onoga što nam je dostupno u samoposluzi već najpre informacija koje će stići do nas, ali i kontrola novca koji se plasira. To što o globalizmu kao takvom, surovom i dominantnom u današnjem svetu, možemo da čujemo samo u retkim medijima, u koje spada i ovaj, dovoljna je potvrda izrečenog na ovoj tribini.

-Kada biste pitali bilo kog čoveka u kom uređenju živi danas, odgovorio bi u demokratiji. A tačan odgovor je u postdemokratiji. To zapravo znači da svetom vlada onaj ko ima kapital, a ne onaj ko dobije poverenje građana na demokratskim izborima. Matrica po kojoj skoro svi mediji plasiraju vesti iz istog ugla takođe je pokazatelj da postoji globalizam. U Americi, koje god vesti gledali, svaki medij ima isti pogled na događaje. Globalizam zahteva uniformisanost i jedinstvo, rekao je Ivan Pernar.

Na vrhu celog sistema koji se zove globalizam nalazi se bankarski globalizam. I nije to neka teška i nerazumljiva ekonomija koju ne mogu da ukapiraju obični građani. Osnivač Pokreta „Dosta je bilo“ i narodni poslanik Saša Radulović pokušao je da objasni zašto je neophodno da svaka država štampa svoj novac, osim što time dokazuje da je suverena.

-Novac je neophodno sredstvo i služi za razmenu roba i usluga. Štampanje novca nije samo puko utiskivanje na papir već puštanje u opticaj sredstava u toku jedne godine na osnovu proizvedene robe i pruženih usluga. Kako taj broj raste iz godine u godinu, za toliko država treba da doštampa novca da ne bi cena roba i usluga pala, već da bi rasla. A ko štampa novac? Ako mislite da to radi Srbija, ne radi. Ne radi ni Belgija, ni Nemačka, ni Francuska. Novac se štampa na tri mesta u svetu: Federalne rezerve u Americi, Banka Japana i Evropska centralna banka. Samo na ova tri mesta u celom svetu. To je Trilaterala, objašnjava Saša Radulović.

Nema teorije zavere

To nas dovodi do ključnog objašnjenja globalizma – nijedna država ne doštampava svoj novac podižući tako svoju ekonomiju iz godine u godinu, već se, na tri gorepomenuta mesta, zadužuje tačno za onoliko koliko joj treba da bi ekonomija rasla. Znači, ako, recimo, u Srbiji napravimo most na Dunavu, naša ekonomija je porasla za cenu tog mosta. Umesto da naša Narodna banka sledeće godine doštampa novca onoliko koliko je platila taj most, ona se u stvari zadužuje. Globalizam je na taj način učinio da svako ulaganje u, recimo, infrastrukturu Srbije bude dug, a ne investicija. Narodna banka Srbije, u ovom slučaju, ima samo ulogu menjačnice kada stigne kredit u evrima iz ECB. Ukoliko je i ovo komplikovano za razumevanje, govornici na tribini imaju još jednostavnije objašnjenje.

Naime, da bi jedna država vodila dobru monetarnu politiku, neophodno je da pogodi koliko tačno novca treba godišnje da pusti u opticaj kako bi ekonomija te države rasla. Novca ne sme da bude ni manje (recesija), a ni više (inflacija).

To nas dovodi i do suštine globalizma – kontrola svega, a najpre novca. Trima bankama koje smo pomenuli najveći klijenti su države sveta (osim Kine koja sama štampa novac), koje se zadužuju svake godine sve više i više i tako zadužene mogu lakše da se kontrolišu. U prethodnih deset godina Trilaterala je odštampala i pustila u promet kao dug kroz ceo svet petnaest triliona dolara.

-Bankarski globalizam doveo je do toga da Srbija bude zadužena 60 odsto godišnjeg bruto društvenog proizvoda, SAD 100 odsto, Japan čak 200 odsto. Ko može da ima toliko novca da ga pozajmljuje suverenim državama? Samo onaj ko ga štampa, odnosno Trilaterala, objašnjava Radulović.

Sve ovo može da se shvati kao velika teorija zavere, a tome su skloni upravo oni kojima je ili teško sve ovo da shvate ili jednostavno to ne žele. Ipak, oni koji imaju toliki novac imaju i medije koji im pomažu u kreiranju stava o globalizmu, u tome da kada se dotaknete ove teme i izrazite drugačiji argumentovani stav, budete okrivljeni da ste na polju teorije zavere.

-Optužbu da ste teoretičar zavere dobijate od sagovornika koji jedino želi da vas diskredituje. Ja bih to nazvao činjenicom zavere, a ne bih to nazvao ni zaverom, već logikom kapitala. Ako pogledamo medije u Srbiji, sve vesti su iste. Mediji se potrude da informacije „prepakuju“, ali im je zajednički potpuno isti ugao gledanja i to što se informacije bez ikakvog dubljeg istraživanja plasiraju u javnost. Domaći mediji prenose samo stavove, a ne činjenice. To je propaganda, rekao je Boris Malagurski.

Političari podržavaju bankarski globalizam

Većina medija servira već oformljene stavove i važno je da sve to bude zabavno. Publici odnosno javnosti uglavnom nisu bitne činjenice, ne uključuju se previše da te informacije provere, već ih prihvataju zdravo za gotovo. U tome su se složila sva tri govornika na tribini, kao i u tome da ni njima publika ne treba da veruje, nego da sve izrečeno dodatno proveri. 

Ipak, novac je najvažniji. Hrvatski političar Ivan Pernar objasnio je kako se države toliko zadužuju.

-Po tom sistemu zaduživanja, svaka država se zadužuje na godišnjem nivou bar koliko da pokrije deficit. Dug raste iz godine u godinu i za dvadeset godina, što nije neki dug period, dođe se do ogromnog duga, koji u nekim državama premašuje BDP. Kreditor je onda sve odvažniji da dužniku odnosno državi govori šta treba da radi, da primorava građane da štede i da se ne rasipaju, iako građani ne uzimaju te kredite i ne utiču na monetarnu politiku, a ni na već stvoreni sistem zaduživanja, objašnjava Pernar

Ukoliko, na primer, Portugal želi da uzme kredit u Evropskoj centralnoj banci, koja je u vlasništvu zemalja članica EU, a samim tim i Portugala, to ne može učiniti direktno, već preko privatne banke u toj zemlji. Tako će svako dobiti svoj deo kolača: privatna banka uzima po smešnoj kamatnoj stopi pozajmcu od ECB, daje je Portugalu uz mnogo veću kamatu i svi zadovoljni. Osim, naravno, građana, koji na kraju taj dug moraju da vraćaju. Na kraju tog procesa dolaze mediji sa već utegnutim i unapred pripremljenim frazama: model ovakvog kreditiranja je dobar, treba se nastaviti sa tim, mora se štedeti, mere štednje… 

Spregu između Međunarodnog monetarnog fonda, o kome su građanima Srbije već prepune uši, i bankarskog globalizma o kome, opet, građani veoma malo znaju, pokušao je da objasni Saša Radulović.

-MMF i Svetska banka u celoj priči imaju zadatak da uteruju u ovaj sistem sve zemlje sveta. Ranije sam mislio da svaka država sama može da odabere svoj put i da MMF u tome samo može da pomogne, a to je velika zabluda u kojoj sam bio jer o svemu ovome nisam ni razmišljao. U poslednjih pedeset godina, u svim zemljama Zapada, na vlasti su globalistički političari koje podržava bankarski globalizam. Nijedan drugi političar ne može da dođe do izražaja, zahvaljujući medijima, naravno, kaže osnivač Pokreta „Dosta je bilo“ Saša Radulović.

Problem je rešiv

Ipak, neizostavno je pitanje kako mi, kao mala balkanska država, možemo da utičemo na velike igrače, koji, uz sve ostalo, imaju veoma mnogo novca. Novinar i reditelj Boris Malagurski, objasnio je na primerima kako da se države, a samim tim i građani, „oslobode“ dužničkog ropstva.

-Često, kao dobar primer, navodim Ekvador, malu državu u Južnoj Americi. Kada je pre nekoliko godina na vlast došao Rafael Korea, zatekao ga je ogroman deficit, prezaduženost i države i građana. On je tada odlučio da sve te međunarodne institucije tuži međunarodnim sudovima jer je smatrao da dug ne treba da otplaćuju građani koje niko nije pitao da li žele da se zadužuju. I uspeli su da pobede, pa je kao rezultat toga Ekvadoru otpisan dug. Primer bliži nama je Island. Kada su im, usled prezaduženosti, ECB i MMF ponudili paket mera štednje, građani su dva puta to odbijali na referendumu. Island je ubrzo postao brže rastuća ekonomija od američke i evropske zajedno. I Mađarska je oterala MMF, izbacila GMO hranu iz upotrebe i nacionalizovala privatne penzione fondove. Dakle, problemi su rešivi, rekao je Malagurski.

Situacija u Srbiji je takva da sadašnje okolnosti moraju da se promene, a što i nema samo veze sa aktuelnom vlašću u Srbiji. Do promene će doći samo ukoliko građani Srbije na vlast dovedu suverenističkog, a ne globalističkog predsednika. Zamena jednog globalističkog predsednika drugim je zamena, a ne promena. U suprotnom, posledice po naše društvo će biti takve da ćemo se suočavati sa sve većim egzodusom stanovništva koje ne oseća onu EU krilaticu „Srbija ide u dobrom pravcu“. 

Tribinu „Kako protiv globalizma“, koja je održana u Beogradu, a dan kasnije i u Novom Sadu, posetio je veliki broj ljudi. Snimak cele tribine dostupan je oku javnosti na društvenim mrežama.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!