Politika

Demokratija proterana na ulice

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Siromaštvo, nepravda, odnarođena vlast, političke razlike i verska pitanja uzrokovali su kroz celu 2019. masovne proteste širom sveta, uz povremene brutalne sukobe između demonstranata i policije. Već prva polovina januara garantuje da bunt nije prestao. Ljudi protestuju ne toliko protiv poimeničnih funkcionera koliko protiv sistema ustrojenih po principu kastinske podeljenosti na mali broj ultrabogatih i preovlađujuću sirotinju, koja je u ropskom položaju.

Reke nezadovoljnika izlile su se 2019. na ulice i trgove glavnih gradova i bogatih i siromašnih zemalja. Demonstriralo se u Italiji, Češkoj, Poljskoj, Grčkoj, Nemačkoj, Francuskoj, Španiji, Velikoj Britaniji, Severnoj Irskoj, Mađarskoj, Austriji, Albaniji, Crnoj Gori, Belgiji, Holandiji, Hongkongu, Vijetnamu, Indiji, Iranu, Iraku, Egiptu, Libanu, Alžiru, Sudanu, Ekvadoru, Kolumbiji, Boliviji, Čileu, Haitiju… Nezadovoljstvo buja i van prestonica. Ulične demonstracije obeležile su i 2018, u Makedoniji, Rumuniji, Češkoj i Slovačkoj.

Za to vreme u Srbiji je mrtvo more, iako stanovništvo grca u ne manjim problemima u odnosu na pobunjene građane sveta.

Poljaci traže suverenost

I minuli vikend doneo je demonstracije u Španiji, Poljskoj, Grčkoj, Hongkongu, Abhaziji, Indiji, Iranu i, naravno, Francuskoj.

Tako je u francuskom i španskom delu Baskije oko 75.000 ljudi tražilo oslobađanje zatvorenih pripadnika separatističke ETA (2018. objavila je potpuno raspuštanje svih struktura) ili premeštanje u zatvore koji su bliže porodicama.  

Istovremeno, oko 1.000 poljskih sudija i advokata u „Maršu hiljadu toga“ protestovalo je u Varšavi zbog disciplinskih kazni koje vlast planira da uvede u reformi pravosuđa, jačajući suverenost zemlje, što bi moglo dovesti do njenog izlaska iz EU. Podržalo ih je oko 15.000 građana, sa zastavama Poljske i EU, javlja američki „Tajm“.

Ostavku je, takođe minulog vikenda, podneo Raul Kadžimba, predsednik Abhazije, usled višednevnog protesta opozicije, koja, zajedno sa svojim kandidatom, ne prihvata rezultate predsedničkih izbora. Kadžimba je odstupio zarad očuvanja stabilnosti i sprečavanja prolivanja krvi, a novi izbori su 22. marta.

U Grčkoj je 3. januara završen generalni štrajk fudbalskih sudija, iniciran napadima i nasiljem huligana, a kulminiralo je bacanjem bombe navijača „Olimpijakosa“ na kuću jednog sudije. Zahtev sudija da dobiju adekvatnu zaštitu je usvojen, državni šampionat nastavljen je bez odlaganja utakmica.

U isto vreme, u Hongkongu je nastavljen šestomesečni antivladin protest, uz povremene sukobe s policijom, zbog predloga zakona o ekstradiciji kriminalaca Pekingu. Zakon je povučen iz procedure, ali demonstranti su zatražili demokratske promene, protesti su suptilno krenuli ka separatisanju od Kine, pa je produbljena najteža kriza od 1997, kad je bivša britanska kolonija vraćena Pekingu.

Neposredno po otpočinjanju protesta, 3. jula 2019, Liju Ksijaoming, kineski ambasador u Londonu, poručio je da „kolonijalni način razmišljanja i dalje proganja umove nekih zvaničnika ili političara… (i) kažem im: dalje ruke od Hongkonga i pokažite poštovanje“.

I u Indiji su se prošlog vikenda sukobili demonstranti i snage reda na protestu protiv zakona o državljanstvu (demonstrira se mesec i po, otkad je propis usvojen). Država je omogućila naturalizaciju hindusa, hrišćana, sika, budista, parsa i đainista, koji u Indiji borave ilegalno i mogu dokazati da su žrtve verskog progona u Bangladešu, Pakistanu ili Avganistanu (većinski muslimanske zemlje). To pravo nije dato muslimanskoj manjini.

Takođe prošle nedelje milioni radnika iz bankarskog, energetskog, transportnog i rudarskog sektora stupili su u jednodnevni štrajk širom zemlje zbog ekonomske politike vlade i delimične privatizacije velikih državnih firmi (poput „Er Indija“ i „Barat petroleuma“) u kojoj posao gube hiljade ljudi, ali i zbog liberalizacije politike otkaza.

Zatvoren i Ajfelov toranj

Sindikati traže veće plate, povećanje minimalne zarade, veću socijalnu sigurnost i protive se stimulisanju ekonomije kroz smanjenje poreza za strane investitore, fuziju državnih banaka i umanjenje poreza na dobit.

Istovremeno, u Teheranu policija suzavcem rasteruje građane posle priznanja vojske da je greškom oborila ukrajinski putnički avion. Donald Tramp, predsednik SAD, posavetovao je vlasti da „ne počine još jedan masakr nad demonstrantima“ (po navodima „Amnesti interanešenela“, prošlog novembra poginulo je više od 300 demonstranata), dok je Stejt department pozvao Iran da se izvini Londonu zbog privođenja ambasadora Roberta Makaija.

U pismu francuskim sindikatima, posle novogodišnjih praznika i 38 dana demonstracija, Eduar Filip, premijer, poručio je da vlada privremeno odustaje od povećanja starosne granice za punu penziju sa 62 na 64 godine. Pismo je sročio samo dan posle propasti pregovora sa sindikatima.

I ova deonica pobune protekla je u znaku sukoba s policijom, koja je upotrebila suzavac, blokade auto-puteva i železnice, zatvaranja škola i drugih javnih ustanova, pa i Ajfelovog tornja. Demonstracije „žutih prsluka“ obuhvataju celu Francusku i traju više od godine.

U protest se krenulo zbog ekonomske nepravde, potom i odbijanja Emanuela Makrona, predsednika, da odustane od reforme penzionog sistema. Povećanje poreza na gorivo diglo je na noge kamiondžije, koji su remetili saobraćaj od Provanse (jugoistok) do Normandije (zapad), s tim da je sindikat železnice bio odlučan: protest traje dok se vlada „ne urazumi“.

U uličnu borbu za očuvanje sistema socijalne zaštite i sprečavanje pogoršanja uslova za penzionisanje krenuli su i nastavnici, lekari, advokati. Poziv trgovačkih sindikata, kao organizatora, na mobilizaciju za odbranu stečenih prava bio je uspešan. Elektrodistribucija je isekla struju hiljadama domaćinstava u više gradova.

Ustale su i medicinske sestre, lekari i farmaceuti iz javnih bolnica, od kojih je zahtevano da pruže urgentne usluge u nekada reprezentativnom javnom medicinskom sistemu – koji je u kolaps zapao zbog stalnog višegodišnjeg smanjivanja troškova. Rigidan stav Makrona ocenjen je kao „objava rata onima koji odbacuju reformu“ (Žan-Lik Melanšon, lider krajnje desnice).

Sredinom prošlog novembra, dan posle sukoba s policijom, „žuti prsluci“ su u Parizu protestom obeležili prvu godinu borbe za ekonomsku pravdu i kritikovali potrošačku kulturu. Tog 17. novembra 2018. stotine hiljada građana blokirale su puteve zbog najave povećanja poreza na gorivo, ali kasnije je prokuljalo ogorčenje politikom Makrona, koja ide u prilog samo bogatima i velikim kompanijama.

Nema seljaka – nema budućnosti

 „Nigde u Evropi nije počinjeno nešto toliko bezobrazno kao što su to ’Zeleni’ uradili ovde u Štutgartu!“ Ove reči preneli su nemački mediji izveštavajući sa februarskih protesta nemačkih „žutih prsluka“, organizovanih u više gradova, zbog zabrane automobila na dizel. Zabrana pogađa više od milion i po ljudi, među kojima se čulo i: „Ovo je trebalo da bude moj poslednji auto, nemam pare za nova kola, sad ne mogu ni da ga prodam jer niko više neće da kupi dizelaša!“

Vlast u Nemačkoj ignorisala je upozorenje da su i u Francuskoj demonstracije poveli vozači zbog propisa na štetu vlasnika jeftinih i starijih vozila, iz čega je rođen opšti bunt. Već početkom aprila u Minhenu, Kelnu, Drezdenu i još 15 gradova protestuje oko 55.000 građana, kivnih jer ljude isteruju iz stanova zbog preskupih stanarina koje više ne mogu da plate i nedostatka smeštaja kao posledice migrantske politike.

Tada se u Berlinu okupilo 20.000 demonstranata. Lajtmotiv je na transparentu „Osnovno je pravo imati dom!“. Inicirano je potpisivanje peticije za referendum za oduzimanje nekretnina svakoj kompaniji u čijem je vlasništvu više od 3.000 stanova (otuda monopol na određivanje visine cene zakupa stana). Bude li mera usvojena, pokrajina Berlin će morati da otkupi višak stanova, za šta joj treba više od 30 milijardi evra.

Zbog preteranih zahteva EU tokom oktobra 2019. u više gradova pobunili su se poljoprivrednici. Stigli su na traktorima. Ali krajem novembra oko 40.000 poljoprivrednika, najeđenih na saveznu vladu zbog poljoprivredne i ekološke politike, opseda Berlin sa oko 8.000 traktora. Stacioniraju se kod znamenite Brandenburške kapije, s transparentima „Ako je poljoprivrednik upropašćen, vaša hrana biće iz uvoza!“ ili „Nema poljoprivrednika – nema hrane – nema budućnosti“.

Kako su javili nemački mediji, hiljade poljoprivrednika iz cele zemlje, sa velikim besom u želucu, zvižducima su najurili sa protesta ministarku za životnu sredinu. Vrag je odneo šalu, posle jednočasovnog razgovora sa seljacima – ministarka poljoprivrede prenela je urgentan termin za susret kancelarke Angele Merkel i predstavnika 40 poljoprivrednih organizacija.

U okviru globalne manifestacije, prošle godine su mladi Nemci, od Berlina do Kelna, insistirali da vlada više učini u borbi protiv klimatskih promena. 

Politički sistem EU treba menjati

Mladi u EU, inače, veoma oštro kritikuju način na koji evrodemokratija funkcioniše u praksi. Prema istraživanju agencije „RUI Juropijen jut“ iz 2018. (podaci za 2019. nisu još objavljeni), 45 odsto ispitanih kaže da politički sistem treba menjati, a 28 odsto misli da političkom sistemu nema popravke bez radikalnih promena.

Po broju mladih za koje sistem loše funkcioniše na prvom mestu je Grčka (53 odsto), sledi Italija (43 odsto), Španija (35 odsto), dok je Nemačka na poslednjem mestu (sa 29 odsto!).

Kad je već reč o Španiji, masovni protesti Katalonaca, sa čestim sukobima demonstranata i policije, neće prestati sve dok vlada u Madridu „ne čuje njihove zahteve“, poručio je prošlog oktobra Kim Tora, katalonski lider, tražeći bezuslovne pregovore.

Ove demonstracije sa oko pola miliona ljudi počele su zbog presude Vrhovnog suda Španije, kojom su u zatvor ekspedovani bivši katalonski funkcioneri koji su 2017. učestvovali u pokušaju otcepljenja od Španije. Pojedinci su bacali predmete na policiju, uzvratila je suzavcem, gumenim mecima i vodenim topovima. Uoči zaključenja ovog broja „Beogradskog glasa“ Pedro Sančes, premijer, predstavio je kralju Felipeu VI novu levičarsku koalicionu vladu, uz želju da njeno obeležje bude „dijalog koji je potreban za rešavanje najvažnijih pitanja u zemlji, poput separatizma u Kataloniji“.

Istovremeno sa tim, prošlog oktobra, u Severnoj Irskoj su na ulice s transparentima izašli protivnici zakona o liberalizaciji abortusa i uvođenja istopolnih brakova. Kako Severna Irska od januara 2017. nije imala vladu, sve vreme su političari u Donjem domu donosili važne zakone, pa i onaj kojim su obuhvaćene pomenute promene.

Dok i u Grčkoj na hiljade radnika, predvođenih sindikatima, od pre nekoliko meseci na ulicama mnogih gradova štite svoja dugogodišnja prava, po cenu sukoba s policijom, stupaju i u generalni štrajk (komunalci danima bojkotuju odnošenje smeća), a jednodnevnim štrajkom ih podržavaju svi privatni i državni mediji, u Srbiji kao da je na delu organizovana simulacija protesta ili njihovo gušenje.

Upravo je završen 58. protest „Jedan od pet miliona“, neinventivnim kucanjem na vrata Predsedništva Srbije, u neduhovitoj akciji „oslobađanja institucija“. U Pionirskom parku ratne veterane i invalide u šatorima stotinu dana ignorišu svi. Samo u Srbiji vlast organizuje kontramiting opoziciji, a ova bezidejno tumara prestonicom i od Aleksandra Vučića, predsednika Srbije i SNS-a, tobož ne vidi antisistem u čijem je etabliranju učestvovala i, prirodno, ne bi ni da ga demontira. 

Zbog protesta pretnje ubistvom

Čak se ni žitelji Šida i Obrenovca, pod višegodišnjim terorom migranata, nisu samoorganizovali. Možda su poučeni iskustvom sapatnika iz Sombora, koji su izašli na ulice tražeći slobodu i završili na „jedinoj nezavisnoj“ srpskoj televiziji praktično kao netolerantni divljaci.

Ovih dana seljaci iz Sumrakovca kod Boljevca, predvođeni dobošarem, protestuju protiv izgradnje MHE na Zlotskoj reci, a vlasnik subotičke „Energo Co. 2015“ organizatorima preti da će „platiti visoku cenu svojih aktivnosti“. Milivoje Janošević, borski odbornik i član vlaške stranke „Most“, kaže da je veče pre protesta neko pretio ubistvom njegove porodice, što je prijavio policiji. Sumrakovčane su podržali samo organizacije „Odbrana reka Stare planine“ i „Odbranimo Grzu“ (kod Paraćina).

Prošlog maja, povodom izbora za organe i tela EU, čiji član nismo, imali smo prvu „Izbornu noć“ u beogradskom hotelu „Metropol“. Analitičari još nisu objasnili čemu to služi u zemlji u kojoj u srcu prestonice građevinsko zemljište knjiže kao pašnjake, u Žitorađi ne primaju u vrtić dete čiji je otac bio na protestu, direktor iz Lučana dovodi radnike da za njega navijaju tokom suđenja, penzioneri uvek glasaju za vlast i pritom izdržavaju nezaposlenu „decu“ koja su zašla u petu deceniju, medijski čelnici guše slobodnu misao i u svojoj kući i u društvu – a na sve to EU i NATO vele da je država na dobrom putu.

U Evropi i svetu problemi pojedinaca i kolektiviteta sve više izlaze iz zaposednutih institucija na ulice i trgove, kao demokratsko mesto još od antičke Grčke. Nedostojna elita i njeni globalistički tutori pridavili su samopoštovanje i dostojanstvo građana Srbije, koje, čini se, počinje da snaži i hrani otpor onih ljudi koji su u Crnoj Gori izašli iz svojih kuća. Svi kao jedan, bez straha, znajući da je rob samo onaj koji čeka da ga drugi oslobode.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač