Politika

Albanci nikada nisu imali boljeg vladara od Vučića

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Od okončanja NATO agresije Kosovo i Metohija je pod međunarodnim nadzorom UN prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti, a Priština – koja je međuvremenu proklamovala suverenost – ipak nije ostvarila teritorijalni integritet tzv. Republike Kosovo. Paralelno sa tim, NATO etapno vodi prištinske vlasti ka stvaranju kosovske armije sposobne za brza dejstva na teritoriji tzv. Kosova i van nje. Alijansa je u tome prilično uspešna uprkos preprekama.

U takvim okvirima Beograd ne priznaje nezavisnost južne pokrajine, ali se ne opire kumulaciji odlika njene državnosti. Naprotiv. Pod Aleksandrom Vučićem, kao predsednikom Srbije i SNS-a, potpisani su mnogi ugovori sa NATO kojima su dovedeni u pitanje suverenitet i nezavisnost zemlje u političkom, ekonomskom i vojnom smislu.

Ako ne priznaje nezavisnost KiM, onda je Vučić predsednik i kosovskim Albancima, a čini se da oni nikada nisu imali boljeg vladara od njega. Vučić se ovim problemom bavi svakodnevno kršeći Ustav i obesmišljavajući Vladu i Narodnu skupštinu tako što sam radi sve. Građane odnedavno ubeđuje da Rezolucija 1244 ne štiti interese Srbije („Rezoluciju niko nije pročitao!“). Usred Kosovske Mitrovice pita gde su granice Srbije i traži odgovor od Srba, preneraženih takvim pitanjem. Sluđuje i anestezira sav narod tako što na izjave da Srbija garantuje bezbednost svim Srbima na KiM dodaje da ne možemo podneti novi sukob s NATO.

Vučić „polupao lončiće“

Ako je i u čemu Vučić dosledan, onda je to u pravljenju konfuzije. Potvrdio je to i 28. juna. Naime, na Gazimestanu je, sa vidovdanskog okupljanja Srba sa čitavog Balkana, poručeno da je ceo KiM deo Srbije i da nema podele (KosSev), na šta je istog dana Hašim Tači izjavio da će raditi na ostvarenju „nezaustavljivog sna“ svakog Albanca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe – da se ujedini sa tzv. Kosovom. To je bezvezna priča koju Albanci ne mogu da ostvare, momentalno se oglasio Vučić i zaključio da „nema nikakve opasnosti po naš narod u ove tri opštine“ (Tanjug). Međutim, već sutradan predsednik Srbije vapi: „Za razliku od 2004. i 2008, danas kažemo ’nemojte, kao boga vas molimo, nemojte da napadate srpski narod bilo gde na teritoriji KiM, ni južno od Ibra, ni severno od Ibra!’“

Zašto moli ako opasnosti nema? Zašto pominje da „postoje oni koji će zaštititi svoj narod ako KFOR ne bude sposoban da zaštiti Srbe“, pa dodaje da smo „mnogo ljudi izgubili u prethodnim decenijama da bismo imali pravo da dozvolimo nove žrtve i nova stradanja našeg naroda“ (KosSev, 29. jun)? Njegova molba Albancima nije posledica neobaveštenosti jer Vučić i te kako zna šta je u Prištini urađeno na polju bezbednosti, a šta je planirano da se uradi.

Stvaranje kosovske armije je za srpski politički milje, vladajući i opozicioni, tabu tema. Ako se nekada nešto i kaže, onda je to do te mere uopšteno da ništa nije rečeno ili je posredi bagatelizacija iako se od 1999. pod dirigentskom palicom NATO i SAD fazno stvara etnički čista vojska. Naime, sa OVK je NATO još 29. juna 1999. potpisao dokument koji već u prvom članu izričito predviđa formiranje armije Kosova nakon definisanja statusa ove teritorije. Otuda je iz OVK nastao najpre Kosovski zaštitni korpus (KZK), koji je 2008. preobražen u Kosovske snage bezbednosti (KSB), da bi one sada, posle 11 godina, postale prava vojska, koja se samo formalno ne zove tako.

Kakvom vojskom danas raspolaže Priština? Njen nukleus iz 2008. čine 1.400 pripadnika bivšeg KZK, tj. OVK sa lakim naoružanjem i nevojnim bezbednosnim zadacima. Tako koncipirane KSB su, prema Ahtisarijevom planu, mogle da rastu do 2.500 aktivnih uniformisanih lica i 800 rezervista. KSB su, međutim, sa policijsko-žandarmerijskih zadataka preusmerene na vojne (Beograd ćuti). U preporuci o toj transformaciji iz 2014. („Analysis od Strategic Security Sector Review of the Republic of Kosovo“) na prvom mestu je zapisano da će zadatak buduće kosovske armije biti „da brani suverenitet i teritorijalni integritet Kosova“ i da bi do 2019. trebalo da doraste tom zadatku (brojčano, materijalno, tehnički i kadrovski), usled čega bi sledila transformacija u armiju (Beograd i dalje ćuti i uništava sopstveno oružje).

Čeka se promena Ustava Srbije

Decembra 2018. doneta su tri zakona, a prema jednom od njih, osnovna dužnost KSB-a od 1. januara ove godine jeste da „štite teritorijalni integritet, građane, imovinu i interese Republike Kosovo“. Zacrtano je da za deceniju narastu na 5.000 aktivnih vojnih lica i 3.000 rezervista (na bazi procene da na KiM ima ukupno 1,3 miliona građana starosti od 15 do 49 godina), pa je početkom 2019. raspisan konkurs za prijem prvih 600 aktivnih vojnih lica (uz već postojećih 2.500). Prema obaveštenim izvorima „Beogradskog glasa“, Alijansa se sada mahom bavi kontrolom, nadgledanjem, koordinacijom, jačanjem kapaciteta i uigravanjem dejstva KSB-a sa KFOR-om, dok se vežbama koje se izvode poslednjih godinu dana, poput „Srebrne sablje“, pre svega ispituje spremnost i sposobnost zaposedanja srpskog dela Kosovske Mitrovice, Gazivoda, Trepče, graničnih prelaza ka Srbiji i prodora u Preševsku dolinu.

Od dugoročnog razvojnog plana KSB (2014‒2024) realizovane su dve od tri faze, ali određeni deo zadataka nije izvršen. Više od pet godina kasni se sa ustavnom transformacijom KSB-a u kosovsku armiju i, procenjuju upućeni, to verovatno neće biti učinjeno ni do 2024, odnosno sve dok Srbija ne promeni svoj Ustav. S tim u vezi, krajem juna Jelena Milić, predsednica Centra za evroatlantske studije, lansira ideju da Vlada Srbije inicira ustavne promene kojima će izbaciti preambulu o KiM i umesto nje uneti formulaciju: „Četiri opštine na severu KiM su sastavni deo Srbije.“ Priština je problem premostila zakonodavnim aktivnostima decembra 2018, koje su KSB-u dale sve odlike armije osim naziva, da bi omogućila dalje opremanje, treniranje, školovanje i osposobljavanje pripadnika KSB-a u skladu sa regionalnim interesima NATO i doktrinom Alijanse. Prelazak s nevojnih na vojne metode očuvanja bezbednosti, međutim, još nije autohtono utemeljen na doktrinarnoj i teorijsko-stručnoj ravni.

Osim toga, kod već realizovanih faza dugoročnog razvojnog plana bitno je podbačeno kod unapređenja borbene gotovosti i interoperatibilnosti KSB-a. Albanci veoma teško i sporo savladavaju engleski kao jezik komandovanja, pa je posebno otežana elektronska i radio komunikacija, što negativno utiče na sposobnost sadejstva KSB-a sa KFOR-om i NATO. U trećoj fazi (2020‒2024) svaka veća komanda morala bi da bude u celosti kompletirana ljudstvom, savremenim NATO oružjem, komunikacionim sredstvima i opremom, dovoljno utrenirana i spremna za efikasno izvršenje svake zadate misije: kao da je KiM članica NATO.

Nijedan srpski oficir

Nadalje, prema upućenim izvorima, u Ministarstvu za KSB-a u Prištini sede 22 visoka vojna savetnika NATO, dve trećine su Amerikanci, i oni drže bezbednosne konce, dok je za političke zadužena Ambasada SAD. U Prištini je lociran i Štab vojne baze „Bondstil“, bez čijeg nadzora i odobrenja nema aktivnosti, pokreta ili intervencije KSB-a. Indikativno je da Priština nema niti planira sopstvenu akademiju za školovanje vojnih lica, kao ni naznake ikakve vojne industrije.

Prošle godine je u KSB-u bilo 3.253 aktivnih vojnih lica, rezervista, regruta, pitomaca i civilnih lica. Broj Srba je sa početnih 140 spao na 37 i nijedan od njih nema status oficira. Zarade su primamljive za lokalne uslove jer vojnik prima 405 evra, general 1.600, dok je prosečna plata na KiM tek 275 evra. Na vrhu oružane piramide KSB-a je Generalštab, kome su podređene četiri komande (kopnene vojske, Nacionalne garde, logističke podrške i za doktrinu i obuku). Kopnena vojska ima brigade za operativnu podršku (OSB, 800 ljudi), za hitno reagovanje (RRB, 1.100 ljudi) i za obuku i doktrinu (TRADOC, 200 ljudi). 

U okviru RRB-a su logistički bataljon, bataljon inženjerije i avio-grupa, drugi rodovi vojske zasad ne postoje, ali je 30 vojnika prošlo obuku za ronioce, 56 za vozače džipova, po 20 za dejstva na moru, odnosno za napad iz vazduha kao padobranci, deset za operatere u avio-saobraćaju… RRB je elitna, najosposobljenija i najbrojnija, do te mere su usavršili veštine razmeštanja u dubinu i širinu, savladavanje fizičkih prepreka i forsiranje reka i šuma, uz sposobnost prikrivanja i zaklanjanja, da na svim međunarodnim vežbama dobijaju najbolje ocene, a spremnost za dejstvo po davanju uzbune sveli su sa 15 na sedam minuta. Njen komandni štab je u Istoku, logistički bataljon u Gnjilanu, inženjerija u Peći, a avio-tim u južnom delu Mitrovice (OSB je u Kosovom Polju, TRADOC u Uroševcu). Simptomatično je da su sve komande KSB-a na obodu srpskih enklava.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!


Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!