Ekonomija

Taksa po taksa – pljačka!

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Iako je Aleksandar Vučić još pre četiri godine obećao da će taksa za javni medijski servis biti ukinuta, obaveza plaćanja naknade za RTS uz račun za utrošenu električnu energiju i dalje je na snazi, a iznos takse je u roku od dve godine povećan za čak 70 odsto. Da bi obezbedili sebi „pravo da znaju sve“ vlasnici 3,3 miliona električnih brojila u Srbiji od januara iduće godine mesečno će plaćati 255 umesto dosadašnjih 220 dinara, što će RTS-u doneti dodatnih 11,7 miliona evra godišnje. Razlog za novo poskupljenje je više nego očigledan: kao vlasnik državne televizije, Vlada Srbije ulaže velike napore da građane relaksira opuštenim, takoreći ekološkim informisanjem, bez zagađivanja aferom „Krušik“, utakmicama fudbalske reprezentacije i ostalim tricama i kučinama.

Brigu za korisnike u taksu je pretočio i menadžment komunalnog preduzeća „Beogradski vodovod i kanalizacija“. Tako se na oktobarskim računima 705.000 korisnika „Infostana“ našla i taksa za pogonsku spremnost vodovodnog sistema, preciznije „održavanje i ispiranje distributivnog sistema vodovodne mreže“, fiksni iznos od 130 dinara koji će BVK-u doneti godišnji prihod od 9,5 miliona evra. Kako cena kubika vode za domaćinstva sa PDV-om iznosi 74,99 dinara, uvođenje ove takse praktično znači da svaki korisnik „Infostana“ čim prvog jutra u mesecu aktivira vodokotlić odmah potroši oko 1.800 litara vode. Ali zato, kad se taj isti korisnik posle višemesečnog odsustva vrati u svoj stan, pogoni BVK-a će ga dočekati spremno i čim otvori slavine iz njih će poteći – VODA.

Ali nije problem samo pitka voda. Setimo se, na primer, vica iz vremena kad nam se država zvala Srbija i Crna Gora, pa je radnik BVK-a Crnogorcu koji se ljutio što navijači skandiraju samo „Srbija“ rekao: „I moja se firma zove BVK, a ja uvek kažem da radim u Vodovodu, ona govna i ne pominjem.“ Hoću da kažem da u moru nameta često zaboravljamo da za otpadne vode mesečno izdvajamo oko 40 odsto iznosa za utrošenu pijaću vodu (cena kubika otpadnih voda je 30,31 dinar), pa će nas možda uskoro zadesiti i taksa za pogonsku spremnost kanalizacije. Pre nje Skupština grada je već usvojila uvođenje takse na spaljivanje otpada, zasad u fiksnom mesečnom iznosu od oko 200 dinara.

Taksativno nabrajanje taksi najduže traje kod računa koja nam ispostavlja Eelektroprivreda Srbije. Manje od 50 odsto ukupnog iznosa svakog računa za struju odnosi se na cenu utrošenih kilovata, dok ostatak čine takse i naknade: obračunska snaga, trošak garantovanog snabdevača, taksa za RTS, akciza, PDV, naknada za unapređenje energetske efikasnosti (0,015 dinara/kW) i naknada za povlašćene proizvođače električne energije (0,093 dinara/kW), poznatija kao naknada za obnovljive izvore energije.

Od kada je Srpska napredna stranka na vlasti, računi za struju ostali su netaknuti, bez novih taksi i promene cene kilovata, samo 2014. godine. Otuda, iako je cena „golih“ kilovata i dalje jedna od najnižih u Evropi, trošak za električnu energiju čini više od pet odsto ukupnih rashoda domaćinstava, što je najviše u Evropi, a prema podacima „Eurostata“, u odnosu na kupovnu moć struju plaćamo kao Francuzi, a skuplje od Finaca i Šveđana. A od decembra, uprkos uveravanjima ministra finansija da se to neće dogoditi, kao i tvrdnji rukovodstva EPS-a da i sa niskom cenom ostvaruju odlične poslovne rezultate, stiže i poskupljenje kilovata za 3,9 odsto.

U knjizi „Olovka piše srcem“ jedan klinac iz popravnog doma ovako je opisao svoj lopovski metod: „Sa velike gomile uzimam više, a sa male manje – da se ne primeti.“ Tako otprilike izgleda i politika taksi koju je obilato upražnjavala i prethodna vlast, a naprednjaci su je pretvorili u pogonsko gorivo. Na meti su svi masovni proizvodi i usluge, od komunalija do vozačkih dozvola, procenti su obavezno jednocifreni, a iznosi novouvedenih taksi neveliki i javnosti plasirani tako da model „dinar po dinar – pogača“ bude što manje upadljiv. Na primer – 1,5 dinar na 100 kilovata. A onda zakon velikih brojeva odradi svoje i milioni malih gomila začas se stanje za milione evra koji se presele u „portfelj“ vetrogeneratorskog lobija i zaposlenih u EPS-u, koji će 2020. dostići prosečnu platu od 100.000 dinara. Tako je s malim gomilama, one velike da i ne pominjem.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!