Ekonomija

SNS-ov bunar bez dna: Za Koridor 10 i sanaciju kosina u Grdelici dodatnih 17 miliona evra iz budžeta?!?

Izvor: Insajder

Završetak radova na istočnom kraku Koridora 10 i dodatni radovi na kosinama u Grdeličkoj klisuri, koštaće građane Srbije dodatne dve milijarde dinara, odnosno oko 17 miliona evra. Toliko novca će, kako stoji u odluci Vlade Srbije, na ime nedostajućih sredstava za izgradnju Koridora 10 i „trajne sanacije kosina“ u Grdeličkoj klisuri biti transferisano državnom preduzeću Koridori Srbije.

Od ukupno dve milijarde dinara, „trajna stabilizacija“ kosina na deonici kroz Grdeličku klisuru, koja je svečano puštena u saobraćaj u maju ove godine, dodatno će biti plaćena 580 miliona dinara, odnosno oko pet miliona evra, rečeno je Insajderu u Ministarstvu građevinarstva. Reč je o kosinama na kojima su se potporni zidovi više puta rušili.

Na pitanje Insajdera zašto je ta deonica puštena za saobraćaj ako posao nije završen, kao i da li je bezbedna, u ovom ministarstvu tvrde da je problem rešen.

„Problem kosina u Grdeličkoj klisuri je potpuno rešen, ali je ostalo da se izvedu radovi na trajnoj stabilizaciji, po projektima koji su izrađeni prema uputstvima eksperata Svetske banke i koji su od njihove strane i odobreni“, navode u Ministarstvu.

Prema proceni koju je ovo ministarstvo uradilo, radovi na deonici koja prolazi kroz Grdeličku klisuru, građane Srbije koštali su najmanje 110 miliona evra više od prvobitno ugovorene cene. Sudeći prema novim izdvajanjima, taj iznos očigledno nije konačan. Osim toga, kada se srušio potporni zid, nadležni su tvrdili da troškove sanacije neće snositi građani Srbije, već izvođač radove. Činjenica da se pet miliona evra izdvaja iz budžetskih rezervi upravo za kosine pokazuje da to nije tako.

Deonica Prosek – Crvena reka skuplja najmanje 12 miliona evra

Osim za Grdelicu, dodatni novac iz budžetskih rezervi izdvojen je i za radove na istočnom kraku Koridora 10.

„Na osnovu informacija koje smo dobili od Koridora Srbije, 1,42 milijarde dinara namenjeno je za završetak radova na istočnom kraju Koridora 10 prema Bugarskoj. Pre svega za izgradnju galerije kod tunela Bancarevo, sanaciju tri kosine, opremanje tunela i završetak preostalih radova na deonici od Proseka do Crvene Reke“, navode u Ministarstvu.

Radovi na ovoj deonici počeli su 2012. godine i trebalo je da budu završeni za dve godine. To se međutim do danas nije desilo.  Loši projekti, problemi sa izvođačem grčkom firmom Aktor, žalba podizvođača na korišćenje loših materijala, klizišta, obrušavanja kosina, odštetni zahtevi … Sve to je pratilo izgradnju deonice duge 22,5 kilometra. Zvanično nije saopšteno koliko će na kraju ova deonica koštati građane Srbije.

Ugovorena vrednost radova, koji su se finansirali iz kredita Evropske investicione banke, bila je 96,5 miliona evra.

Ono što je za sada sigurno, jeste da je ta cena uvećana za najmanje 12 miliona evra i da je taj novac obezbeđen iz budžeta, odnosno da su to građani platili.

Grdelica umesto 240 miliona evra koštala najmanje 350 miliona evra

Projekat gradnje autoputa u Grdeličkoj klisuri su finansirani zajmovima Evropske investicione banke i delom Svetska banka. Radovi na autoputu kroz Grdeličku klisuru počeli su 2013. godine i bili su, kako navodi struka, najzahtevniji jer je na toj deonici više od 30 mostova i dva tunela, od kojih je tunel Manajle najduži u Srbiji dužine 1.808 metara.

Ministarka Zorana Mihajlović je nakon svečanog otvaranja južnog kraka Koridora 10, saopštila da je autoput kroz Grdelicu umesto 240 miliona evra koštao najmanje 350 miliona evra.

Da problem s projektom postoji bilo je jasno još u aprilu 2017. godine, kada se deo potpornog zida kod tunela Predejane prvi put urušio. Na istoj deonici se to zatim desilo u martu 2018, a konačno urušavanje usledilo je 20. avgusta.

Tada se obrušilo oko 100 metara potpornog zida, pa je pomeranje dela brda koji se obrušio dodatno usporilo završetak kompletnog autoputa.

Ispostavilo da je projekat za tu deonicu menjan čak 11 puta.

Uprkos tome što procedura predviđa da jedan projekat za izgradnju auto-puta prolazi više nivoa kontrole, pa i komisiju Ministarstva građevinarstva, ovo Ministarstvo kao glavni razlog za rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri na Koridoru 10 vidi loš projekat.

Još nije saopšteno ko je odgovoran za rušenje potpornog zida

Na utvrđivanju odgovornosti angažovani su čak i organi Bezbednosno-informativne agencije. Do danas međutim javnost nije saznala ko je odgovoran za obrušavanje potpornih zidova, pa samim tim uvećanje cene i probijanja rokova.

Prema istraživanju Insajdera, upravo zbog loših i nedovršenih projekata, mnoge investicije, pre svega infrastrukturne, država Srbija, odnosno građani, plaćali su znatno više od ugovorene vrednosti. Jer kada projekat nije dobar, odgovornost ne snosi izvođač radova u ovom slučaju španski Azvi, već investitor, odnosno Koridori Srbije.

Sve to dešava se iako procedura predviđa da projekat prođe više nivoa kontrole i tehnički nadzor i revizionu komisiju nadležnog ministarstva.

Ko je odgovoran za to i za rušenje potpornog zida do danas nije saopšteno javnosti, iako je prema najavama ministarke Mihajlović, na slučaju angažovana čak i BIA.

Na kraju je za završetak deonice, iako je taj posao dobio španski Azvi, angažovana još jedna firma – banjalučki Integral.

Deonica kroz Grdeličku klisuru je za saobraćaj otvorena u maju ove godine. Time je završen konačno glavni pravac Koridora 10. Prema najavama nadležnih, istočni krak Koridora 10 trebalo bi da bude gotov do jeseni.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!