Ekonomija

Izveštaj o Rebeki

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – U ocenu Evropske komisije da je Srbija u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala napravila male pomake, ali bez konkretnih rezultata, najbogatija Srpkinja Rebeka Mekdonald,  vlasnica firme vredne dve milijarde dolara, uverila se odavno. Čim je pokušala da pokrene biznis u svojoj otadžbini, sačekalo ju je čuveno pitanje: „Koliki je moj deo?“ Šokirana ovim zahtevom, gospođa Mekdonald, sedam puta zaredom najuspešnija poslovna žena u Kanadi i članica kluba „Horacio Alger“ koji okuplja 300 najmoćnijih biznismena SAD i Kanade, zauvek je odustala od ulaganja u Srbiju.

A da korupcija nije sveprisutna, kako piše u izveštaju EK, „posebno u oblastima javnih nabavki, infrastrukturnih projekata, u zdravstvu, obrazovanju, građevinarstvu i prostornom planiranju, javnim preduzećima“, srpska dijaspora, jedna od najbrojnijih u svetu, mogla je da zameni bar deo sumnjivih stranih investitora koji u Srbiju dolaze zbog jeftine radne snage i beneficija koje im obezbeđuje direktan dil s vlastima. Prema računici ekonomiste Jova Drobnjaka, ako bi samo deset odsto Srba u rasejanju uložilo u maticu od 50.000 do 200.000 evra, za pet godina u zemlju bi se slilo 38 milijardi evra direktnih investicija. U realnosti dijaspora je u prvoj deceniji 21. veka, pretežno u otvaranje malih i srednjih preduzeća, uložila u Srbiju tek nešto više od pola milijarde evra, dok je u istom periodu priliv od doznaka iz inostranstva iznosio skoro 43 milijarde dolara, po čemu smo na listi Svetske banke na petom mestu u svetu. Ali džaba je toliki novac kad on uglavnom služi za preživljavanje i, umesto u investicijama, gotovo isključivo završava u tekućoj potrošnji.

U komentaru najnovijeg izveštaja EK o napretku Srbije Institut za evropske poslove konstatuje da je većina zemalja koje su postale članice EU 2004. i 2007. godine sva pregovaračka poglavlja zatvorila u roku od šest godina, dok Srbija pet godina od početka pregovora 19 poglavlja još uvek nije otvorila, a u onih 16 do sada otvorenih ili nema napretka ili je sprovođenje reformi ocenjeno kao nedovoljno. Da nije tako, možda bi Ubavka Mitić, kako je kršteno ime Rebeke Mekdonald, Srbiji dala mnogo više od 200.000 dolara koje je darovala Fondaciji „Ana i Vlade Divac“ za izgradnju stanova za izbeglice iz kolektivnog centra u Krnjači. Ako je za platu od jednog dolara i naknadu putnih troškova pristala da bude član Ekonomskog saveta kanadskog ministra finansija, možda bi, umesto raznih Guzenbauera, savetovala i našu vladu. I možda bi, umesto Centra za artritis i autoimuna oboljenja Univerzitetske bolnice u Torontu, u koji je Rebeka uložila tri miliona dolara, njeno ime nosilo jedno moderno opremljeno odeljenje Kliničkog centra Srbije. 

Ali zaludno je pričati šta bi bilo kad bi bilo.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!


Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!