Politika beogradski glas
Ekonomija

Globalni dug potukao sve rekorde

Beogradski glas (Beta) – Inače veliki globalni dug potukao je sve rekorde već krajem 2019. godine, kada je reč o udelu duga u bruto domaćem proizvodu. Ustvari, globalni dug, koji čine pozajmice domaćinstava, vlada i kompanija, porastao je za devet biliona dolara (bilion = hiljadu milijardi), na skoro 253 biliona dolara, u prvih devet meseci prošle godine, prema podacima Instituta za međunarodne finansije.

Tako je udeo globalnog duga u svetskom bruto domaćem proizvodu, porastao 322 posto, čime je premašen rekord iz 2016. godine.

Više od polovine ove enormne sume nagomilala su razvijena tržišta, poput Sjedinjenih Američkih Država i Evrope, gde je udeo duga u BDP-u dostigao 383 posto.

Ima među razvijenim ekonomijama još prestupnika – na Novom Zelandu, u Švajcarskoj i Norveškoj, zabeležen je rast zaduženja domaćinstava, dok je udeo zaduženja vlada u BDP-u, u SAD i Australiji najveći ikada zabeležen u te dve zemlje.

U zemljama u razvoju zaduženja su manja, ukupno 72 biliona dolara, ali brže rastu u prethodnih nekoliko godina, pokazuju podaci Instituta za međunarodne finansije.

Udeo kineskih dugova u BDP-u te zemlje približava se cifri od 310 procenata, što je i najveća stopa u zemljama u razvoju.

Investitori su dugo bili skeptični prema zaduženim tržištima, a posle inicijative da kineske kompanije ubrzano ulažu u svetu, dugovi su se uvećali 2017. i 2018. godine.

Ovako veliki globalni dug realna je pretnja globalnoj ekonomiji, posebno u svetlu očekivanja da će dodatno porasti ove godine.

„Podstaknuti niskim kamatnim stopama i relaksiranim finansijskim uslovima procenjujemo da će globalni dug premašiti 257 biliona dolara u prvom kvartalu 2020. godine“, navodi Institut u izveštaju.

Američke Federalne rezerve tri puta su snizile referentnu kamatnu stopu, Evropska centralna banka i dalje je drži na postkriznom nivou.

Uprkos povoljnim uslovima zaduživanja, rizik od refinansiranja je visok. Ukupno 19 biliona dolara kredita i obveznica stiže na naplatu ove godine, a malo je verovatno da će sve te rate biti otplaćene ili refinansirane.

Izveštaj instituta ukazuje i na još jedno važno pitanje – potrebu za hitnom akcijom u borbi protiv klimatskih promena. Procene Ujedinjenih nacija su jasne – za održiv rast potrebno je ulaganje 42 biliona dolara u infrastrukturu, ali zemlje sa ograničenim kapacitetima za zaduživanje mogle bi da se suoče sa nepremostivim preprekama u ispunjavanju uslova za finansiranje daljeg razvoja, navodi Institut za međunarodne finansije.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 01. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!