Ekonomija

Akciza na onu stvar

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Bilo je to davno, davno, još prošle decenije, kada smo Mirko Cvetković i ja pazarili u istoj mesari. Jednom sam mu tako ispred nosa „oteo“ rozbratnu, ali on se nije bunio, iako je u redu bio ispred mene. Kad je postao premijer, Mirko je tu nekonfliktnu crtu svoje ličnosti razvio do savršenstva. Nije se mešao u svoj posao. Budući da je živeo u mom komšiluku, te sam često prolazio pored njegove kuće, koju su iz upaljenog policijskog kombija nadgledala uniformisana lica, a iz drugog vozila, koje nije bilo upaljeno, momci u civilu, pitao sam se čemu tolika predostrožnost. Ko bi hteo da naudi čoveku koga sam toliko puta video kako se bez pratnje šeta Zemunom? I niko na njega ne obraća pažnju.

Kada je došla na čelo Vlade, mnogi su tvrdili da je Ana Brnabić Vučićev Mirko Cvetković. Ali „fikus premijerka“ je ubrzo pokazala zube. Ne samo što laže više od svog gazde, sa svakim novim danom svoje „vladavine“ Ana je i sve drčnija. Zato ne znam koliko bi bila bezbedna da se nezaštićena pojavi među penzionerima kojima su, kako tvrdi, u poslednje dve godine penzije povećane za 12,5 odsto, a istina je da je u 2017. povećanje iznosilo pet, a u 2018. nula odsto (www.pio.rs/procenti usklađivanja penzija i vrednosti opšteg boda od 1. 4. 2003). 

Za razliku od Cvetkovića, Brnabićeva očigledno ima „kapacitet“ da stvari „menja nabolje“. Otuda je konstruktivna opozicija, ako je još ima, dužna da joj ukaže na jedan novi prostor u kom bi njena ingeniozna vlada mogla dodatno povećati već ionako istorijski visok suficit budžeta. Na taj prostor ukazala je nedavno izvesna Saš(k)a Đokić, žena zarobljena u telu muškarca, koja je pred kamerama TV „Pink“ uživo apelovala na predsednika Srbije da je zaposli.

„Spremna sam da radim bilo šta. Ne mogu da živim od socijalne pomoći, hormoni koje uzimam su preskupi, jedini način da preživim je prostitucija“, rekla je Saš(k)a tobož zbunjenom i za „iskrenost“ (ne)spremnom voditelju Predragu Satrapi.

Kakve veze sa budžetom imaju prostitucija i problemi transrodnih osoba, zapitaće se čitaoci, a posebno SNS glasači za koje, kako lupeta šef njihove poslaničke grupe Aleksandar Martinović, „važi paradigma da su primitivni i neobrazovani“.  E pa ima, i te kako! Ako želi da bude upamćena po nečemu liberalnijem od činjenice da je prva žena premijer i prva gej osoba na čelu Vlade, Ana Brnabić treba da založi sav svoj autoritet da se, po ugledu na zemlje u kojima se „najstariji zanat“ tretira kao bilo koja druga profesija, prostitucija legalizuje i time ne samo osetno povećaju prihodi budžeta već i na sveobuhvatniji način, a ne samo na pojedinačnim primerima, podstakne ravnopravniji tretman i socijalna inkluzija osoba različitih od heteroseksualne većine.

U realizaciji ovog kapitalnog projekta Vlada bi mogla da koristi iskustva predsednikovih velikih prijatelja Redžepa Tajipa Erdogana i Viktora Orbana, u čijim je državama oblast pružanja seksualnih usluga zakonski regulisana, kao i naših vodećih evropskih partnera Nemačke i Austrije, u kojima korisnici usluga prostitutki obavezno dobijaju fiskalni račun sa uredno obračunatim PDV-om. A kad priča zaživi i makroi legalizuju reket, na usluge zaposlenih u javnim kućama mogu se uvesti akcize i ekološke takse koje zadovolj(e)ni klijenti neće ni primetiti, što bi vlastima omogućilo i da, kao kod električne energije, tvrde da seksualni kilovati nisu poskupeli.

Sa stanovišta transrodne ekonomije, koju protežira aktuelna vlast, projekat legalizacije prostitucije realan je do te mere da, najverovatnije, ni Crkva ne bi imala ništa protiv. Pa i u procesu pristupanja EU najdalje smo odmakli u pregovorima o poglavlju posvećenom ovim pitanjima. Ostao je samo problem Martinovićeve „paradigme“ zbog koje predstavnici vladajuće klike krajnje bukvalno shvataju modernu nauku koja, za razliku od stavova koji su dominirali u 18. i 19. veku, masturbaciju više ne tumači kao seksualnu aktivnost niže vrste, sebični akt nezrelog ponašanja ili, daleko bilo, lošu zamenu za pravi seksualni odnos. To s vrha diktirano samozadovoljavanje nepostojećim uspesima, skoro jednopartijska parlamentarna onanija i jalovo jutkanje na lokalu, osim za poneku starletu, nisu pogodno tlo za legalizaciju tržišta seksualnih usluga. I za budžet, i za zdravlje nacije, golema je to šteta. A moglo bi da bude kao s gradnjom mini-hidroelektrana. Jer struja nije sapun.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač