Društvo

Poslednja migrantska stanica

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Bauk migranata kruži Evropom. U sve dubljem raskolu zbog migracione eksplozije iz 2015, Brisel ne može podneti novi migrantski udar. Možda su baš zato šefovi 28 država i vlada ovih dana, na jedvite jade, ipak usaglasili zaključke o migrantima, koji su slavodobitno predstavljeni kao: „pravi proboj“, „veliki korak u pravom smeru“, „probijanje leda“ ili „slanje pravog signala“. Odbacimo li floskule, vidi se da EU u Severnoj Africi sprema eksteritorijalnu obradu zahteva za azil za nove, ofšor migrante. Starim migrantima smeše se „centri dobrodošlice“ u ključnim tranzitnim zemljama, među kojima je i Srbija.

Britanski „Gardijan“ rezultat samita vidi kao „isprazni dogovor“ jer nije „ni dotaknuta reforma evropolitike azila“, po kojoj je prva zemlja prijema odgovorna za zahteve za azil. Tako su najugroženije postale Španija, Grčka i Italija. Nerešene su i sekundarne migracije, koje više od svih pogađaju Nemačku, kao i Francusku, Italiju, Švedsku, Mađarsku, zemlje sa procentualno najvećim brojem migranata koji su azil zatražili u nekoj drugoj članici EU.

Samit lidera EU, održan 28/29. juna, potvrdio je migrantski problem kao jednu od prepreka za funkcionalnu politiku EU (uz Bregzit, bezbednost, odbranu, ekonomska, finansijska i ostala pitanja) i da Češka, Slovačka, Mađarska, sada Italija i Austrija, vode antiimigrantsku politiku. A šta je sve doneo samit?

U traženju formule za hitno i potpuno sprečavanje nekontrolisanog masovnog priliva migranata, lideri EU baziraju se na dosadašnjim merama jer su „za 96 odsto smanjile priliv u odnosu na vrhunac iz oktobra 2015“. Na tom fonu su formulisani prioriteti. Za centralnosredozemnu rutu to su: zaustavljanje krijumčarenja migranata iz Libije ili bilo gde; podrška Italiji i članicama koje su na udaru (finansijska pomoć posebno Španiji, kao i Maroku); „povećanje podrške“ za region Sahela (pojas na čijem je severu Sahara, na jugu Sudan) i libijskoj obalskoj straži; „unapređenje saradnje sa drugim zemljama porekla i tranzita“, kao i „sponzorisanje dobrovoljnog preseljenja“.

Kad je reč o istočnosredozemnoj ruti, EU će ispoštovati dogovor iz marta i proslediti Turskoj do kraja godine tri milijarde evra (koliko su dali po sporazumu iz 2016). Lideri EU učiniće „dodatne napore“ za munjevit povratak migranata i sprečavanje novih migrantskih ruta. Najzad, u zaključcima piše i ovo: „Saradnja sa, i podrška za (migrante), partnerima u regionu Zapadnog Balkana ostaju ključ za razmenu informacija o migracionim tokovima, zaustavljanje ilegalne migracije, povećanje kapaciteta za kontrolu granice, kao i poboljšanje procedure za povratak i readmisiju.“

Balkanska platforma za iskrcavanje

Kako na zapadu Sredozemlja rapidno raste broj migranata (izdvaja se Maroko), na samitu je prihvaćen koncept (UN) „regionalne platforme za iskrcavanje“ oko Sredozemlja, ne bi li i tu zatvorili prilaz. Reč je o lokacijama za smeštaj migranata spasenih na moru, gde će boraviti dok trijaža ne pokaže ko je ekonomski migrant, a ko tražilac azila. I afričke i evropske zemlje odbijaju takvo gostoprimstvo, a neki svetski mediji prenose da bi novi migranti mogli završiti na ostrvima u Atlantiku…

Po principu „platforme za iskrcavanje“, članice EU mogu da osnuju „kontrolisane prihvatne centre“ za brzu trijažu onih koji ne ispunjavaju uslove za azil ili međunarodnu zaštitu. U EU fond za Afriku biće prebačeno 500 miliona evra iz rezervi (sa Afrikom treba „ojačati partnerstvo“). U naredni dugoročni budžet EU biće uključena „sredstva za upravljanje eksternim migracijama“, a strateški zadatak su pojačanje kontrole granica i efikasan povratak ilegalnih migranata (svi koji nisu dobili azil).

Pozdravljena je namera Evropske komisije da usvoji EU propise za „bitno efikasniju i kohezivnu politiku povratka“. Nema dogovora o reformi sistema azila u EU, ali je rečeno da je „pet od sedam zakonodavnih predloga blizu završetka“, dok je Austrija pozvana da kao novi predsedavajući Evropskom savetu „nastavi rad u ovoj oblasti“. Time bi inače trebalo da budu utvrđeni „ukupan broj ljudi koje EU treba da primi, doprinos članica tom broju i ukupni geografski prioriteti“.

Takvi zaključci doneti su u četvrtak 28. juna. Nešto ranije, Mađarska je inovirala svoj pravni režim azila ne čekajući mišljenje Venecijanske komisije (VK; savetodavno telo Saveta Evrope; ovaj put mišljenje je doneto skupa sa Kancelarijom OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava). O novim mađarskim pravilima igre VK se negativno izjasnila 22. juna, žaleći što je – samo dva dana ranije – mađarski parlament usvojio ta pravila. Naziv dokumenta VK je rečit: „Zajedničko mišljenje o odredbama tzv. nacrta zakonodavnog paketa ‘Stop Soros’ koji direktno utiče na NVO (naročito Nacrt člana 353/A Krivičnog zakona o olakšavanju ilegalne migracije).“

Reč je o amandmanima na Ustav severnog suseda Srbije i izmenama niza zakona: o policiji; o putovanju u inostranstvo; o upisu i boravku lica s pravom na slobodno kretanje i prebivalište; o ulasku i boravku državljana trećih zemalja; o azilu; o državnoj granici; o sistemu krivičnih evidencija i registraciji presuda protiv mađarskih državljana pred sudovima država članica EU; o registraciji biometrijskih podataka u krivičnom i izvršnom postupku; o prekršajima. Tu je i pomenuti Krivični zakonik.
Prema obrazloženju VK, u „Stop Soros“ paketu krucijalan je član 353/A Krivičnog zakonika, koji uvodi krivično delo „omogućavanje ilegalne migracije“. Prema stavu jedan, to delo izvršava svako ko organizovano omogućuje „iniciranje postupka za azil licima koja nisu progonjena“ u matičnoj zemlji ili zemlji u kojoj borave, kao i onaj ko „ulazi u Mađarsku ili ilegalno boravi u Mađarskoj“. Kazna je zatvor, ukoliko nije izvršeno neko drugo krivično delo (onda se odgovara za to drugo delo), koji može biti umanjen „bez ograničenja“ ili „u slučajevima koji zaslužuju posebnu pažnju“. Ako osumnjičeni otkrije okolnosti izvršenja dela pre podizanja optužnice – neće biti krivično gonjen.

Ko se aktivnostima iz stava jedan bavi redovno i organizovano, ili ih finansira, biće kažnjen zatvorom do jedne godine. Ista kazna važi kad je ovo krivično delo izvršeno zbog finansijske koristi, kad se pomoglo više od jednom čoveku ili je krivično delo izvršeno u zoni od osam kilometara od mađarske granice. Mađarski zakonodavac posebno izdvaja „organizovanje graničnog nadzora“ zbog ilegalne migracije, „pripremu ili distribuciju informativnih materijala“ i „izgradnju mreže ili upravljanje njome“ za omogućavanje ilegalne migracije.

Baveći se „Stop Sorosem“, VK navodi da „mnoge evropske države sankcionišu pomoć za ulazak, boravak ili tranzit ilegalnih migranata zbog finansijske dobiti“ i da „takvo krivično delo nije nužno u suprotnosti sa međunarodnim standardima ljudskih prava“. Naširoko, međutim, obrazlažu da bi Mađari trebalo da ukinu to krivično delo jer NVO koje se bave migrantima nisu izuzeli od udara zakona: ugrožen je ne samo rad NVO nego i njihovo finansiranje (prihodi za migracije nisu razdvojeni od prihoda za ostale namene).

„Pojedinačna krivična odgovornost članova NVO i odgovornost (NVO kao) pravnog lica nije razdvojena, a pravna posledica krivične osude člana NVO iz člana 353/A može biti da se NVO kao takva može raspustiti“, konstatuje VK. Mađarskoj je zamereno što „ova odredba nije prošla značajnu javnu raspravu, sa adekvatnom mogućnošću angažovanja civilnog društva pre usvajanja.“ VK naglašava da se ovo mišljenje ne odnosi „na druge odredbe koje se direktnije tiču migranata“ i da nepominjanje ustavnih amandmana „ne treba posmatrati kao odobravanje“.

Tampon zona uprkos ministru Stefanoviću

Zakonodavna aktivnost Mađarske korespondira i sa zaključcima samita lidera EU, ali tako da od dana usvajanja „Stop Soros“ paketa – a svi propisu su stupili na snagu čim su izglasani! – azil ne može dobiti niko ko je u Mađarsku ušao iz države u kojoj mu život nije bio ugrožen. Upravno sudstvo Mađarske ima odrešene ruke. Posle ovih inovacija teško da će iz te zemlje stići tužba Evropskom sudu za ljudska prava protiv Mađarske zbog ugrožavanja prava bilo kom tražiocu azila, za razliku od stvarnosti u kojoj je već neko vreme srpsko upravno sudstvo, sa sve Srbijom i nekim NVO.

Tako opet stižemo do naše zemlje. Ne samo da su nas onomad, na samitu lidera EU, podrazumevali kao partnere „u regionu Zapadnog Balkana (koji) ostaju ključ za… zaustavljanje ilegalne migracije“ nego se Srbiji osmišljeno komplimentira. Brisel je u novembru pohvalio Srbiju i „zbog napora u rešavanju migracije i izbegličke krize“. Naše vlasti je po ramenu potapšala i Agencija UN za izbeglice, zbog usvajanja seta zakona o azilu, strancima i graničnoj kontroli (stupili su na snagu 2. aprila). Te izmene, rečeno je, „dolaze u pravi čas“. UNHCR izdvaja neka „zakonska poboljšanja“ („uvođenje odredaba kojima se obezbeđuju rodno-osetljivi azilni postupci, kao i uvođenje roda, rodnog identiteta i rodno zasnovanog nasilja u definiciju izbeglice“; „poboljšanje odredaba koje se odnose na decu-tražioce azila“; „brojna unapređenja azilne procedure“). Do građana nije doprlo ni da se UNHCR „zahvaljuje vlastima Republike Srbije na mogućnosti da pruži stručne komentare tokom izrade Zakona o azilu i privremenoj zaštiti i raduje se nastavku bliske saradnje i snažnoj podršci njegovom sprovođenju“.

Srbija je ipak između čekića i nakovnja. S jedne strane je EU, koja sprema ekspedovanje migranata bez azila i neće novi priliv, a sa druge strane su preuzete obaveze – da nećemo proterivati strance u za njih nebezbedne zemlje.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!