Društvo

Haračlijski udar na siromašne

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Privatni izvršitelji širom Srbije, posebno otkad je SNS preuzeo državno kormilo, prezaduženim građanima otimaju kuće, stanove, zemljište, poljoprivrednu mehanizaciju, pokućstvo … rečju, sve što su stekli. Dok se udara na siromašne, bolesne, nezaposlene, stare, porodice s malom decom, istovremeno se liju krokodilske suze zbog demografske propasti zemlje, a predsednik Aleksandar Vučić apeluje da svaka žena odsad, pa nadalje i ubuduće rodi 3,2 deteta.

Posle više od godine pripremanja, Vlada Srbije je ovih dana usvojila takav predlog izmena izvršnog postupka da ostajemo na svetlosne godine udaljeni od socijalno, ekonomski, nacionalno i civilizacijski odgovorne državne politike. Izmišlja se novčana kazna za građane koji se solidarišu i štite porodice koje su u dužničkom ropstvu. Pod pritiskom samoorganizovanih građana (npr. „Krov nad glavom“ ili pobuna zbog stambenih kredita u švajcarskim francima), a tu je i kosmetska omča oko vrata, vlasti u javnost opet bacaju taktičku prašinu. Zabraniće oduzimanje kuće ako je komunalni dug manji od 5.000 evra, ali ne i ako je reč o zelenaškim potrošačkim kreditima banaka. Tako Vlada brine o istim pravima za svakog građanina, što garantuje Ustav.

Zemlja dužničko-izvršiteljskih čuda

U javnosti najviše odijuma izaziva izbacivanje ljudi na ulicu, što je logično zbog sve češćeg okrutnog postupanja, kao da reprezenti države proteruju okupatora („Simbol odnarođene vlasti“, „Beogradski glas“ br. 49). Ali ni prezaduženi građani koji primaju platu ili penziju nisu srećnici.

„Meni od invalidske penzije koja je 16.000 dinara uteruju 11.000 mesečno, izvršitelj će mi još malo prste seći da namiri mafiji dugove jer ne mogu da platim komunalije“, jedna je od mnogih ispovesti građana u komentarima tekstova o kriminalu pod okriljem države koji razara društvo u celini. Penzioneru iz Beograda račun je blokiran zbog duga od 200 dinara, a izvršitelj mu je uzeo svih 20.000 dinara. Penzionerki iz „srpske Atine“ je osim duga od 26 dinara sa računa skinuto i 19.000  na ime troškova izvršenja.

U kojoj smo meri zemlja dužničko-izvršiteljskih čuda u sferi zaplene novca zbog dugovanja, pokazuje i nalaz vojvođanskog ombudsmana da invalidskom penzioneru koji mesečno prima 11.701 dinar izvršitelj nije smeo da zapleni dve trećine (7.800 dinara) i ostavi ga da živi sa 3.900 dinara. Po zakonu je ispravno, a i ombudsman se ne bi bunio, da se svakog meseca uzima samo polovina, pa bi tada ovaj penzioner valjda mogao da uživa u rastućem blagostanju koje reklamira SNS. Kada je Fond PIO bio saopštio da je blokirano 14.000 penzija, to je za Komoru javnih izvršitelja bila nabačena lopta: saopštili su da imamo 1,7 miliona penzionera i da su samo 0,85 odsto njih neuredne platiše!

„Nedavno smo mogli čitati da je uhapšen predsednik jedne opštine zbog sumnje da je nalogodavac paljenja kuće novinara“, piše u analizi organizacije „Krov nad glavom“. „Zamislite da je u toj situaciji neko rekao kako je to zanemariv procenat kada se uzme u obzir broj predsednika opština u Srbiji koji nisu pokušali ubistvo novinara. Važno je insistirati na odgovornosti u konkretnim slučajevima zloupotrebe i ne dozvoliti da se zloupotrebe zataškavaju pričama o većini ’dobrih’ izvršitelja ili o lošem zakonu.“

Muljanje sa izvršnim postupkom

Kad je već o zakonu reč, vlast ga je već jednom renovirala takođe taktičkom prašinom. Za ministrovanja Nikole Selakovića zarade javnih izvršitelja su smanjene, tako da oni i danas za jedan sat rada mogu da naplate do 47.400 dinara („Danas“, februar 2019). S obzirom na način kojim bivše i aktuelne vlasti rešavaju problem dugovanja i potraživanja, nismo ni blizu zemljama koje imaju institut ličnog bankrota, a na koje se sve vreme kao ugledamo.

Koliko je mutno izvršiteljsko more kod plenidbe novca sa računa zaduženih građana, ilustruje krivična prijava podneta protiv jednog novosadskog sudije, direktora tamošnjeg komunalnog preduzeća i javnog izvršitelja. Zagorki Dolovac, republičkom javnom tužiocu, kojoj je podneta krivična prijava, poznata su imena prijavljenih i oštećenog penzionera. Njihov identitet izostavljamo zato što ključ nije u personalizaciji, već u tome u šta se izrodio izvršni postupak. Stiglo se dotle da izvršitelji skidaju novac sa računa građana i zbog zastarelih, dakle nenaplativih komunalnih dugova! Pritom, za zastaru je kriv državni organ, a ne dužnik.

Prema toj prijavi, zbog zloupotrebe službenog položaja od 2008. do 2011. protiv jednog penzionera podneto je pet predloga za izvršenje jer nije platio komunalije. Tih predmeta u sudu – nema! Za to što ih nema odgovoran je sud, a po zakonu izvršenje je nemoguće (nema sudskih spisa, znači da ne postoje odluke suda).

Kako nemoguće postaje moguće? Prema krivičnoj prijavi, dogovorom direktora komunalne firme, sudije i izvršitelja. Direktor dostavlja sudiji kopije iz arhive firme (3. februar 2009, 20. februar 2014), a sudija sa datumom 5. mart 2014.  stavlja pečat suda, uz konstataciju da su kopije istovetne sa originalima. Već posle sedam dana direktor komunalne firme pokreće novi postupak za prinudnu naplatu onih komunalnih usluga, a kao dokaz prilaže kopije koje je overio sudija. Kopije su, naravno, snabdevene i potvrdom izvršnosti.

Skandalozna podrška iz EU

Onda sudija koji je „i rukovodilac Izvršnog odeljenja“, prema krivičnoj prijavi, „ponovo protivpravno“ obezbeđuje da se u sudu donese rešenje o izvršenju, koje nije dostavljeno penzioneru (dužniku) već su svi primerci prosleđeni komunalnom preduzeću. Tako je sud sprečio građanina da uloži prigovor, a osim toga je njegovim advokatima uskratio uvid u spise iako su to više puta tražili napismeno.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 12. 02. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!