Beograd na dlanu

Vespa je simbol šmekerskog Beograda

Piše: Radenka Marković

Foto: Vespa muzej Srbija

Ovog meseca navršilo se sedam godina otkako je muzejska ponuda Beograda obogaćena jednim neobičnim i vrednim kutkom. Muzejom „vespi“, dvotočkaša koji su jedan od simbola šmekerskog Beograda šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka.

„Vesparoši“ iz tog perioda okupljali su se u Knez Mihailovoj ulici, na mestu gde se nalazi Galerija „Progres“. Upravo tu je oktobra 2012. priređena velika izložba „vespi“, čiji je uspeh dao snagu i volju članovima „Vespa“ kluba Srbija da realizuju svoju staru ideju i otvore muzej ovih nekada veoma popularnih gradskih motora. A uspeh pomenute izložbe u „Progresu“ ogleda se u ogromnom interesovanju publike i velikoj poseti. Naime, za deset dana, koliko je bila otvorena, izložene modele videlo je oko 20.000 posetilaca, što je bio znak da ljudi žele da vide ovaj motor i saznaju o njemu.

Vraćao u život otpisane modele

Muzej „vespi“ smešten je na Senjaku, u privatnoj kući Vladana Konstantinova Štaleta, velikog ljubitelja ovog motora. Muzej je otvorio zajedno sa još jednim zaljubljenikom u ove dvotočkaše, svojim kumom Zoranom Luburićem Luburom. Pošto Zoran, nažalost, više nije među živima, o modelima – ima oh oko 40 – najviše brine Vladan.

– Sve su to eksponati italijanske fabrike „Pjađo“, koja i dan-danas proizvodi „vespe“. Najstariji primerci su iz četrdesetih godina prošlog veka. Osim dvotočkaša, imamo i dva tricikla. Oni su prilagođeni za transport i prevoz robe uskim ulicama i njima se snabdevaju prodavnice po uskim italijanskim uličicama – priča Vladan.

Njegova ljubav prema ovim motorima stara je više od pola veka. Još kao tinejdžer sanjao je da ima „vespu“ i ta želja mu se brzo ispunila. „Vespa“ je ostala jedini motor koji je ikada vozio. Budući da je poslom bio vezan za Italiju, domovinu svojih omiljenih motora, otuda je krajem osamdesetih i početkom devedesetih doterao i dosta „vespi“ od kojih su drugi

bili digli ruke. Otpisane motore nalazio je i po Srbiji i bivšoj Jugoslaviji, po đubrištima, otpadima, tavanima, podrumima.

– Sve sam ih restaurirao i vratio u prvobitno, fabričko stanje. Neke sam, međutim, obnavljao po svom nahođenju, ali samo što se boje tiče – kaže Vladan Konstantinović.

Tako je i Muzej revija raznih modela, ali i boja, crvene, zelene, plave, narandžaste, žute, bele.

Čuvari tradicije starog Beograda

Svi izloženi motori su u voznom stanju, a svaki ima svoj karton. Na zadnjoj strani stoji kada je poslednji put vožen, šta treba da mu se popravi, a na prvoj su zabeležene osnovne tehničke karakteristike, kubikaža, promer točkova, snaga i slično.

Vladanove „vespe“ su zapravo pokretni muzejski eksponati. On vikendom, kada je u gradu manje saobraćaja, onako za svoju dušu izveze neki od modela u grad. Vozi ih i u inostranstvo, na skupove „vespi“. Tamo vozi starije modele jer su njegov izbor skupovi old tajmer motora.

Objašnjavajući u čemu je zapravo značaj „vespi“ i zašto su one važne za Beograd, Vladan kaže da je „vespa“ jedna od karika čuvanja tradicije starog, beogradskog druženja i mangupluka šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka.

– Svi beogradski šmekeri tih godina vozili su „vespe“. Počasni član našeg „Vespa“ kluba bio je i najveći beogradski šmeker svih vremena Dragan Nikolić. On je, zajedno sa italijanskim ambasadorom, i otvorio izložbu u „Progresu“ 2012. godine.

Priče iz „vespa“ života

Svi koji bi posetom ovom muzeju želeli da osete malo tog duha starog Beograda, o kome najviše znamo iz priča i filmova, mogu da se dan ranije najave Vladanu na broj telefona sa sajta Muzeja i dogovore se za termin posete.

„Vespa“ muzej Srbija je poslednjih pet godina redovan učesnik manifestacije „Noć muzeja“. Tada, kroz Muzej prođe između 500 i 1.000 posetilaca. Domaćini za njih, osim redovne izložbe, uvek prirede i dodatni program i ispričaju im nešto novo iz „vespa“ života.

– Jedne godine „vespa“ priča bila je posvećena Novaku Đokoviću. Drugi put je u mojoj bašti izvedena mala pozorišna predstava „Vesparoš“, koja je na neki način bila omaž šmekerima i „vesparošima“ Draganu Nikoliću, Zoranu Luburiću i drugima. Sledeći put smo organizovali zabavno-muzički festival „Vespaviziju“, a za sledeću „Noć muzeja“ pripremamo još jedno iznenađenje iz „vespa“ sveta i priču kako se taj motor kotira u očima umetnika – najavljuje naš sagovornik.

Beba Lončar „vespu“ vozila u privatnom životu a ne na filmu
„Vespe“ jesu vozili beogradski šmekeri, dakle muškarci, ali mnogima je prva asocijacija na ovaj motor glumica Beba Lončar, koja vozi motor u filmu „Ljubav i moda“. Međutim, kako otkriva Vladan Konstantinović, taj motor uopšte nije bila „vespa“.
– Velika je zabluda da je Beba u tom filmu vozila „vespu“. Vozila je „NSU primu“, motor koji se proizvodio u Vogošći kod Sarajeva, u istoj fabrici u kojoj su se proizvodili i čuveni pretis lonci. Zato smo je u žargonu i zvali „pretis lonac“. Ali zato je Beba „vespu“ vozila u privatnom životu, a u filmu „Dvoje“ vozila se na zadnjem sedištu „vespe“.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!