Beograd na dlanu

Prebrza vožnja ili loše šine

Piše: Radenka Marković

Foto: „Beogradski glas“

Beogradski glas – Nedavni slučaj iskakanja tramvaja iz šina preko Mosta na Adi nadležni su ekspresnim proglašavanjem vozača za krivca brzo zatvorili i stavili ad akta. Samo dan nakon nezgode rečeno je da je istraga završena i da je do incidenta došlo zbog prebrze vožnje, zbog čega je vozač suspendovan.

Što se njih tiče, slučaj je zaključen. Međutim, snimci sa samog mosta, na kojima se vide slabo zavijeni ili odvijeni šrafovi i mesta na šinama gde šrafova uopšte nema, kao i informacije iz pojedinih sindikalnih organizacija o tome šta se stvarno desilo na Mostu na Adi u četvrtak 3. oktobra bude sumnju da incident možda nije nastao zbog prebrze vožnje, već stanja na šinama, odnosno loše izvedenih radova postavljanja tramvajskih šina na most koji povezuje Banovo brdo sa Novim Beogradom. I saobraćajni stručnjaci sumnjaju da je prebrza vožnja mogla izazvati iskakanje popularnog „španca“ iz šina, tim pre što se to desilo na pravoj deonici, a ne u krivini.

Ivan Banković, saobraćajni inženjer i stručni saradnik i član Izvršnog odbora Saveza ozbiljnih sindikalaca (SOS) Gradskog saobraćajnog preduzeća „Beograd“, za „Beogradski glas“ kaže da su pojedini vozači koji voze na linijama 11 i 13, koje inače idu preko Mosta na Adi, mesec dana pre nezgode uočili da zavrtnji ispadaju u zoni diletacije, odnosno proširenja.

Odmah okrivljuju vozače

O tome su obavestili nadređene u Sektoru saobraćaja saobraćajnog pogona „Centrala“, u čijoj je nadležnosti organizacija tramvajskog saobraćaja.

– Oni su im dali usmenu informaciju da znaju za problem, ali pošto održavanje ovog dela pruge nije predato u nadležnost GSP-u, mora da se sačeka izvođač radova, odnosno Grad Beograd, koji mora preko svog resornog sekretarijata, inače investitora radova, da uputi reklamaciju. Od nadležnih u pogonu se veoma brzo moglo čuti da je za nezgodu okrivljen vozač, uz tvrdnje da je „vozio znatno većom brzinom nego što je dozvoljeno“. Ovakva reakcija rukovodstva GSP „Beograd“ nije iznenađujuća jer je uvek do sada u praksi vozač bio prvi i jedini okrivljen, sve dok se sudskim putem nije dokazalo suprotno. Svega dan nakon nezgode, Sekretarijat za javni prevoz Gradske uprave saopštio je da je istraga okončana i da je ljudski faktor uzrok saobraćajne nezgode u kojoj je tramvaj iskočio iz šina. SOS sindikat će pružiti svu potrebnu pravnu pomoć kolegi koji je vozio tramvaj i pomoći u prikupljanju svih relevantnih informacija i dokumenata kojima se može utvrditi šta je doprinelo nastanku incidenta – objašnjava Banković.

On dodaje da SOS sindikat ne prihvata paušalnu ocenu da je vozač jedini odgovoran bez prethodno sprovedene temeljne istrage, utvrđivanja stanja na terenu i provere mogućnosti da li je stanje pruge i diletacionih spojnica moglo da utiče na bezbednost saobraćaja i mogućnost nastanka nezgode.

Prema njegovim rečima, tvrdnja da se tramvaj kretao brzinom od 61 kilometar na čas ne može se sa sigurnošću prihvatiti bez prethodno urađenog veštačenja. I to posebno zato što uređaji koji beleže brzinu kretanja tramvaja, za razliku od tahografa u autobusima, nisu baždareni niti homologovani od strane referentne institucije, već je samom GSP-u ostavljeno da vodi računa o njihovoj ispravnosti i tačnosti.

– Čak i da je prekoračena dozvoljena brzina kretanja, to ne može biti uzrok ispadanja vozila iz šina jer se nezgoda desila na čistom pravcu, a ne na krivini ili skretnici, gde bi inače brzina mogla biti bitan faktor za utvrđivanje uzroka nezgode. Kada bi se takva tvrdnja prihvatila kao istinita, onda bismo mogli da očekujemo da tramvaji svakoga dana ispadaju iz šina. Zato je bitno utvrditi kakvo je stanje tramvajske pruge koja se koristi od 5. jula 2019. godine i u garantnom je roku. Izvođač radova je ovde prvi čiju odgovornost treba proveriti – ističe Banković.

Čudno iskakanje na pravoj deonici

Milan Vujanić, profesor Saobraćajnog fakulteta u penziji, za „Beogradski glas“ kaže da se, na osnovu snimaka koji pokazuju da je tramvaj ispao na pravoj deonici i da se nije prevrnuo na bok, o nekim velikim brzinama ne može ni govoriti, jer kada bi tramvaj pri velikoj brzini izašao van šina i zaustavio se zbog prepreka, onda bi svi koji su bili u tramvaju zbog naglog usporenja popadali.

– Bilo bi polomljenih ruku, nogu, ko zna kakvih bi sve bilo posledica. Najčudnije je to što se iskakanje desilo na pravoj deonici. Na takvoj deonici na tramvaj ne deluju gotovo nikakve bočne sile da bi on iskočio iz šina. Ako iskoči iz šina, onda ili šine nisu postavljene na pravilnom rastojanju, pa točak ne može da prati šinu, ili su postavljene tako da pri prolasku tramvaja mogu da se pomere i da onda vozilo napusti pravac kojim ga šine vode. Jer točkovi tramvaja, kao i voza, jesu takvi da imaju unutrašnju ivicu koja ne dozvoljava da točak iskoči van šine. Prema tome, ovde treba tražiti neki drugi razlog. Ne u vožnji tramvaja nego u šinama ili nešto sa tramvajem nije bilo u redu. To treba da utvrdi ekipa inženjera mašinske odnosno građevinske struke i da kaže da li su šine bile u stanju da izdrže ovaj saobraćaj, pri kojoj brzini su mogle da funkcionišu normalno, odnosno kojom brzinom je tramvaj mogao biti vožen – navodi on i dodaje da snimci sa lica mesta pokazuju da zavrtnji nisu stavljeni tako da obezbeđuju da šina bude nepomična prilikom prolaska tramvaja. A to je veoma važno, jer pošto su tramvaji izuzetno teška vozila, prilikom kretanja stvaraju veoma veliku silu, zbog čega sve na podlozi kojom se kreću u mehaničkom smislu mora da bude precizno i pedantno urađeno.

Sve liči na otkazivanje šina

Time bi se izbegao nastanak problema kao što je recimo otkazivanje šina, a upravo na to, prema rečima našeg sagovornika, liči ono što se desilo 3. oktobra.

Osvrćući se na činjenicu da je veoma brzo saopšteno da je za nezgodu kriv vozač tramvaja jer je vozio prebrzo, profesor Vujanić kaže da bi bilo besmisleno verovati da je brzina kretanja tramvaja na tom delu ograničena zato što pri većoj brzini tramvaji ispadaju iz šina.

– Razlog ograničenja brzine je svakako opšte prirode, odnosno bezbednost saobraćaja. Kada bi prekoračenje brzine bilo dovoljno za ispadanje iz šina, bila bi velika opasnost da tramvaji iskaču, prevrću se, padaju sa mosta, probijaju ogradu. Koeficijent sigurnosti i šina i puta ne sme da bude takav da vozač koji malo prekorači brzinu dođe u situaciju da ima nezgodu s tramvajem.

Naš sagovornik ističe i da Beograd ima veoma razvijen šinski prevoz, pa shodno tome i iskusne ljude koji često rade sa šinama i dobro znaju kako se to radi. A tramvajski put preko Mosta na Adi, na kom se desio incident, jeste najnoviji, pa se moglo očekivati da bude i najbezbedniji.

– Tim više sam iznenađen što se ovo desilo. Kada mi imamo iskakanje tramvaja?! Za poslednjih 20 godina ja se sećam dva-tri slučaja.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!