Beograd na dlanu

Opservatorija, turistička atrakcija

Beogradski glas – Svetlosno zagađenje, odnosno previše veštačkog svetla u velikim gradovima, oteralo je astronome iz mnogih gradskih opservatorija da posmatraju nebo sa planina, u prirodi, daleko od izvora svetlosti, pa su čuvene opservatorije, kao što su londonska, pariska i atinska, odavno pretvorene u turističke atrakcije. U njima se i dalje obavlja naučna aktivnost, ali posmatranja su premeštena na pogodnije lokacije, na Kanare, Havaje, u Čile.

Slična sudbina smeši se i našoj Astronomskoj opservatoriji Beograd. Glavna posmatračka aktivnost je sa Zvezdare premeštena na planinu Vidojevicu kod Prokuplja, gde je izgrađena astronomska posmatračka stanica, a živopisni kompleks u Zvezdanom gaju u Beogradu, sa paviljonima i instrumentima iz tridesetih godina prošlog veka, velikim delom se transformiše u muzejski prostor.

Godišnje oko 2.000 poseta

Opservatorija je, priča za „Beogradski glas“ dr Gojko Đurašević, naučni savetnik i direktor Opservatorije, svoja vrata građanstvu otvorila još pre tri godine, kada su počeli da se održavaju tzv. Dani otvorenih vrata.

‒ Svake poslednje subote u mesecu organizujemo potpuno besplatne turističke ture, tokom kojih se posetioci upoznaju sa radom i istorijom Opservatorije. Posete našu biblioteku, gde su izloženi neki od starijih instrumenata, koji su pravi muzejski eksponati. Kroz prezentacije pripremljene za ljude koji se ne bave astronomijom posetioce upoznamo sa istorijom ove ustanove, savremenim istraživanjima, evolucijom i životom zvezda i slično. Vodimo ih da vide i nekoliko naših instrumenata, pre svega veliki refraktor. Interesovanje ljudi je veliko i u proseku godišnje dođe između 1.500 i 2.000 posetilaca – kaže naš sagovornik i dodaje da je Opservatorija, nezavisno od ove akcije, oduvek bila otvorena za posete đaka, pa tako skoro da nema škole u Srbiji čiji učenici nisu videli ovu jedinstvenu naučnu ustanovu i neke od njenih teleskopa.

Sada se uz finansijsku pomoć države deo objekata ovog zdanja adaptira u turističke svrhe, a astronomski paviljoni se renoviraju. Kada taj proces bude završen, Beograd će dobiti jedan potpuno novi turistički sadržaj, a prihodima od prodaje ulaznica pokriće se bar deo velikih troškova ove specifične naučne ustanove. Još se pouzdano ne zna kada će poslovi na otvaranju muzeja biti završeni, ali procena je da bi to moglo da se desi već krajem sledeće godine.

Objašnjavajući šta će posetioci moći da vide, Đurašević kaže da su svakako najzanimljiviji astronomski instrumenti. Među njima prednjače veliki i mali refraktor, veliki pasažni instrument, veliki vertikalni krug i astrograf.

– Zbog svetlosnog zagađenja posmatranje u naučne svrhe sa ove lokacije malo vredi, ali na velikom refraktoru ljudima možemo da pokažemo kratere na Mesecu, Saturnove prstenove i satelite, Jupiterove pruge, čuvenu crvenu pegu i satelite, polarne kalote na Marsu, globularna i razvejana zvezdana jata, planetarne i druge magline i sjajnije galaksije, kao i dvojne i višestruke zvezde. Većina pobrojanog se odavde ne može proučavati u naučne svrhe, ali ovi objekti, na nivou popularne astronomije, predstavljaju pravu atrakciju za posetioce.

Sumrak i uzlet srpske astronomije

Astronomska opservatorija Beograd najstariji je naučni institut u Srbiji, osnovan 1887. godine. Najzaslužniji za njeno osnivanje i razvoj je profesor Milan Nedeljković. On je dvadesetih godina prošlog veka uspeo da kroz ratne reparacije obezbedi najsavremenije astronomske instrumente i potrebnu opremu i pribor, ali 1924. godine je penzionisan i nije mu dozvoljeno da svoj ogroman doprinos kruniše izgradnjom opservatorije.

Mesto na kome je Opservatorija sada, priča Gojko Đurašević, pre jednog veka bilo je golo brdo. Čuvene Zvezdarske šume uopšte nije bilo, ona je sađena tek kada je napravljena Opservatorija.

I tada je bilo veliko pitanje i dilema da li je objekat trebalo graditi tu blizu grada. Sada je sasvim jasno da se od bleštavih svetala grada nebo uglavnom više ne može posmatrati iz Opservatorije u naučne svrhe jer je za to potreban potpuni mrak.

– I pored toga, sadašnji period se može nazvati sumrakom ali i uzletom srpske astronomije. Sumrakom jer se sve manje radi posmatračka astronomija, koja je ranije bila osnovna delatnost, a uzletom zato što nam je naučna produkcija skočila zahvaljujući korišćenju računara i tuđeg posmatračkog materijala – kaže naš sagovornik.

Ipak, tuđi posmatrački materijal ne može zameniti sopstveni, pa se posmatračka aktivnost ponovo budi zahvaljujući pre svega stanici na Vidojevici. Na toj planini blizu Prokuplja pre tri godine instaliran je najveći teleskop Opservatorije, sa primarnim ogledalom od 1,4 metra. Računari su i tu olakšali posao, pa istraživači više ne moraju fizički biti uz teleskop, već preko računara uz pomoć internet veze upravljaju instrumentom sa bilo koje tačke na Zemlji gde je dostupan internet.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!