Beograd na dlanu

Najavljena prodaja Apoteke „Beograd“: Ko će nam prodavati lekove?

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Apoteka „Beograd“ ove godine obeležava pola veka rada. Kako stvari sada stoje, u godini jubileja će se o ovoj ustanovi više govoriti jednim drugim povodom. Naime, iz gradske vlasti je najavljeno da će Grad, kao osnivač, Apoteku „Beograd“ prodati.

Najavljujući prodaju, Goran Vesić, zamenik gradonačelnika Beograda, nije precizirao kada će to biti. Objasnio je samo da bi Beograd „kao i svi moderni gradovi trebalo da se bavi onim što pruža građanima, a to je komunalni sistem i nema potrebe da se bavi poslovima koji nisu komunalna delatnost“.

Nikakvi uslovi prodaje još nisu obelodanjeni, a kako ukazuje ekonomista Milan Kovačević, vlast bi što se prodaja tiče valjalo da radi transparentnije i da onim što je u njenom vlasništvu upravlja profesionalnije.

– Bilo bi normalno da uz informaciju da žele da privatizuju državne apoteke kažu da su one bile u državnoj svojini i da oni kao vlast nisu njima dobro upravljali. Tada bi bilo opravdano prodati ih, ali kod nas je dosta nepoznanica oko toga šta stvarno treba da se proda a šta ne i zbog čega se nešto prodaje ili ne prodaje, pa je tako, recimo, trebalo da bude privatizovan „Telekom“ a nije, kao i EPS a nije ni on – ističe Kovačević.

Sama prodaja apoteka nameće sijaset pitanja – da li će objekti u kojima su se do sada prodavali a negde i pravili lekovi ili preparati za lečenje i dalje služiti za istu svrhu, treba li državne apoteke uopšte prodavati, kakve će to posledice imati po pacijente i zaposlene u apotekama.

Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže da u ovoj sindikalnoj organizaciji nemaju preciznije podatke i informacije pošto ne učestvuju na sastancima jer su, kako kaže, trn u oku Ministarstvu zdravlja i da im je kao takvima oteta reprezentativnost. Ranije se, navodi on, govorilo da apoteke moraju da se prodaju jer prave velike dugove.

– Sve je to u stvari nastavak loše politike prema zdravstvu. Pa oni nisu znali ni „Galeniku“ da sačuvaju. I mnoge druge apoteke u Srbiji, u Zrenjaninu, Novom Sadu, Šapcu, izdate su u zakup. Ne znam ko će kupiti beogradske apoteke, ali njihov prelazak u privatni sektor i ruke farmaceutskih kompanija neće biti ni u interesu pacijenata ni zaposlenih u tim ustanovama, već samo onih koji žele da novac uložen u kupovinu umnože – kaže on.

Privilegija kao taktika za propast

Vukica Stevanović, apotekarka i predsednica Udruženja „Apotekarsko jezgro“, ističe da, s obzirom na kompleksno stanje u ovom sektoru, pre donošenja bilo kakve odluke treba dobro proučiti moguće posledice te odluke. Posebno uključujući one koje bi izazvala prodaja apotekarskom lancu, što se prema sadašnjim nagoveštajima može očekivati i sa Apotekom „Beograd“. Naša sagovornica se pritom poziva na uporedne analize stanja apotekarske prakse u nekim evropskim državama i kod nas, koje je radna grupa „Apotekarskog jezgra“ radila pre nekoliko godina. Te analize pokazuju da je, recimo, u Irskoj, Holandiji i Norveškoj, koje su prošle liberalizaciju apotekarskog sektora to rezultiralo stvaranjem apotekarskih lanaca. U sve tri ove zemlje apoteke su se grupisale u atraktivnim urbanim sredinama, dok su one u ruralnim sredinama zatvarane.

– Ovo iskustvo izaziva bojazan da bi nešto slično moglo da se dogodi i kod nas i da bi se stanovništvo u prigradskim naseljima otežano snabdevalo lekovima ukoliko bi se državne apoteke prodale apotekarskom lancu. Apoteka „Beograd“ održava objekte u svim delovima grada, ali pitanje je da li bi to radili i privatnici i ko bi ih naterao da otvore i drže apoteku tamo gde im se ne isplati. Oni ako imaju lanac apoteka u kome neka ne radi dobro, zatvaraju tu apoteku. Apoteke su postale isto kao i trgovina, opstaju samo veliki lanci, a male trgovine propadaju pored njih. A sećam se kako su ranije državne apotekarske ustanove imale apoteke koje dobro posluju i u malim četvrtima i selima, koje nisu bile profitabilne, ali je postojala solidarnost na nivou apotekarske ustanove, pa su i one održavane. Sve to zarad pacijenata – kaže Stevanovićeva.

Objašnjavajući u kakvom su zaista stanju državne apoteke i da li su one privilegovane u odnosu na privatne ili je reč o nekom drugom odnosu države prema njima, ona kaže da je, suprotno Ustavu i zakonskoj regulativi, dugogodišnji privilegovani položaj državnih apoteka u suštini bio svojevrsna taktika za njihovo propadanje. A ono se desilo kada su posle dosta godina postojanja privatnih apoteka, za vreme ministrovanja Slavice Đukić Dejanović, državni i privatni sektor izjednačeni i kada su i u privatnim apotekama mogli da se uzimaju lekovi na recept. To je, naglašava, dovelo do naglog pada prometa u državnim apotekama. Njime je počelo propadanje apoteka, ali i njihova privatizacija.

Koliko se kod nas nije vodilo računa ni o minimumu uobičajenih standarda, pokazuje činjenica da uopšte nije bilo ograničenja na kojoj udaljenosti od postojeće može da se otvori nova apoteka. U najvećem broju evropskih zemalja ta razdaljina iznosi između 200 metara i pola kilometra.

Briga o profitu, a ne o pacijentima

Prema rečima naše sagovornice, svi su izgledi da će se apotekarska delatnost ubuduće odvijati u lancima apoteka i to uprkos činjenici da je to u suprotnosti sa stavom Međunarodne farmaceutske federacije i Evropskog udruženja farmaceuta, koji ne podržavaju razvoj lanaca.

‒ To što je apotekarski sektor različito organizovan u pojedinim državama Evropske unije ukazuje na činjenicu da je ostavljena sloboda svakoj državi da je sama, shodno svojoj snazi organizuje. Tako je recimo Nemačka dobila spor sa Briselom i sprečila razvoj apotekarskih lanaca na svojoj teritoriji, pa u Nemačkoj nije dozvoljeno vertikalno povezivanje unutar struke. Znači da veledrogerije ne mogu da otvaraju proizvodnju ni maloprodaju, odnosno apoteke. To bi bio čist sukob interesa. Naša zakonska regulativa, međutim, vertikalno povezivanje dopušta, te je zato nemačka veledrogerija „Feniks“ osnovala apotekarsku ustanovu, a, prema do sada dostupnim informacijama, svi su izgledi da će se pojaviti kao zainteresovana strana u privatizaciji Apoteke „Beograd“ – kaže Vukosava Stevanović.

Da je u lancima apoteka i uloga apotekara drugačija, pokazuju zaključci evropskih apotekarskih udruženja, koji kažu da farmaceuti u apotekarskim lancima imaju sve manje vremena za pacijente jer moraju da prate ciljeve svojih pretpostavljenih, odnosno vlasnika lanaca. Zaposleni su pre svega dužni da obezbeđuju planirani promet, da prate stroge propise o naručivanju i promovisanju izabranih proizvoda.

Visokostručni kadar Apoteka
„Beograd“ ima 124 apoteke u gradu. Kako se navodi na sajtu ove ustanove, nju je osnovala Republika Srbija, odnosno Ministarstvo zdravlja, a od 1. januara 2007. godine osnivačka prava prešla su na Skupštinu grada Beograda. Tada je dobila današnji naziv – Apoteka „Beograd“. Ima 1.035 zaposlenih, od čega 480 diplomiranih farmaceuta, 331 farmaceutskog tehničara i 224 radnika drugih profila. Apoteka „Beograd“ ima 69 specijalista raznih oblasti kao što su farmakoinformatika, farmaceutska tehnologija, kontrola lekova, kozmetologija, ispitivanje lekovitog bilja, farmakoekonomija, farmaceutska zdravstvena zaštita, farmaceutski menadžment i marketing, kao i dva magistra i jednog doktora farmaceutskih nauka.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač