Srbija

Zdravstvo zahvaćeno virusom A1V1 : Neće imati ko da nas leči

Piše: Marko Smiljković

Beogradski glas – Ministarstvo zdravlja ili nema evidenciju ili krije koliko je lekara i medicinskog osoblja u poslednjih nekoliko godina napustilo Srbiju.
Podaci Lekarske komore Srbije pokazuju da godišnje od 700 do 900 lekara, medicinskih sestara i drugog zdravstvenog osoblja zatraži licencu radi odlaska u inostranstvo, što znači da je do sada u zemlje Evropske unije otišlo 7.000‒8.000 ljudi koji su vezani za ovu profesiju, a među kojima su i vrsni stručnjaci.

Na skupu „Napokon korisna debata – ko nas leči“ prštale su varnice između dve grupe govornika, mahom lekara. Jedni su podržavali tezu da u Srbiji ima sasvim dovoljno lekara i da Srbija ne bi trebalo da brine za budućnost zdravstva, dok su drugi tvrdili da to nije tačno i da se mnogi odlučuju na odlazak u zemlje EU, a pre svega Nemačku, gde se, kako je rečeno, bolje zarađuje i gde su bolji uslovi rada.

Postavljeno je i pitanje: ko će i sa kakvim znanjem da leči građane Srbije?

Diskusija koju je organizovala NKD i portal „Južne vesti“ u nekoliko navrata bila je prekidana jer se teren rasprave otrgao kontroli, pa su tu pale i političke optužbe ko je čije dete zaposlio, koja lekarska deca su protrčala Medicinskim fakultetom, a sada su regularno zaposlena u zdravstvu…

Biroi puni lekara

Saša Živić, direktor Dečje interne klinike u Nišu, kaže da se vlast bavi raznim šminkanjem podataka, pa tako iz Srbije, pa ni iz Niša, „ne odlaze lekari“.

‒ Ovde imamo ljude iz zdravstva koje je zahvatio virus A1V1. To je virus koji proriče svetlu budućnost, a situacija je krajnje kritična. Ja ću da se spalim javno na Trgu kralja Milana ako mi, recimo, na neonatologiji, gde se vodi briga o bebama, nađu doktora mlađeg od 55 godina. Šta to znači? Da nema mladih lekara koji će da uče od ova sadašnja dva neonatologa. Za desetak godina, s kojim iskustvom će neki mladi doktor da vodi brigu o našem porodu? Ma kakvi deset godina, u roku od pet godina će još lekara s ginekologije da ode. I šta ćemo onda? Evo, pre nekoliko dana jedan od boljih lekara s moje klinike me pita da ide u Sloveniju, pa naravno da sam mu poželeo srećan put – objašnjava Živić.

On iznosi podatak da je trenutno na birou više od 3.000 nezaposlenih svršenih studenata medicine, a da je Klinički centar Srbije raspisao konkurs za tek 17 lekara?!

Prof. dr Ferenc Vicko, državni sekretar Ministarstva zdravlja, pak kaže da ,,na nivou Srbije nema velikih pomeranja u smislu nedostatka lekara i sestara“.

‒ Najmanje zaposlenih u zdravstvu je, gledano po regionima, na severu Bačke i u Sremu, dok je najviše ovde, u niškom regionu. Ono što se, takođe, razlikuje po Srbiji jesu i dohoci zdravstvenih radnika. Postoje velike razlike u platama između Beograda i Novog Sada i, pretpostavljam, Niša, Kragujevca – kazao je državni sekretar. On takođe opovrgava tezu da iz Srbije odlaze stručnjaci.

Prof. dr Zoran Radovanović, direktor Kliničkog centra Niš, revoltirano najavljuje da više neće dati nikome plaćeno odsustvo, a „kada se na nekoj klinici javi potreba za kadrom, poslaće upit Ministarstvu zdravlja“.

‒ Ovde se zamenjuju teze i govori se o tome kako nema ko da nas leči, a što nije tačno. Istina je da mi u Kliničkom centru, koji zapošljava oko 3.300 radnika, imamo manjak medicinskih sestara i vaskularnih hirurga. Sve ostalo je popunjeno u odnosu na broj pacijenata i intervencija. Globalno gledano, mi imamo 700.000 pregleda godišnje i naravno da možemo da primimo još lekara, ali na nekim klinikama, na primer, imamo višak lekara. I sa sadašnjim brojem doktora na vreme obavljamo sve obaveze – smatra dr Radovanović.

On kaže i da brojka od 700 do 900 izdatih licenci ne znači da su svi doktori i medicinske sestre otišli zauvek iz Srbije.

Statističke igrice

‒ Tačno je da se taj broj licenci izda u Lekarskoj komori, ali od njih ode oko 550, a ostali ostanu u Srbiji, jednostavno ne odu. I od te brojke iz Srbije polovina ode da radi na tri meseca ili šest meseci, tako da ta igra brojevima nije katastrofalna kako neki pričaju. U KC Niš ima deset lekara i 62 sestre koji su uzeli neplaćeno odsustvo. Eto, to je računica – objašnjava dr Radovanović.

Njegov kolega sa Dečje klinike citira „Večernje novosti“, odnosno Tatjanu Radosavljević, direktorku Lekarske komore Srbije.

‒ Ona je u novinama nedavno iznela podatak da je više od 200 doktora zatražilo licencu za oko tri meseca. Znači, najmanje 800‒1.000 licenci za godinu dana. Ali o tome niko ne priča, to je tabu tema, samo neko ko je lud kao ja može da izađe i kaže da je stanje alarmantno – priča Živić.

Ratni hirurg Miodrag Lazić, direktor Urgentnog centra u Nišu, iznerviran je napustio skup, a pre toga je u vrlo burnoj diskusiji rekao da malo ko u državi sme da prizna da Srbija nema para da ulaže u mlade lekare koji odlaze u inostranstvo jer su plate više i rad se više poštuje.

‒ Najstariji sam hirurg koji radi u Nišu sa svojih 65 godina i niko ne spominje osnovnu stvar, a to je da naša država ne može da stvori uslove i nivo plata kao u inostranstvu. Na drugoj strani, Zapad je liberalizovao njihov dolazak, a i zašto ne bi. Ovde su se školovali, stekli iskustvo i sada dobijaju gotovog doktora. Isto važi i za medicinske sestre. Zapad je otvorio vrata velikom broju mladih i pametnih nezaposlenih stručnjaka, to ne moraju biti lekari, već svi oni koji vide da ih budućnost čeka na nekom drugom mestu. Ja čak mislim da su 80 odsto onih što odlaze mladi nezaposleni, a tek posle njih oni koji imaju platu, a žele više. Suština je nezaposlenost mladih, a Zapad je otvorio vrata i kad spojite te dve pojave, jasno je šta nam se dešava – ispričao je hirurg koji je na ratnim frontovima devedesetih godina prošlog veka spasao na stotine ljudskih života.

Jednu od ključnih činjenica primećuje Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, koji kaže da su problemi u zdravstvu „natrulili“ još mnogo ranije.

‒ Sada je, da tako kažem, nepopularno to što aktuelna vlast ne samo da ne vidi problem odlaska iz zemlje već to i vešto krije. Umesto da se uhvate ukoštac sa time da neće imati ko da nas leči za koju godinu, oni brojkama pokrivaju statistiku. I nje se drže ko pijani plota – veli Dašić.

Neko bi rekao da iza ovog krupnog problema stoji politika. Jasno je da je svakoj vlasti lakše da vlada neukim stanovništvom, a jedno je sigurno – to je da će, kako neko reče, odlazak mladih ljudi prestati. Kada svi budu otišli.

Podsećanje na smrt devojčice
Dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, podseća na tragediju kada je na Vlasini stradala dvogodišnja devojčica jer nije pravovremeno intervenisano zbog manjka lekara.

‒ Zdravstvo nam je ovakvo jer politika bira direktore, iako budžet pune svi građani Srbije. Vi imate za celu Vlasinu jednog lekara koji nije mogao da ode s radnog mesta da pomogne detetu – ocenio je dr Panić.

Odlično se snašli u Nemačkoj
Bračni par Stanisavljević s detetom je prošle godine otišao u Nemačku. Prvo je otišla Vera, koja se kao medicinska sestra zaposlila u nekoj vrsti zdravstvenog staračkog doma, a onda je povukla dete i supruga.

‒ Ne moraju svi da imaju licencu iz Lekarske komore, ali neku vrstu preporuke medicinske sestre moraju da pokažu. Makar to bila i preporuka koleginica. Diploma srednje medicinske struke može da se pokaže, a to se i ceni u Nemačkoj. Suprug je našao posao u nekoj IT industriji i zajedno zaradimo preko 3.000 evra mesečno. S tim parama ovde može da se komotno živi. Stan je malo skuplji, ali ja radim nekad i nekoliko polusmena, tako da to nije problem – priča Vera, jedna od niških medicinskih sestara koje nisu radile u Kliničkom centru, već prvo u domu zdravlja pa kod privatnika. 

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač