Srbija

Zašto „bela kuga“ po Srbiji izaziva slepilo vlasti: Osmoro Tasića osuđeno na mrak

Piše: Marko Smiljković

Beogradski glas – Sav besmisao političke elite u državi i reči njenih predstavnika o očuvanju srpstva, borbi protiv bele kuge i ostalih fraza od kojih je i paperje teže, pada u vodu pred realnom slikom Srbije čim se malo makne iz većih gradova.

Siromaštvo u Srbiji ima dva kraja. Svakodnevno neki mediji prezentuju broj žiro-računa gde se sakuplja novac za nekog bolesnog mališana ili se objavi priča o nekoj siromašnoj porodici sa brojnom dečicom kojoj je potrebna pomoć jer država ne reaguje na njihov život u nemaštini.

Na drugoj strani niču bilbordi, raspisuju se novčani grantovi za pomoć migrantima da se uklope u srpsku sredinu. Dok oni dobijaju stan, hranu, grejanje, odeću i obuću, postoje porodice koje krpe kraj s krajem i zbog tih loših uslova života „raznorazni stručnjaci“ iz centara za socijalni rad prete im oduzimanjem dece. Jednom rečju, hraniš tuđinca o kome ništa ne znaš, a rasturaš autentičnu srpsku porodicu koja kuburi sa egzistencijom. Ozbiljna država mora prvo da sagleda svoje socijalne probleme, pa tek onda da rešava tuđe.

I uostalom, poslednji dani prošle godine, kada su policija, vojska i mediji jurili za nekakvim otmičarom deteta po selima između Knjaževca i Niša, pokazali su da bela kuga, ili bolje rečeno „srpska tuga“, ozbiljno kuca na vrata. Čak su se i neki hrvatski novinari zaprepastili koliko na toj teritoriji postoji napuštenih kuća i to građenih pre tridesetak godina, jakih, čvrstih. A oranice puste. Plug nisu videle godinama. Na toj teritoriji ima na stotine napuštenih kuća, to se ne da prebrojati. Ozbiljna država se bavi tim problemom.

Osmočlana porodice bez struje tri godine

Jedan od domova u kom se pazi na svaki dinar i gde se prebrojavaju komadi hleba jeste porodica Katarine Cvijić (30) i Srđana Tasića (40) sa šestoro dece. Teško da neko može u to da poveruje, ali ova osmočlana porodica pune tri godine i dva meseca živi bez struje u aleksinačkom selu Ljupten. Nisu gladni, imaju drva za ogrev, to je ovih zimskih dana najvažnije. Ovoj porodici, u kojoj bi trebalo dnevno obezbediti 24 obroka, potrebno je oko 150.000 dinara da bi sijalica ponovo bacala svetlost na braću i sestre, od kojih najmlađe ima godinu dana, a najstarije 14 godina.

Problem datira od pre nekoliko godina i to problem sa brojilom. Pomenuti novac im je potreban da ga prebace u svoju kuću, a da potom dobiju struju i da normalno žive.

U trošnoj kući u Ljuptenu sa roditeljima žive Miloš (1), Milica (2), Vladan (5), Vasilije (9), Veljko (10) i Marina (14). Deo kuće oko kubeta i šporeta najmiliji im je ovih dana na temperaturnom minusu. Miloš i Milica rođeni su u kući gde se veče dočekuje uz sveću.

‒ Šta može da nam bude neophodnije od struje. Veš-mašina je u kvaru, ali kada bismo imali struju, nekako bismo se snašli da je popravimo. Nismo gladni. Jeste da oskudevamo u mnogim stvarima koje normalne porodice i ne razmišljaju da li ih imaju, ali snalazimo se. Osim Miloša, koji pije lekove i koji je dobro, svi smo zdravi. Nekad tuga naiđe, ali dečja graja je odmah rasprši. Sada živimo sa 31.000 dinara. To je preko zime, a preko godine Srđan ode da radi na dnevnicu, nekome zakolje svinju, pa donese meso i iznutrice. Pšenicu posadimo za hleb, onoliko koliko nam je potrebno. I kad posadimo, deca pomažu, komšija pozajmi traktor, Živi se nekako… – priča hrabra majka Katarina.

Pretnja oduzimanjem dece

Ona kaže da je mnogo težak život bez kupatila, odnosno bez bojlera, jer se za svako dete greje voda da bi se sva okupala, ali, kako kaže, kad se uspostavi red, onda sve funkcioniše. Nekome bi kuća ovog nevenčanog bračnog para izgledala kao da je u dobrom stanju, ali kada se uđe, vidi se koliko je vlaga nagrizla zidove, vidi se da malter otpada, krov popušta…

U poslednje vreme ušla je neka bojazan u ovu porodicu da mogu da ih rastave.

‒ Centar za socijalni rad je svakako upoznat sa našom situacijom i ima nekog, zasad, predloga da mogu da nam uzmu decu zato što im nismo obezbedili dovoljno uslova. Ja ne dam decu. Jeste da nemamo struju, ali nismo gladni, imamo drva, selo je ovo. Pomažu nam komšije u čijim zamrzivačima držimo ponešto, napunim telefon da imam komunikaciju sa ljudima. I deca ne znam kako bi to podnela. Jeste da je to predlog da nas rastave dok ne sredimo račun za struju, ali mi nemamo taj novac. I ko zna kada ćemo da ga nabavimo – priča Katarina.

Dakle, ne treba čovek da bude matematički genije da ne sračuna da jedna osmočlana porodica živi sa 270 evra mesečno, što je taman toliko koliko srpska država izdvaja za boravak jednog migranta u ovoj istoj državi i u ovom istom periodu.

Jedan od ljudi koji dosta putuju od Niša do Aleksinca, humanitarac, stomatolog i novinar Dušan Ostojić na razne načine stalno ukazuje na teško materijalno stanje brojnih porodica na teritoriji juga Srbije.

‒ Nažalost, borba protiv bele kuge u Srbiji je potpuno obesmišljena. Država nedovoljno ozbiljno sagledava taj problem. Osnova stimulacije rađanja u Srbiji trebalo bi da bude postavljena po modelu pozitivne diskriminacije porodica sa četvoro dece. Pozitivan priraštaj jednog naroda vidi se tek nakon povećanja broja porodica sa troje i više dece. Mi smo na poziciji da je u Srbiji ogroman broj neoženjenih muškaraca i neudatih žena. Najveći broj porodica ima samo jedno dete. Nije retko da kada se pomene teška materijalna situacija neke porodice sa četvoro ili petoro dece, čujemo komentar: ,,Ko ih je terao da se kote kad nisu mislili kako će odgajati tu decu. Najlakše je dete napraviti, treba razmišljati i o tome kako ga othraniti i odškolovati…“ Na taj način se slične situacije nigde ne sagledavaju, već se podstiču porodice, pomaže im se. Tako se čuva jedna nacija – kaže Ostojić.

Nema sistemskog rešavanja problema

On primećuje da nema sistemskog rešavanja ovog najvažnijeg srpskog pitanja, pa zato i predlaže neke od mera takozvane pozitivne diskriminacije koje bi olakšale čuvanje dece i stimulisale rađanje u Srbiji.

‒ Prvo, robni vaučeri za pelene, kašice i mleko za svako dete do dve godine moraju biti besplatni. Potrebno je uvesti uvećanje dečjeg dodatka za svako četvrto dete i to do nivoa prosečnog ličnog dohotka u Srbiji. Dakle, majka sa četvoro dece bi svakog meseca primala jednu prosečnu platu do punoletstva četvrtog deteta. Roditelje sa troje i više dece potrebno je rasteretiti plaćanja komunalija i nekih sitnih troškova koji za državu nemaju veliki značaj, a za porodicu imaju ogroman – priča Ostojić.

On postavlja standardno pitanje: ko će sve to da plati i odakle novac za sve to?

‒ Preciznom analizom to bi se relativno lako izračunalo. Okvirna procena ukazuje na to da u budžetu ima para za to. Ako država ima 300 evra mesečno za finansiranje života azilanata u Srbiji, ako se za novogodišnju rasvetu po gradovima Srbije izdvaja blizu 15 miliona evra godišnje ili za nepotrebno renoviranje tek urađenih puteva i trgova po deset miliona evra, siguran sam da bi se jednom ozbiljnom, domaćinskom preraspodelom budžeta obezbedio novac za biološki opstanak našeg naroda – zaključuje Ostojić.

Ima jedna pesma Žaka Prevera, zove se „Očaj je seo na klupu“. Takav je osećaj običnog čoveka kome moral ne dâ da se oseća spokojno pred katastrofalnim potezima politikanata koji rešavaju ovaj, nesumnjivo, najkrupniji srpski problem. Običan čovek oseća se baš bespomoćno. Kao očaj koji je seo na klupu.


Pomoć za Tasiće
Aleksinčanin Nenad Đurić iz Udruženja građana „Igra“, a koji je pokrenuo humanitarnu akciju kako bi porodica Tasić dobila struju, kaže da će se novčana pomoć primati preko žiro-računa 200-3169190101932-66, Poštanska štedionica, s naznakom „Za porodicu Tasić“, selo Ljupten, opština Aleksinac.

‒ Nisam mogao da verujem kada sam bio kod njih u kojim uslovima žive. To je radna familija. Imaju zemlju i plan je da, kada dobiju struju, odnesemo njihovo zemljište na procenu kod nekih agroinženjera da nam kažu koju kulturu je najbolje da zasade. I da krenu s proizvodnjom nekog voća ili povrća – kaže Đurić.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 12. 02. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!