Srbija

Robovi pod ugovorom: Život možda i sačuvaš, ali gubiš posao

Piše: Dimitrije Gašić

Beogradski glas – Pre skoro tri nedelje, mladić iz Kraljeva po imenu Marko Kosovac (28) krenuo je, kao i svakog jutra, na posao u JKP „Čistoća“. Tamo je obavljao posao komunalnog radnika preko Nacionalne službe za zapošljavanje po tzv. ugovoru o privremeno-povremenim poslovima na javnim radovima, u koje spada košenje trave, čišćenje snega… dakle, sezonski poslovi. Nakon što su pokosili travu i utovarili je na prikolicu, Marko se popeo na nju i izgubio ravnotežu. Pao je i zadobio tešku povredu glave.

Da je povreda bila ozbiljna, govori i to da su ga lekari iz ZC „Studenica“ hitno prebacili u Klinički centar u Kragujevcu. Lekari su potom Marka morali da stave u indukovanu komu jer je to bilo neophodno. Lečenje je potrajalo dve nedelje, međutim, Marko je uprkos naporima lekara, preminuo.
To svakako ne bi bila posebno neobična vest u današnjoj Srbiji da mu tokom lečenja poslodavac nije dao otkaz, odnosno, raskinuo sa njim ugovor – zbog nepojavljivanja na radnom mestu.

Ugovor iznad ljudskosti

Možda ova priča ne bi ugledala svetlost dana da autor ovog teksta nije sve to objavio na „Tviteru“. Ubrzo je tvit postao viralan, pa su tradicionalni mediji morali da reaguju.

Kao prvo, u celoj ovoj priči o Markovoj povredi, lečenju, otkazu, ostajanju bez zdravstvenog osiguranja, jedino nisu „omanuli“ lekari. Ko je odgovoran zbog toga što je Marko za vreme lečenja, a usled povrede na radu, i dok je još bio živ – ostao bez posla i osiguranja?

Prema svedočenju Markovog oca Pavla, tri dana nakon sinovljeve povrede obavešten je da je njegovom sinu raskinut ugovor. To je saznao od direktora JKP „Čistoća“ u Kraljevu Ivice Bogojevića, koji je bio toliko „ljubazan“ da mu objasni šta dalje da radi kako bi njegov sin mogao da se leči. Ionako tešku situaciju za roditelje dodatno otežao je mali birokrata koji „samo radi svoj posao“.

Kasnije je dotični Bogojević tvrdio u medijima kako on ni za šta nije odgovoran, te da mu je Nacionalna služba za zapošljavanje, preko koje je Marko i bio angažovan, odgovorila citiranjem dela ugovora u kome jasno stoji da, ako se angažovani radnik na svom radnom mestu ne pojavi tri dana, poslodavac je u obavezi da sa njim raskine ugovor. Nigde se ne navodi šta činiti ako taj radnik zadobije povredu na radu, pa još upadne u komu – kako onda da dođe na posao?

Ali čini se da je za ove dve institucije najvažnije šta piše u ugovoru. Međutim, da, to i jeste najvažnije i upravo je ugovor o privremeno-povremenim poslovima težište ovog teksta.

Naime, PP ugovor je ona karika koja doslovno objašnjava položaj radnika u Srbiji i robovlasnički sistem po kome radnik nema (skoro) nikakva prava, već samo obaveze. Poslodavac, pak, po tom PP-u ima sva prava i ne previše obaveza. Tako, ako se radnik povredi na radnom mestu, on ima obavezu da sutra, kako zna i ume, dođe na posao. Prava na bolovanje i na godišnji odmor nema. Poslodavac ima pravo da otpusti radnika koji nije došao na posao bez obaveze da proveri šta se dogodilo, a iako zna da je radnik u komi, može bez ikakve obaveze da ga otpusti.

Sramna reakcija sindikata

To što smo ovakve robovlasničke ugovore dopustili u našem društvu svi mi, to je zaista naša greška jer smo glasanjem ili neglasanjem doveli ovakvu vlast u poziciju da može (i to radi) da nas kolonizuje u sopstvenoj zemlji. Ona je, potom, na čelo te „Čistoće“ i Nacionalne službe dovela svoj kadar koji će takve zakone sprovoditi. Međutim, kako je moguće da niko ne upita tog poslodavca zašto nije učinio sve da zaštiti radnika od mogućih povreda na radu? Ono: šlem, prsluk, naočari, rukavice i slična oprema. Ako je omogućio to radniku, bilo da je on angažovan povremeno ili je stalno zaposlen, zašto nije kontrolisao da li radnik nosi zaštitnu opremu, zašto ga nije ukorio ako je video da se ne pridržava pravila? Na ova pitanja biće da niko nema odgovor. A znate zašto? Zato što, očigledno, nikoga nije briga za te radnike. A kada nas postane briga, onda se već desila neka užasna tragedija poput ove.

Sindikati, koji deklarativno zastupaju prava radnika, na sve ovo izneli su samo mišljenje u medijima – poslodavac je morao humanije da postupi, da se ne drži PP ugovora kao pijan plota, te da postoje neki poslodavci koji više poštuju radnika, bez obzira na to šta piše u ugovorima. Sve u svemu, ništa. Nadam se da je bar neko ponudio porodici Kosovac pravnu pomoć.

Neke stvari u ovoj priči niko nikada ne može promeniti. Marka više nema. Ono što možemo da promenimo, kao društvo, jeste položaj radnika i  unapređenjne zaštite na radu. Mislim da će nas najbolje štititi zakon i ugovori koji nisu robovlasnički, a ne potencijalna humanost pohlepnih poslodavaca. Čast izuzecima.

Ova tragedija nije prva koja se desila u gradu na Ibru. Pre tri meseca, 33-godišnji otac troje male dece poginuo je od strujnog udara prilikom intervencije na dalekovodu. Bio je takođe nezaštićen, nije imao adekvatnu opremu, čak je i ugovor po kome je bio angažovan sumnjiv jer je firma za koju je radio u vlasništvu jednog od menadžera u Elektrodistribuciji u Kraljevu, a, po svemu sudeći, opremu i ljudstvo pozajmljivao je iz državne firme u kojoj radi.

Dakle, kriminal zbog koga mladi ljudi gube život, a kriminalci sa stranačkim članskim kartama profitiraju, sigurno je nešto što će nas naterati ili da zauvek promenimo zakone koji nas čine robovima i jeftinom radnom snagom, ili da zauvek napustimo zemlju koja nam beše domovina.

Na nama je. Marko, počivaj u miru.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!