Srbija

Pismo iz Bora: Gušenje u dimu i medijskoj ćutnji

Beogradski glas – Poštovani,
Obraćamo vam se s nadom da ćete imati dovoljno profesionalnosti, ali i smelosti da javno govorite o tabu temi našeg društva, o najgnusnijem mogućem zločinu o kome mediji odbijaju da izveštavaju, a koji se već mesecima sprovodi nad građanima Bora i borskih sela od strane novog rukovodstva RTB-a Bor (sadašnji Zijin Bor Copper). Katastrofa o kojoj govorimo nije novina, ali je u proteklih pet-šest meseci, nakon „uhodavanja“ novog rukovodstva i povećanja kapaciteta proizvodnje, dosegla kritične razmere, čije će se posledice manifestovati tek u godinama koje slede.

Trovanje na dnevnom nivou

Naima, mesecima unazad, emisija izuzetno otrovnih i kancerogenih gasova, čestica teških metala (kao što su arsen, olovo, živa i drugi) krupnoće 10 μm i 2,5 μm višestruko prevazilazi minimalne dozvoljene vrednosti (pet-šest puta, a neretko deset i više puta!!!) i to ne nekoliko puta u toku meseca, već gotovo svakog dana! Od ranih večernjih sati, kada se počinje s povećanom proizvodnjom u topionici, preko noći, do podneva, ceo grad biva prekriven oblakom otrovnih gasova praćenih još opasnijim mikroskopskim česticama teških metala, što sam boravak na otvorenom, a da ne spominjemo bilo kakve fizičke aktivnosti, čini nemogućim. Ipak, ovo je naš dom, pa su ljudi primorani da funkcionišu u takvim, neljudskim uslovima. Život se odvija u oblaku dima – ljudi odlaze na posao, u kupovinu, vode decu u škole i obdaništa, na treninge, mladi se druže, šetaju, okupljaju na sportskim terenima… pri tome udišući, kako su to naše vlasti okarakterisale, „čist vazduh najvišeg kvaliteta“!

Štetnost sumpor-dioksida, oksida azota i ostalih otrovnih gasova, mikroskopskih i ultramikroskopskih čestica (čestice krupnoće 10 μm, 2,5 μm i sitnije) teških metala, koji nastaju kao posledica proseca koji se odvijaju u obližnjoj topionici, i te kako je poznata, tako da o štetnim efektima svakog pojedinačnog zagađivača našeg vazduha nema potrebe govoriti… Osim štetnosti pomenutih zagađivača, od velike važnosti je i dužina vremenskog intervala tokom kojeg su građani izloženi štetnom dejstvu otrova – kao što se vrlo jednostavno može zaključiti, što je dužina ovog intervala veća, to je i štetno dejstvo po ljudski organizam veće.

Gustine otrovnih gasova koji nastaju u topionici približno su jednake gustini vazduha ili znatno veće (primera radi, gustina vazduha iznosi oko 1,3 dok gustina SO2 iznosi 2,8), zbog čega se ovi gasovi ne kreću naviše, u atmosferu, već se zadržavaju uz površinu terena, preciznije od površine terena do određene visine, sve dok ih prirodna vazdušna struja ne odnese dalje. Budući da na ovim prostorima nema čestih i dovoljno jakih vetrova koji bi brzo i efikasno „odnosili“ smesu otrovnih gasova, oni se veoma dugo zadržavaju nad gradom, a zatim se postepeno šire ka okolnim selima, kontaminirajući pritom naše useve i pašnjake, reke, stoku… Samu hranu koju jedemo i vodu koju pijemo.

Znatno veću opasnost od otrovnih gasova predstavljaju pomenute čestice teških metala, koje ne samo da oštećuju pluća i drastično povećavaju verovatnoću razvoja kancera disajnih organa već se akumuliraju u ljudskom organizmu prouzrokujući nimalo bezazlene probleme. Zastrašujuća je činjenica da se čestice sitnije od 2,5 μm ne talože na tlu, na biljkama, objektima, već konstantno lebde u vazduhu i mogu se, nakon prolaska otrovnih gasova, zadržati u vazduhu jako dugo. Sa druge strane, čestice krupnije od 5 μm postepeno se talože u našoj okolini, u krošnjama drveća, na travnjacima, u parkovima u kojima se deca igraju, po ulicama, krovovima… Čestice koje najmanji dašak vetra ili bilo kakva aktivnost uskovitla od dva do četiri metra u visinu pre nego što se ponovo postepeno ne natalože. Tihi ubica o kome ljudi malo znaju, a o kome još manje pričaju, koji se ne može brzo eliminisati…

Osnovne posledice prouzrokovane kako kratkoročnom tako i dugoročnom izloženošću ovim zagađivačima kreću se od onih najblažih, poput drastičnog slabljenja i razaranja imunosistema, pojava jakih i konstantnih alergijskih iritacija kod sve većeg broja stanovnika, pa sve do onih najgorih, poput oštećenja svih organa, bez izuzetaka – od pluća do bubrega i jetre pre svega, remećenja njihove normalne funkcije i, na samom kraju, pojave različitih vrsta kancera.

Dolaskom Kineza sve se pogoršalo

Šta je uzrok enormnog zagađenja u prethodnim mesecima, budući da je mnogo novca uloženo u izgradnju novog topioničkog postrojenja koje je trebalo da obezbedi „čist“ tehnološki proces dobijanja bakra (pre svega), a samim tim i zdravu i čistu životnu sredinu? Najpre, javna je tajna da dobar deo tog novca nije ni investiran u samu topionicu, zbog čega mnogi njeni pogoni ne funkcionišu kako treba ili rade sa čestim zastojima usled havarija prouzrokovanih aljkavom, brzom i nepotpunom izradom pogona… Osim navedenih mana, u prethodne dve-tri godine, pre dolaska strateških partnera iz Kine (ako se oni partnerom i prijateljem uopšte mogu nazvati), zagađenje je drastično smanjeno, što je našim građanima u ovom kratkom vremenskom periodu dalo kratak predah… Predah koji je zapravo bio samo zatišje pred strahovitu buru. Dolaskom stranog partnera stvari su se neuporedivo pogoršale. Osim nepotpuno i loše izrađene fabrike, glavni razlog pogoršanja jeste enormno povećanje kapaciteta proizvodnje, sa ciljem ostvarivanja što većeg profita, što rezultuje pojavom ogromnih količina otrovnih gasova koji se ne mogu preusmeriti ili preraditi, pa se moraju ispustiti u životnu sredinu. O kvalitetu i hemijskom sastavu određene količine koncentrata koji se ne proizvodi u obližnjim postrojenjima već se uvozi, a koji predstavlja osnovnu komponentu u proizvodnom procesu topionice ne treba ni govoriti.

Uprava ne pokazuje nameru da reši probleme. Razumljivo je da se proces proizvodnje ne može zaustaviti dok se ne obavi sanacija, ali se u međuvremenu obim proizvodnje može umanjiti, što bi u velikoj meri smanjilo i količinu emitovanog otrova. Od lokalnih vlasti dobijaju se skromna i stidljiva obećanja da će se problem rešiti, dok nadležna ministarstva žmure nad ovom katastrofom. Zašto? Da li su i životi građana Bora i lokalnih sela prodati strateškom partneru zajedno sa kompanijom RTB Bor? Zašto mediji u Srbiji ćute? Zašto nema reakcije nadležnih ministarstava, budući da su im protesne note slate u nekoliko navrata i da su upoznati sa problemom? Šta je sa slobodom govora i izveštavanja? Da li sloboda i jednakost uopšte postoje u ovoj zemlji? Da li smo mi bez prava da se naš glas čuje? Da li naša deca nemaju pravo na čist vazduh i zdrav život? Kad je život postao toliko jeftin da nije važno šta će se desiti sa 40.000‒50.000 stanovnika grada Bora i okolnih sela? Da li smo žrtvovani zarad višeg cilja i ako jesmo, smemo li znati šta je „viši cilj“? Da li taj sveti cilj predstavlja bogaćenje strateškog partnera i pojedinaca iz vladajuće strukture ove zemlje? Šta je potrebno učiniti da bi se čuo naš vapaj za pomoć? Toliko pitanja, a odgovara nigde…

Nama, građanima Bora, u ovom medijskom mraku i oblaku dima, osim nagomilanog besa zbog dozvoljenog zločina, prkosa nepravdi i bahatosti, ne preostaje ništa osim da nastavimo našu golgotu sve dok se naš glas ne bude čuo, problem ne bude rešio, a odgovorni propisno kaznili. Nastavljamo borbu za bolju i zdraviju budućnost, sa iskrenom nadom da će nas, a pre svega našu decu, zdravlje služiti, da posledice neće biti kobne, a da ćemo problem rešiti pre nego što postane prekasno.

Sa poštovanjem, anonimni građani grada dima

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!