Politika, Beogradski glas
Srbija

Možda se našoj deci posreći: Služe li protesti ičemu osim za cepanje obuće?

Piše: Ana Milošević (autorka je medicinska sestra i učesnica protesta u Kraljevu)

Beogradski glas – Najnoviji protesti u Kraljevu povodom rasipanja para iz budžeta na medije koji su hvalili i hvale vlast podsetili su me na one od pre dve decenije kad smo šetali i cepali obuću verujući da naša deca to neće morati. Međutim, danas kada vidim da je to neminovno, razmišljam da li treba da im se pridružim? Ja, moje komšije, rođaci, prijatelji, svi sugrađani koji su išli u čuvene šetnje sto dana i po snegu i po kiši. Čini mi se da smo uspeli, ali nismo. Izgubili smo onog trenutka kad smo shvatili da se ništa nije promenilo.

U protestu koji uključuje i zahtev za smenu gradonačelnika Grada Kraljeva i celog rukovodstva, učestvuje 14 opozicionih stranaka i pokreta, a protest je izazvan time što su se tri od četiri gradske televizije i nekoliko portala pobunili zbog sramne dodele osam miliona dinara RTV Kraljevo i „Ibarskim novostima“, a neka sića ostalima.

Ispostavilo se da novinari koji mesecima ne primaju plate neće primiti još dugo ništa jer njihov medij nije dobio novac za sufinansiranje. Podršku njihovoj pobuni dali su i svi radnici koji su ostali bez posla u „Magnohromu“, Fabrici vagona, „Stoteksu“, „Voćaru“ jer su oni, s druge strane, takođe obespravljeni.

To je svakako dobro jer je i nama devedesetih ta podrška bila potrebna. Otišla sam u sredu na protest da vidim oseća li se ona energija koju je nas nekolicina osetilo jedne novembarske večeri kad smo se spontano okupili ogorčeni zbog Miloševićevog bahaćenja.

Početkom novembra 1996. najavljivani su uveliko protesti protiv Miloševićevog režima. Prvo okupljanje zakazano je po kiši na Trgu srpskih ratnika jedne novembarske večeri. Nas petnaestak, ja razočarana i sumnjičava da će bilo šta ikada moći da se promeni.

Trebalo je da idemo i sutradan uveče, ali nismo. Nisam smatrala da je potrebno. Ionako će to možda biti poslednje veče „protesta“, tako mi se činilo. Ali preksutra uveče bili smo na Trgu. I naredno veče, kao i svako sledeće. Bilo nas je sve više. Mada, nije bilo penzionera, ili ih je bilo vrlo malo, ali bilo je lekara, meštana iz okolnih sela, profesora i mnogo mojih rođaka koje godinama nisam viđala. Vreme odlične zabave i neverovatno pozitivne energije. Ljudi svih generacija koji se kapiraju i veruju da je promena moguća. Delili smo iste vrednosti i to nam je bilo dovoljno.

I 1997. smo dočekali na Trgu. Vladala je hronična besparica, pa nam je bilo bolje da izađemo na Trg i uz kuvano vino s prijateljima delimo istu sudbinu. Videla sam prijatelje, bračni par, radili su kao profesori u školi. Deca su im bila na studijama, nisu imali novca ni večeru da spreme, pa su izašli na Trg da se uz topli napitak zajedno tešimo verujući da dolaze bolji dani.

Kada su se protesti omasovili, bilo nas je oko hiljadu, krenuli smo da šetamo po gradu. Trg srpskih ratnika, tu nam je bilo mesto okupljanja, bio je okružen zgradama u kojima su živeli „viđeniji Kraljevčani“. U početku smo bili skeptični kako će ljudi, ostali građani, da prihvate naše proteste. Znali smo da svi znaju da je Milošević pokrao izbore. Ali kad smo prolazeći videli da se u stanovima pale i gase svetla, znali smo da imamo podršku skoro celog grada i da će nam se i oni uskoro pridružiti. Kupili smo pištaljke za zviždanje na ključnim tačkama: ispred kuće direktora „Autotransporta“, „Magnohroma“, Fabrike vagona i svih drugih uništenih fabrika. Svi ti direktori bili su poznati espeeseovci i odbornici, ono što su i ovi danas – partijske figure.

Preko TV-a tada nisi mogao da saznaš ništa. Tamo su tekli med i mleko. Ali na radiju je bila druga priča. Tamo smo saznavali da nam se priključuju i drugi gradovi. Jedne večeri su nam se na ulicama Kraljeva pridružili Čačani. Uzvratili smo im posetu ubrzo. I to je tako trajalo dva meseca.

Ceo tekst pročitajte u PDF izdanju Beogradskog glasa!

Loader Loading...
EAD Logo Taking too long?

Reload Reload document
| Open Open in new tab

Download [2.21 MB]

 

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 20. 05. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač