Srbija

Kako smo pojeli čist vazduh

Piše: Dimitrije Gašić

Beogradski glas – Problemi koje godinama guramo pod tepih, a tiču se zagađenja životne sredine, napokon su postali vidljivi. I to golim okom! Čini se odjednom, mada je to proizvod višegodišnjeg zanemarivanja bitnih stvari poput emitovanja štetnih gasova iz toplana, Železare Smederevo, Bora i naselja koja zimi sagorevaju šta im padne pod ruku i šta je najjeftinije, preko deponija i ko zna čega sve još što nam je odjednom nanelo ogromnu količinu smoga. Oni odlučniji rešili su problem tako što su kupili maske sa karbon filterom, a većina je nastavila život kao da se apsolutno ne dešava ništa što bi trebalo da ih se tiče.

Šesnaestog januara na sajtu dostajebilo.rs pojavio se tekst koji potpisuje Klub DJB za zaštitu životne sredine sa zanimljivim naslovom „Država proćerdala pola milijarde evra namenjenih zaštiti životne sredine“ i to baš u vreme kada smo se na ulicama borili za svež vazduh. Evo nekoliko bitnih podataka iz pomenutnog teksta:

Država nema ama baš nikakav strateški plan za zaštitu životne sredine iako smo, pored Bosne i Hercegovine, crna tačka Evrope po zagađenju okoline, a naročito u emitovanju štetnih gasova, a sve zbog toga što imamo najlošiju energetiku u ovom delu Evrope.

Državni fond za ekologiju suspendovan je od 2012. jer je država konstatovala da nije sposobna da novac za zaštitu životne sredine upotrebi tamo gde je i potrebno, nego da te pare lepo „ćute“ u državnoj kasi i koriste se nenamenski.

Iako se svake godine u državnu kasu uplate milioni dinara na ime ekološke takse, pare se očigledno ne troše tamo gde treba. Novac od ekoloških naknada raspoređuje se za druge svrhe namerno i sistematski još u fazi planiranja. To se dešava svake godine, u oko 80 odsto lokalnih samouprava.

Najviše nenamenski potrošenog novca imaju one lokalne samouprave koje imaju i najviše prihode od naknada, odnosno one koje imaju najviše zagađivača. Umesto da troše novac na saniranje posledica zagađenja, one ga troše u druge svrhe (u dinarima):

  1. Beograd – 3.157.405.014
  2. Požarevac – 1.413.480.608
  3. Bor – 605.090.692
  4. Pančevo – 551.408.398
  5. Ub – 336.307.924
  6. Lajkovac – 325.790.632
  7. Pećinci – 304.777.463

Zamislite, sav ovaj novac potrošen je ko zna za šta, a mogao je da smanji zagađenost i građanima Srbije omogući čist vazduh.

Posebnu pažnju privlači i istraživanje Ekološkog centra „Stanište“ o tome kako se troši novac namenjen ekologiji u Srbiji. Gotovo u svim lokalnim samoupravama novac namenjen očuvanju životne sredine koristi se za sve drugo osim za ekologiju. Dakle, taj novac se još u fazi planiranja budžeta opredeljuje za nešto drugo.

Sve to nije nezakonito jer od 2015. godine, izmenama Zakona o budžetskim sistemima, sredstva iz eko-budžeta su nenamenska i mogu da se koriste za šta god drugo, samo ne za zaštitu životne sredine, izgleda.

„Računajući u evrima, do kraja 2018. godine nenamenski i mimo fondova za zaštitu životne sredine potrošeno je zbirno oko 387 miliona evra, i to oko 288 miliona evra u republičkom budžetu, dok u budžetima opština i gradova oko 99 miliona evra“, stoji u gorepomenutom tekstu Kluba DJB za ekologiju.

Ubrzo je i Televizija N1 izašla sa podacima koje je izneo DJB, ali ne pominjući DJB, a potom i mnogi opozicioni političari i svi kao: „Vidite, ljudi, koliko su ovi potrošili, zato dišemo na škrge.“

Pošto je tema, baš kada se smog spustio na nas, postala aktuelna, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić došao je u „Beogradsku hroniku“ da se pohvali novim merama koje će smanjiti zagađenje. I to baš onaj čovek koji je rešio da se za vreme svog mandata obračuna sa svakim maslačkom ili  žardinjerom, da asfaltira ili loše postavi kocke svuda gde je nekada bilo drveće. Sad on govori kako kada napravimo metro za osam godina, trećina saobraćaja prelazi pod zemlju, pa će onda biti i električnih automobila svuda, pa šta se bunite, znate koliko vozila ima više u Beogradu nego za vreme Đilasa i tako u tom stilu, daleko od realnosti i sadašnjosti.

I eto, dok su svi svakome rekli pokoju, otišao i smog. Prodisasmo nekako, a vazduh je sve zagađeniji iz dana u dan, a ništa se, začudo, nije promenilo samo od sebe. Šteta.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 12. 02. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!