Politika

Saša Radulović, predsednik Pokreta „Dosta je bilo“: Mi smo buntovnici s razlogom

Beogradski glas – Vašim povratkom na čelo „Dosta je bilo“ vraćena je autentičnost pokretu. Šta je u međuvremenu DJB izgubio a šta dobio?

Kada smo 2016. godine osvojili 227.626 ili 6,02 odsto glasova, odmah sutradan su nas zvali iz američke ambasade. Ambasador je tražio sastanak u našim prostorijama u Brankovoj ulici. Kancelarija je bila u haosu, više je ličila na farbaru nego na izborni štab, i tu su došli. Na tom sastanku me je pitao: da li je DJB spreman da podrži Vučića u važnim poslovima koje treba da uradi za državu Srbiju. Baš kao i onoj ženi na pijaci koja me je pitala da li ću da joj zaposlim sina ako glasa za mene, odgovorio sam kratko: NE. Nastupila je neprijatna tišina, nakon koje sam dodao da sam dve godine ranije bio u Vladi, video kako SNS uništava Srbiju zarad ličnih interesa i da ne mogu ni da zamislim da postoji jedna stvar koju će uraditi, a koja je u interesu države Srbije i njenih građana. Ukratko, to iskustvo opisuje Srbiju danas i objašnjava DJB. Pre izbora 2016. godine mislili su da DJB nema nikakvu šansu. Nakon izbora su nas shvatili ozbiljno i napali sa svih strana. Ne znamo ko je gori u tim napadima, vlast i njeni blatoidi ili bivša vlast i mediji koji je guraju.

Na šta mislite konkretno?

Kad je DW lansirao laž o tome da dugujem porez u Americi, to je bilo na naslovnim stranicama i u vestima SVIH medija u Srbiji. Prednjačio je N1. A kad sam tužio DW u Nemačkoj i objavio da je moj poreski savetnik u Americi postao Trampov savetnik za poresku upravu, NIJEDAN medij to nije preneo. Ni N1. Lakše je prevariti ljude nego ih ubediti da ih je neko prevario. To je rekao Mark Tven. Zbog toga i toliko blata u tabloidima. Ne možete ubediti ljude da nisam ja oterao firme u stečaj, već da sam radio na hapšenju onih koji jesu, da nisam je pisao zakon o radu već Vulin, da nisam nikada igrao barbut, da nisam bio deo bivše vlasti i da nisam učestvovao u privatizacijama, osim na strani policije i tužilaštva koji su jurili lopove, da nisam dužan porez… U medijskom mraku možete oblatiti svakoga. I mi smo pravili greške. Predsednički izbori bili su naša i moja najveća greška. Verujući da je moguće pobediti Vučića na tim izborima ako se dokopamo drugog kruga, pokušali smo da okupimo celu opoziciju oko zajedničkog, jednog kandidata. Kandidati opozicije tada nisu hteli ni da sednu da razgovaraju jedni sa drugim. Umesto da kažemo da nismo uspeli i povučemo se, pokušali smo da podignemo izlaznost, podržali čak i Belog, jer je i on podizao izlaznost, nismo mislili na sebe. Vučić je na kraju pobedio u prvom krugu baš kako smo i kazali da će se desiti. Zaslepljeni željom da pobedimo Vučića, žrtvovali smo celu organizaciju. Glasači to nisu cenili.

Izgleda ni oni koji su napustili DJB?

Preletači koji su otišli iz DJB i sa sobom odneli mandat su posebna priča.

Kažu ljudi: sam si ih birao. Tačno. Ali je takođe tačno da nismo ni mogli da znamo ko je kakav jer praktično niko od tih ljudi ranije nije bio u politici, tada se nismo lično poznavali. DJB je otvorio vrata svim ljudima i kazali smo: poverenje poklanjamo. Tako da i nismo mogli da znamo ko je kakav dok nisu došli u priliku da trguju mandatom. Ne kaže narod badava: daj mu vlast, pa ćeš videti kakav je. Neki su se SMS-om upisali u SNS, neki otišli u bivšu vlast nadajući se novom mandatu. Iz ovoga iskustva mnogo smo naučili. Neće nam se ponoviti. Ako je za utehu, sve autentično nove političke opcije u svetu prolaze kroz isti proces sazrevanja kao i DJB.

Nisu uspeli da nas unište


Deluje mi da je ovaj novi početak pritisak na vas, a olakšanje za članstvo DJB. Da li je to samo spoljašnji utisak?
U martu prošle godine, posle beogradskih izbora, podneo sam ostavku na mesto predsednika DJB. Bio sam potpuno iscrpljen, izgubio sam energiju i volju da se bavim politikom. Za ovih godinu i po dana i volja i energija su mi se vratile. Mislio sam da je dovoljno da ostanem na funkciji predsednika Programskog saveta, ta pozicija je mnogo komotnija od pozicije predsednika stranke, ali nakon trećeg poziva za kandidaturu za predsednika DJB na koji se niko nije javio, zajedno smo zaključili da treba da se kandidujem i vratim na čelo DJB. Sviđalo se to nama ili ne, stranke u Srbiji su liderske i birači se identifikuju sa jakim liderima. DJB još uvek nije dovoljno jak i pod udarom je svih medija, da bi uopšte imao priliku da izbaci nove lidere. Da bi DJB opstao i rastao, moramo da izgradimo više prepoznatljivih lidera koji će moći i hteti da preuzmu vođenje stranke. To je jedan od zadataka koji moramo da postavimo ispred sebe.

Na Izbornoj skupštini moglo se, bar po licima delegata, zaključiti da je baza vaše stranke spoj mladosti i iskustva. Kako biste procenili sadašnju snagu DJB?
Pokušali su da nas unište iznutra, pokušali su da nas ignorišu, pokušali su da nas oblate, kažu da nismo relevantni. Očigledno nisu uspeli. Poslednje istraživanje IPSOS-a, i pored potpune medijske blokade, nam daje 2,3 odsto, oko petine SzS-a. Šest meseci pred izbore 2016. taj isti IPSOS nam je davao 0,5 odsto. Branku nijedan medij ne zove da gostuje, a lideri političkih opcija bez ikakve podrške u biračkom telu ne skidaju se sa malih ekrana. Znači, na dobrom smo putu.

Ponovo ste naglasili stratešku poziciju stranke kao treće opcije u sadašnjem surovom političkom antagonizmu. Zašto je taj treći put, uprkos očiglednim sličnim evropskim tendencijama, u Srbiji još uvek teško prepoznatljiv i prihvaćen?
Zbog toga što se već 30 godina na vlasti u Srbiji smenjuju isključivo političke elite. Reč koja najbolje opisuje vlast za ovih 30 godina jeste NEODGOVORNOST. I crvena vlast tokom devedesetih, i žuta posle 5. oktobra, i ova crna danas. Kako vreme prolazi, sve je gore. Sve tri vlasti su za 30 godina u Srbiji sprovele pljačku koja se meri milijardama evra, sprovele pljačkašku privatizaciju, uništile domaće banke i privredu, ustoličile partijski parazitski sistem u kome napreduju najgori, u kome cveta burazerska trange-frange ekonomija, u kome se subvencionišu stranci, a uništava domaća privreda, sistem zasnovan na partijskom zapošljavanju i tajnim ugovorima, na korupciji, sistem iz koga nam beže deca. I ispada da niko nije kriv. Sve opljačkano, a NIKO NIJE KRIV?! Svaka nova vlast štiti onu prethodnu. I niko nije odgovarao.

Ipak ste ušli u Vladu 2013?

Često me i danas pitaju ljudi zašto sam ušao u vladu sa Vučićem i Dačićem. Mnogo puta sam to ponovio, ali evo još jednom. Prvo i osnovno: biti ministar u vladi svoje zemlje je čast i privilegija. Tako da nije pitanje zašto sam ušao u vladu, već zašto me je Vučić zvao i šta sam tamo radio. Vučića nisam poznavao pre izbora. Upoznao sam ga u jednom „Utisku nedelje“ u kom smo bili gosti. Sledeće je bio Vučićev telefonski poziv. Moj broj je tražio od Slobe Georgieva, novinara BIRN-a. Ponudio mi je mesto ministra privrede. U to vreme sam sa svojim timom radio kao finansijski savetnik Specijalnog tužilaštva u predmetima 24 sporne privatizacije. Obučavali smo policiju i tužilaštvo u borbi protiv finansijskog kriminala. Pre toga imao sam i čast da budem saradnik Verice Barać, nadam se da je se svi još uvek sećate, ona je heroina srpske političke scene koja je govorila o pljački Srbije kada niko drugi nije smeo. Na osnovu mog rada je i uhapšen Mišković. Treslo se i Beku, i Dinkiću, i svim drugim privatizatorima. Očigledna je bila namera da se zajedno sa svojim timom sklonimo iz policije i tužilaštva. Pošto sam bio dovoljno poznat u stručnim ekonomskim krugovima i imao imidž nekoga ko razume privredu i ko će uvesti red, tako da pretpostavljam da sam izgledao korisno uz Lazara Krstića, ponuđena mi je pozicija ministra privrede. U dogovoru sa timom rekao sam: ako hoće da nas sklone, skloniće nas, hajde da vidimo šta možemo da uradimo na ovoj poziciji. Pošto je budžet Ministarstva bio preko 300 miliona evra, računica je valjda bila da ću biti „pametan“, uzeti za sebe neke milione, pomoći i vlasti. Da sam to hteo, bio bih ministar i danas. Da su mi malo pogledali ko mi je bio otac, porodica, ne bi mi sigurno ponudio ulazak u vladu. Vlast crvena, žuta i crna već 30 godina od naroda otima državu i rasprodaje slobodu za koju su naši preci dali svoje živote. Vlast se nije ni setila da obeleži sto godina proboja Solunskog fronta. Iako je DJB to tražio, vlast nije htela ni svečanu sednicu Skupštine da zakaže. Ali zato se postrojava kada svaka šuša iz Nemačke EU dođe da ih preslišava.

Postali smo kolonija


U periodu „liderskog mirovanja“ mnogo ste pisali, tvitovali, organizovali tribine… Kako sagledavate nastavak svog angažmana, ali i angažmana DJB u predstojećem turbulentnom periodu Srbije?
DJB je rešenje. DJB je treća opcija. Mi smo andergraund, oni čiju snagu uvek potcenjuju. Mi smo buntovnici s razlogom. Mi smo antiestablišment. Iskustvo nas je naučilo da ne verujemo ni bivšoj ni sadašnjoj vlasti. Mi smo građani kojima se patriotizam podrazumeva. Kosmopolite koje najviše vole svoju zemlju. Ljudi koji žive od svog rada i bore se protiv parazita koji žive na grbači drugih. Mi smo većina. Mi smo državotvorna, suverenistička politička opcija. Borimo se za svoju porodicu, svoju decu, svoj komšiluk, svoj grad, svoju državu. Nismo ni levo ni desno. Prihvatamo sva dobra i pametna rešenja koja će od Srbije napraviti zemlju u kojoj se lepo i rado živi.

U toku je prilično šizofrena, nemušta i kontroverzna politička situacija u vezi sa KiM. U izmišljenom „unutrašnjem dijalogu“ vaša ideja o rešavanju kosovskog problema nije naišla na prijemčivost ni kod vlasti ni kod opozicije. Zašto?
U septembru prošle godine predložili smo Nacrt zakona o Kosovu i Metohiji. Osnov za nacrt tog zakona je presek Ustava Republike Srbije i Rezolucije 1244. Model rešenja je odnos Danske i Farskih Ostrva. Danska je deo Evropske unije i u svom sastavu, u skladu sa svojim ustavom, ima Farska Ostrva koja sebe smatraju nezavisnom državom. Donošenjem zakona o Kosovu i Metohiji, koristeći model Farskih Ostrva, a i mnoge druge primere koji postoje u svetu, Srbija može, bez promene Ustava, poštujući Rezoluciju 1244, da podvede Kosovo i Metohiju pod svoj ustavno-pravni poredak. Međutim, uverili smo se da ovakvo rešenje pitanja Kosova i Metohije nije u interesu velikih sila, pa samim tim ni aktuelne vlasti i poželjne opozicije u Srbiji. Stvaranje veštačkih kriza na Balkanu je oproban recept za skretanje pažnje sa onih događaja koji suštinski određuju sudbinu regiona, dok takvi događaji po pravilu prolaze ispod radara.

DJB je bio prva politička stranka koja je otvorila problem migranata u Srbiji i upozorila na dramatičnu budućnost u kojoj vlast nagoveštava populacioni šok, gde će se odlazak ljudi iz Srbije nadomestiti naseljavanjem migranata. Jasno je zašto o tome ćuti vlast, ali je nejasno zašto od „vrućeg krompira“ beže i opozicione stranke i mediji.
Valja nam se probuditi. Postali smo kolonija. Naša deca beže iz Srbije. I tako već 30 godina. To je najbolja ocena politike svake vlasti. Uspešnost politike se najbolje ogleda u tome koliko se dece vraća. Predsednik SNS-a je pred kamerama Tanjuga krajem prošle godine rekao da će migranti naseljavati Srbiju i da će do 2030. godine broj migranata biti veći od broja naše dece koja se iseljavaju, te će posle te godine njihov broj biti i veći. To je budućnost Srbije? To je budućnost Balkana? Ima li nam spasa? Ozbiljne situacije traže ozbiljne, odgovorne ljude. Srbija može pobediti i globalistički mrak. Prvi korak u rešavanju problema jeste razumevanje i svest da imamo problem. Često nam kažu da smo siromašni, da je budžet države prazan i da ne možemo bez pomoći sa strane. Da ne možemo bez spasilaca. Kažu nam i da su svi isti i da se ništa ne može promeniti. To sve je jedna velika laž. Ta laž služi da poverujete da postoje samo crveni, žuti i crni, i da EU nema alternativu. Srbija je bogata zemlja. Novca ima dovoljno ako se njime domaćinski raspolaže. Nisu svi isti i sve se može promeniti.

Nemci kontrolišu balkanske lidere


Upozoravali ste na pogubnu privrženost aktuelne vlasti Nemačkoj. Nakon najnovijih analiza, upravo iz Nemačke, izgleda da ste bili u pravu.
Balkan kolonizuje Nemačka. Berlin upravlja svim poslušnim autokratama na Balkanu. Ono što Nemci nisu uspeli za dva veka i kroz dva svetska rata zvanični Berlin ostvaruje danas. Građani Nemačke ne znaju ništa o tome. Globalistički mediji ih ne obaveštavaju o tome. DJB ima i političke prijatelje u Nemačkoj, suvereniste koji jačaju. Međutim, politiku Nemačke vodi Angela Merkel, koja je globalista. Najopasniji neprijatelj nije kolonizator i okupator, već vaš sunarodnik koga hrani okupator. To je rekao Gandi. Srbi i jesu tragičan narod upravo zato što su jedini neshvatljivo dugo radili u korist neprijatelja. Srbi bez prestanka rađaju vlastite izdajnike i dozvoljavaju im da se tako ostvare. To je rekao Arčibald Rajs. Nakon ulaska u Skupštinu DJB se osvestio. Upoznali smo EU zvaničnike i ambasadore, iz prve ruke čuli šta i kako rade u Srbiji, gde su im prioriteti i shvatili da EU, MMF, Svetska banka nemaju dobre namere prema nama. Ja sam bio u zabludi da će nas barem pustiti da sami uredimo svoju zemlju. Zato se bavimo globalizmom. EU, MMF, Svetska banka i svi drugi globalisti podržavaju Vučića i sve druge poslušne autokrate Balkana i rade sve da ih zaštite. Da ponovim: EU podržava Vučića. Razumem da je teško za veliki broj građana da to sebi priznaju.

Zašto su nemi mediji?

Svi mediji u Srbiji vode politiku „EU nema alternativu“. EU ne interesuju ni slobodni izbori, ni vladavina prava, ni slobodni mediji, ni demokratija. Da li ste primetili kako su za N1 svi suverenistički političari koji su u sukobu sa bankarskim globalizmom odjednom postali fašisti? Niko ne napada predsednika Amerike Trampa tako jako kao što to radi N1. Kako je onda N1 američki medij? Važno je da razumemo da je svaka zemlja Zapada podeljena između suverenista i globalista i da su globalisti na vlasti poslednjih 50 godina. N1, baš kao i CNN, jeste globalistički medij koji napada suverenizam. Stvari se menjaju. Živimo u vreme velikih geopolitičkih promena. Pad Berlinskog zida smo prespavali i skupo platili. Ove promene ne smemo da prespavamo. Suverenizam će pobediti bankarski globalizam koji pokušava da upravlja celim svetom, da novcem postavlja i ruši vlade i političare. Bankarski globalizam upravlja vojnom, naftnom, farmaceutskom i prehrambenom industrijom, vlasnik je svih najvećih medija na svetu, zbog njega se vode ratovi. Srbija ne može sama protiv globalizma. Ali zato može da se priključi suverenistima iz drugih zemalja sveta i bude deo talasa koji će oboriti globalizam. DJB je već članica evropske grupacije suverenističkih stranaka. Suverenizam je svetlo na kraju tunela. Suverenizam će nam omogućiti da skinemo kolonizatora sa grbače i sa njim domaće parazite koje kolonizator održava na vlasti. EU neće preživeti tekući mandat EU parlamenta. Sa EU će otići i Vučić i sve ostale autokrate Balkana. Tramp i Boris Džonson nisu prijatelji Srbije. Nijedna velika sila nije prijatelj. Velike sile imaju samo interese. Kina i Rusija takođe. Ali Tramp i Džonson su bolji po interese Srbije od svih drugih globalističkih političara zajedno.

Gore je nego ikad


Većina građana Srbije guši se u siromaštvu, iracionalnom strahu, neznanju, ponižavanju… U čemu vidite prepreku što se toliko lično nezadovoljstvo ne preliva u javno i kolektivno?

Građani ne veruju da može doći do promena. Već 30 godina u Srbiji se, dinamikom koju diktiraju velike sile, na vlasti smenjuju podobne političke elite. Srbija u novijoj istoriji nikada nije imala fer i poštene izbore. Uvek su se nameštali birački spiskovi, kupovali glasovi, kontrolisali mediji. Ali nikada nije bilo kao što je danas.

Autentično nezadovoljstvo ljudi koje ih je izvelo na ulice prilično je splasnulo. Ko je tome više doprineo – vlast ili opozicija?
Svako na svoj način. Deo opozicije je svakako doprineo nemuštim odgovorima na pitanja koja postavljaju građani. Jedno od tih pitanja glasi: šta posle bojkota? Pa ako cela opozicija bude podržala bojkot i bojkot bude uspešan i izlaznost manja od 40 odsto, recimo 38 odsto, parlament neće imati legitimnost, pa će vlast brzo morati da raspiše nove izbore i prihvati uslove opozicije. To zna i EU. Zato i pomaže Vučiću. Niko se još nije dobrovoljno odrekao vlasti pa neće ni Vučić. Izjave da „kolika god da je izlaznost, bojkot je uspeo“ ne razume niko i zvuče kao izgovor za neuspeh. Mora da postoji jasno merilo uspeha. DJB predlog: izlaznost ispod 40 odsto. Iako ne predajemo izborne liste, imamo i dalje članove biračkih odbora i možemo da kontrolišemo izbore. Da bi borba za fer i poštene izbore uspela, ona ne može da liči na političku promociju bilo koga, pranje političkih biografija ili politički napad na bilo koga. Bojimo se da kampanja za bojkot – ako nastavi sa lepljenjem nalepnica i pljuvanjem Vučića – neće biti uspešna. EU pokušava da razbije jedinstvo opozicije u bojkotu. Da bi bojkot bio uspešan, moraju da ga podrže SzS, PSG i DJB: opozicija sa podrškom u biračkom telu. Ostali ne moraju. Čedu, Čanka, Šešelja, Šapića i slične glasači svakako vide kao satelite vlasti.

Na razne načine upozoravali ste na pošast neoliberalnog kapitalizma koji opkoljava Srbiju i na moderno ropstvo u koje srljamo. Zbog čega ta tema ne dopire do javnosti?
Globalisti kontrolišu sve medije. U svetu, pa i u Srbiji. Mediji jesu jedna od glavnih poluga kojom globalisti danas manipulišu javnim mnjenjem i kreiraju ga istovremeno. Društvene mreže uspevaju donekle da otvore vrata informacijama koje tradicionalni mediji zadržavaju, međutim, i ovaj prozor se polako zatvara. Nalazimo se na prekretnici informacione ere i ne budemo li pametno koristili kanale koji su nam dostupni, ubrzo će i oni postati zagađeni. Na svu sreću, svet se menja i promene jesu moguće. Zato stalno i govorimo – kad ako ne sad? I naravno – ko ako ne mi? Dakle: mi, sada. Sve se može promeniti.

Nećemo odustati
Da li se kajete zbog nečeg učinjenog ili propuštenog?
Sve što sam ikada uradio bilo je iz iskrene namere i želje da od Srbije napravimo normalnu zemlju. Međutim, kada na drugoj strani imate silu koja po svaku cenu želi da vas spreči u toj nameri, dešava se da vaše odluke dobiju čudne puteve koji na kraju izgledaju kao loši potezi. Ali sve bolesti smo preležali, sada smo na njih imuni i nastavljamo dalje. Znamo ko su nam neprijatelji i šta treba da radimo. Nećemo odustati dok Srbija ne postane ono što je naša iskrena namera od početka – zemlja i kojoj se lepo i rado živi.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!