Politika

Priština bi da se reši Kfora!

Priredila: D. Bg. Pušonjić

Foto: Sajt Instituta

Beogradski glas – Širenje NATO je pretnja za Rusiju i Balkan. Učlanjenje u NATO pod spoljnim pritiskom je štetno, to je neka vrsta nametnute politike. Ima razloga da oni u Srbiji i Republici Srpskoj poštuju stav neutralnosti jer, prema zvaničnim informacijama i javnom mišljenju, većina naroda u nekim balkanskim zemljama ne podržava članstvo u NATO.

To je odgovorio Aleksandar Bocan-Harčenko, ambasador Rusije u Srbiji, upitan za stav Rusije prema politici kojom Zapad zatvara balkanskim državama ulazak u EU i insistira da u NATO uđu Makedonija, Srbija, Crna Gora i BiH.

„Saglasan sam da ponekad izgleda da se traži članstvo u NATO pre učlanjenja u EU, ali ima zemalja i starih članica EU koje nisu u NATO i imaju tradicionalni status neutralnosti, što jasno pokazuje da su članstvo u NATO i u EU sasvim različite priče“, dodao je ambasador nakon predavanja „Balkanska politika Ruske Federacije“ u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.

Predavanje ima šest celina i akcenat je na Srbiji. 

POLITIKA RUSIJE NA BALKANU: Politika RF na Balkanu sada je aktivnija nego prethodnih decenija. Balkan je izuzetno važan za Evropu i svet, pa je u fokusu sveobuhvatniji obnovljeni koncept aktuelne ruske spoljne politike. Bez konačnog rešavanja otvorenih pitanja na Balkanu nema stabilnosti širom Evrope.

Region je važan za privrednu, energetsku i svaku drugu saradnju u Evropi, za očuvanje kulturnih i humanitarnih veza, on će postajati sve značajnija infrastrukturna raskrsnica u svakom smislu. U osnovi politike Rusije jeste ravnoteža u odnosima sa svakom balkanskom zemljom koja želi razvoj odnosa sa Rusijom.  

Danas su najbolji odnosi sa Srbijom, zbog tradicije i aktuelnog pragmatizma. „Nikad kao sada nismo imali tako prisnu aktivnu saradnju u spoljnoj politici i međunarodnim institucijama; najvažnija, specijalna i odvojena tema je Kosovo, ali postoji i uzajamna podrška u međunarodnim organizacijama, pre svega u UN.“

PRIVREDNA SARADNJA: Rusija na osnovu ugovora realizuje više projekata značajnih za Evropu, svaki se velikim delom ostvaruje u Srbiji.

Najpoznatiji je tzv. Turski tok koji Evropi i Balkanu daje još jednu mogućnost za snabdevanje gasom i jačanje energetske bezbednosti „i biće još takvih mogućnosti“. Povećanjem isporuke gasa, nafte itd. ne jača zavisnost balkanskih zemalja od Rusije, već se razvija pozitivna međuzavisnost, svojevrsna pozitivna integracija, što je „potpuno u okviru sadašnjeg trenda razvoja na međunarodnom planu“.

Najsavremeniju prugu Beograd‒Niš grade „Ruske železnice“, to je veoma bitan deo evropskog koridora koji povezuje region sa centralnom Evropom i dalje. I druge ruske kompanije kroz Srbiju doprinose ostalim balkanskim državama.

„Teško je odbaciti tezu da je ovo primer želje Rusije da učvrsti prisutnost u regiji, jeste, da, ali naš cilj je da idemo u susret interesu Srbije i drugih zemalja, (…) ima puno toga što ćemo još tražiti zajedno sa partnerima na Balkanu, a svaki naš projekat je neposredno povezan sa zahtevima svakog čoveka.“

EVROINTEGRACIJA: Ova tema najviše zabrinjava. Dosad nije bilo značajnije saradnje EU i Rusije u regionu, a do 2014. bilo je više podudaranja nego protivrečnosti u težnjama, ciljevima i politici EU i Rusije prema Balkanu.

Opredeljenje, pre svih Srbije, za ulazak u EU nije smetnja za Rusiju „ako bismo sada imali bolji odnos sa EU, a, verujem, imaćemo“. Tim pre što se Vladimir Putin nedavno sastao sa širokim krugom nemačkih privrednika, što pokazuje da u Evropi jača zahtev za vraćanje razgovora s Rusijom bez politizacije i sankcija koje nemaju veze s realnošću.

Srbija sada uravnoteženo sarađuje sa EU i Rusijom, to je najbolja opcija za region.  

Uprkos krizi odnosa EU‒Rusija, Rusija 2014. nije prekinula redovne  konsultacije s Briselom o Balkanu. Rusija u konsultacijama drži stav da članstvo u EU nije lek za sve bolesti koje su moguće na Balkanu ili bilo gde drugde.  

„Želim otvoreno i direktno da kažem da EU danas nije ona EU od pre deset godina, i od još ranije, kad je usvojena politika EU prema Balkanu.“ Iz objektivnih razloga, koji su van Balkana, širenje EU „ne može da se kreće onako brzo kao pre“.

VOJNOPOLITIČKA NEUTRALNOST: Ona je najbolja za bezbednost, sveobuhvatni i brz privredni razvoj Srbije.

Rusija se zalaže za otvoreno tržište u svakoj trgovini, u okviru međunarodnog prava, uključujući i vojnotehničku. Ako je sada kadra da ponudi nešto najsavremenije, najkvalitetnije i po prihvatljivoj ceni, svaka zemlja ima pravo da to kupi i sarađuje s Rusijom kao i sa bilo kojom drugom zemljom.

Rusija i tu vodi računa o opštoj i regionalnoj međunarodnoj situaciji, kao i o odnosima u komšiluku.

Zvaničan stav Srbije jeste modernizacija oružanih snaga, to je njeno suvereno pravo i pravac u prilog stabilnosti i bezbednosti u regiji. Svaka zemlja mora da bude otvorena za dijalog i sposobna za kompromis, ali mora da ima snagu. To je važan temelj i princip bezbednosti.

KOSOVO: Jedan od najvažnijih razloga nestabilnosti regije jeste nerešeno kosovsko pitanje. Sva dešavanja posle 2007. potvrđuju da je tada Rusija bila u pravu, zajedno sa Srbijom, tražeći nastavak dijaloga. „Partneri su nam rekli da je kompromis nemoguć.“  

Rusija je podržala pregovore pod okriljem EU, koji imaju podršku UN, ali nisu završeni. „Bez obzira na različite stavove, od 2009. do 2018. podržavali smo neke stvari za koje smo mislili da su bitne i do kojih nismo došli tokom pregovora u 2007.“   

EU nije uspela da sprovede neke ugovore do kojih je došla zajedno sa Beogradom i Prištinom, pada poverenje i u pregovore i u posredovanje. Pre nastavka pregovora treba realizovati ono što je potpisano u Briselu. Preduslovi su ukidanje tarifa i pritisak na Prištinu radi poboljšanja stanja na Kosovu.

„Imajući neko malo iskustvo u razgovorima oko Kosova još pre Dejtona, mislim da sada ne postoji nijedan preduslov za nastavak razgovora.“ Jedan od osnovnih i najvažnijih preduslova jeste manja ili veća saglasnost međunarodne zajednice, jedinstven stav je nemoguć, ali ni te saglasnosti nema. Partneri Rusije su, na primer, čvrsto odbili usvajanje izjave predsednika Saveta bezbednosti (SB) na osnovu rasprave o Kosovu, ne dopuštaju pominjanje Rezolucije 1244 kao jedinstvenog međunarodnog temelja za regulisanje situacije na Kosovu.  

Rusija se zalaže za neposredne pregovore koji nisu parola i „nametanje nekih opcija za rešavanje nekih unutrašnjih pitanja izvan Balkana“.  

Zato je bolje čekati, raditi na stvaranju poverenja, rešavati sitna svakodnevna pitanja i tako ići ka političkim pregovorima. Potrebno je održati sve kapacitete međunarodnog prisustva u oblasti bezbednosti „jer sad ima više pokušaja, u SB se suočavamo s pokušajima smanjivanja vojnog prisustva, što je stav Prištine i korak ka zadovoljenju samo njenih zahteva, bez obzira na bezbednosnu situaciju na Kosovu i u regionu“.

BiH: Rusija podjednako uvažava celovitost BiH i status oba entiteta. Moguća je kritika Dejtonskog sporazuma, ali preuranjena je priča o nekim reformama.   

„Ne sme se rušiti i uništavati nešto bez pojma šta ćemo graditi umesto toga“, reči su arhitekte Krasnova, kome je 9. decembra podignut spomenik u Beogradu, a te reči su sada možda važnije u političkom smislu nego u oblasti arhitekture.

PITANJE PREDSTAVNIKA AMBASADE SLOVAČKE: Upitan da li su korekcija granica i podela teritorija dobro rešenje, ambasador upućuje na strane u pregovoru i pre svega na Srbiju, čiji je Kosovo deo. To je srpska zemlja, samo Srbija, rukovodstvo i narod znaju šta je bolje. Rusija podržava svaki kompromis i svako rešenje mora da podrži SB novom rezolucijom. Ali sad je ključno – stvoriti uslove za razgovor zato što ih nema.

Neki veoma ugledni međunarodni faktori sada brinu da će podela teritorije i korekcija granica stvoriti negativan presedan za Balkan i Evropu.

„Ne razumemo ovu reakciju, više presedana je već stvoreno 1991. u SFRJ i govoriti da baš ovo može stvoriti novi presedan – otkud takva zabrinutost sada, a nismo je čuli pre, u toku rušenja i promena više granica u ovom delu Evrope?“ 

Nema smisla pominjati kompromis kad treba stvarati uslove za razgovor i nemoguće je reći šta će biti konačno rešenje, sad kad nema uslova za nastavak pregovora.

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 06. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x