Politika

Državni zulum nad sirotinjom

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Privatni izvršitelji će skupo koštati Srbiju zbog nepravičnosti koja bi, da nije stvarna, zašla u sferu fantastike. Građani tonu u živo blato nemaštine, četvrtina mesečno prima 15.400 dinara, a država ih tretira kao ljude koji iz obesti ne plaćaju struju ili rate za kredite. Ne uklapaju se u Prokrustovu metodologiju – što u EU ne važi – kojom deceniju i po utvrđujemo ko je siromašan. Vlasti sve vreme socijalnu politiku, umesto brige o ljudima, svode na brigu o statističkim pokazateljima.

Nije pitanje da li će nas, već kada će, zapljusnuti talas presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu. On je pre nešto više od godinu naredio Sloveniji da isplati Zoranu Vaskrsiću 85.000 evra zato što ga je s porodicom 2012. izbacila na ulicu, nasilno mu prodala kuću i naplatila 124 evra komunalnog duga, uvećavanog četvorogodišnjim kamatama. Slovenački sud se nedozvoljeno mešao u mirno uživanje u privatnoj imovini i nije ispoštovao pravičnu ravnotežu opšteg interesa (da država naplati svoju vodu) i osnovnog prava pojedinca, zaključak je iz Strazbura.

Kako se „zida“ dug

Jedan od najnovijih, slikovitih primera otimačine je iz Novog Sada. Privatni izvršitelj Aleksandar Durkulić je u ime države, od koje je moć i dobio, prodao svu imovinu porodice Ćurčić, vrednu 800.000 evra, zbog duga od 30.000 evra. Po namirenju duga i troškova prodaje imovine u bescenje, Ćurčićima nije vratio preostalih oko 170.000 evra. Zbog odijuma javnosti, suspendovan je i protiv njega se vodi disciplinski postupak u Ministarstvu pravde. Podnete su i krivične prijave zbog kršenja zakona i zbog zloupotrebe položaja. Komora izvršitelja je utvrdila i da je izvršitelj ovu imovinu prodao jednoj privatnoj firmi, ali da deo te imovine nije bio u vlasništvu Ćurčića – već države! Izvršitelju je sve zakonski čisto, a krivi su mu Ćurčići jer nisu dostavili broj računa na koji bi im, je li, uplatio onih 170.000 evra!

I veština zidanja duga uzima maha. Prošle godine je penzioneru (66), kome je struja isključena još 2016, zbog četvoromesečnog neplaćanja komunalija oduzeta cela, inače minimalna penzija. Dug od 18.881 dinar narastao je za 29.220 dinara. Izvršitelj je naplatio: sastavljanje predloga za izvršenje 6.000 dinara, vođenje predmeta 3.600 dinara, pismenu dostavu poveriocu i dužniku 1.080 dinara, prikupljanje podataka o penziji 1.800 dinara, prikupljanje podataka iz MUP-a 1.800 dinara, proveru imovinske karte 1.800 dinara, proveru da li penzioner ima automobil 1.800 dinara, rad van izvršiteljske kancelarije 2.880 dinara, sastavljanje zaključka (2015. godine) 1.440 dinara, sastavljanje zaključka (2016. godine) 1.800 dinara, dostavljanje priloženog zaključka o izvršenju 2.520 dinara i nagradu za izvršitelja (sebe) 2.700 dinara. Tako se svaka četiri meseca ovom penzioneru ima da tefteri novi 48.101 dinar za neplaćene komunalije i izvršitelja, na konfiskovanu minimalnu penziju – od čega će živeti nije ničija briga.

I to su rezultati svih izmena zakona i tarife od 2012, kad smo dobili privatne izvršitelje koji sada imaju moć kao sudije. Lični bankrot nemamo, daleko smo od te zapadne, bezmalo komunističke intervencije države da finansijski potonulog državljanina postavi na noge. Zato i na internetu imamo raskošnu zbirku kuća, okućnica, vikendica, njiva, livada, šuma, stanova, pokućstva, poslovnih prostora i kancelarijskog nameštaja, traktora, mašina i raznih stvari iz magacina, bala sena, sitne i krupne stoke iz seoskih domaćinstava, rubina, brilijanata i drugog dragog kamenja – koje diljem Srbije privatni izvršitelji prodaju upola cene ili za trećinu da bi „uterali“ dugove. Kao da su samo zbog toga i uvedeni u naš pravni sistem, pod „opravdanjem“ rasterećenja sudova.

Rasterećenjem upravlja Ministarstvo pravde koje postavlja izvršitelje, nadzire rad, propisuje tarifu. Koliko je rasterećenje sudova (ostali su bez prihoda po ovom osnovu) i građana, pokazuje onlajn kalkulator troškova jednog izvršitelja. Tako, ako jedan građanin duguje jedan dinar jednom poveriocu, u izvršnom postupku platiće 3.240 dinara (plus onaj jedan dinar), ali ako šestorica duguju jedan dinar jednom poveriocu, moraće da plate 8.100 + 1 dinar.

Da li su izvršitelji – ljudi

Spasa nema u domaćim okvirima, zato se primiče – Strazbur. Uzalud je zaštitnik građana decembra 2014. poslao Ministarstvu pravde i Narodnoj skupštini svoje „mišljenje“, po kome od uvođenja javnih izvršitelja dobija veliki broj pritužbi građana, a koje dokazuju „nesvrsishodan i nepravičan efekat rada privatnih izvršitelja kad je dug relativno mali“, jer „nagrade i naknade za rad izvršitelja… visinom ugrožavaju egzistenciju građana lošeg materijalnog stanja“, dok „u nekim okolnostima višestruko premašuju osnovni dug, čime se izigrava njihova propisana svrha i pretvaraju se u neformalnu kaznu“.

Zaštitnik je prigovorio zbog „favorizovanja privatnog interesa u odnosu na javni“ i „nesprečavanja da se postupak izvršenja optereti gomilanjem nepotrebnih i teško proverljivih troškova, pa nesavesni izvršitelji mogu da se… pretežno rukovode ličnim finansijskim interesom (što veći broj neopravdanih aktivnosti u postupku izvršenja – veći troškovi i naknada), a na štetu javnog interesa koji zahteva što efikasnije izvršenje uz što manje troškove“. Apelovao je da se povede računa o „opštim ekonomsko-socijalnim uslovima života“, imajući u vidu „da troškove izvršenja u krajnjem snose izvršni dužnici, koji u velikom broju slučajeva blagovremeno nisu izmirili ni osnovni dug upravo zbog teške finansijske situacije u kojoj se nalaze“. Zaštitnik piše da građani za dug, izvršni postupak i zaključak privatnog izvršitelja o izvršenju saznaju „tek kada je poslodavac ili Fond PIO počeo da sprovodi izvršenje na zaradi ili penziji, a po proteku roka za izjavljivanje prigovora, jer im je zaključak o izvršenju dostavljen preko oglasne table“. Na koncu, zaštitnik građana nije ovlašćen da kontroliše privatne izvršitelje (ni javne beležnike) „iako su to privatne profesije sa javnim ovlašćenjma, odnosno njihovi delatnici vrše vlast“.

Zato ne čudi što građanstvu privatni izvršitelji padaju kao srednjovekovni zulumćari, posebno kad na ulicu izbacuju decu, stare, bolesne i nemoćne. Pitaju se kakvi to ljudi uopšte mogu da se bave ovakvim poslom.

„Analiza ličnosti privatnih izvršitelja je nemoguća jer to nije uskopsihološka tema, bila bi to banalizacija psihologije koja nije uspela da napravi profil ni ličnosti kriminalca, šizofreničara i drugih kategorija“, kaže za naš list prof. dr Ivan Jerković, predsednik Društva psihologa Srbije. „Javnost voli da objašnjenom ličnošću dobije racio za nečije postupanje, ali ovde je presudnija uloga koju osoba ima kao profesionalac zato što različite ličnosti postupaju isto jer to njihova struka nalaže.“

Prema prof. Jerkoviću, društveni interes je da se u svim profesijama postupa po pravnim aktima. Psiholozi, sveštenici i neke druge profesije kojima ljudi odlaze da bi bili saslušani mogu da budu solidarni, milosrdni i uviđavni, što se ne može očekivati od sudije, policajca, vojnika ili izvršitelja: kad bi bili takvi, kršili bi društvenu ulogu koja im je data.

„Verovatno su u profesionalnom škripcu, ali ne mogu da postupaju drugačije od propisa jer od toga oni žive“, veli prof. Jerković. „U društvenom je interesu da pravdu ne delimo kako se kome hoće, već kako je regulisano. U tome se događaju tragične situacije i nepravde u kojima ljudi gube krov nad glavom. Tada se vide samo privatni izvršitelji, krajnja karika u jednom lancu, a na tog poslednjeg je uvek najlakše uperiti prst zato što je samo on vidljiv: tek njegovim postupanjem je neko ostao na ulici.“ Moramo razdvojiti društvenu solidarnost i službeno postupanje, ceni prof. Jerković, jer i pravni propisi takođe mogu da budu nepravedni.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Politika

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x