Kolumna

Ubiše nas prejakim rečima

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Prvi protest koji je zvanično organizovao Savez za Srbiju u subotu 13. aprila održan je bez nasilja koje su vlasti najavljivale građanstvu, ali u atmosferi besprizornog, duboko ukorenjenog vređanja, optužbi i pretnji između funkcionera SNS-a i pretendenata za povratak na vlast. Nikoga od njih nije ubila Miljkovićeva prejaka reč. Niti će?

I jedni i drugi tvrde da su već pobedili jer su uz njih građani. Vele, građani ih podržavaju zato što im je preko glave jednih, odnosno drugih. I jednih i drugih, bila bi jeretička konkluzija. Ako je ignorišemo, onda je moguće da većinu imaju obe strane, s obzirom na to da manjinsku podršku uživa, naravno, suprotni tabor.

U takvoj zbrci je, tokom protesta, izronila upečatljiva i groteskna slika dvojice predsednika Srbije. Jedan je bivši, drugi aktuelni. Bivšeg Tadića je zvižducima i povicima „Ua!“ dočekao dovoljan broj demonstranata, a on bi da i sa njima sklanja sa političke scene aktuelnog Vučića (jesu li negodovali i isti oni sa kojima je Tadić arhivirao takođe predsednika Srbije Slobodana Miloševića?). Mirno, više sebi nego drugima, Tadić je izustio da je demokratija i to što mu zvižde, pa se još malo borio i izborio za pravo glasa. A Vučić, takođe spokojan, uprkos maratonskim demonstracijama širom zemlje, u Predsedništvu Srbije bavio se gorućim problemom: utvrđivanje tačnog broja bundžija koje traže da on ode. Kada je softverski i ručno prebrojao demonstrante, podaci se nisu složili za samo 65 „komada“.

Zašto Vučić prebrojava stado ako zna da ne mora da brine jer je minorno? Čemu se nadao kad tek posle softversko-ručnog bilansa odustaje od najavljenog obraćanja naciji? Čemu policija i Žandarmerija u skupštinskom zdanju i drugim zdanjima? Čemu farsa od štrajka glađu ministra vojnog? Otkud baš tog dana obznana ministra finansija da Vlada u ponedeljak šalje parlamentu, da usvoji do petka, leks specijalis zbog otimačine stanova kupljenih za „švajcarce“? Odakle poriv za poziv da „oni drugi“ na njegovom mitingu i na istom mestu 19. aprila vide šta je 100.000 građana? Odgovori na ta i druga pitanja ne bi podržali nabildovani predsednikov optimizam.

Pomama oko masovnosti protesta navela je izvesnog opozicionara ili bota da se na nekom portalu potpiše kao Čobanin i zavapi: „Da li može predsednik Vučić da dođe da mi prebroji ovce u Tušimlji kod Raške!“ Naravno da o broju pristalica brine i SzS. Bez mase ode mast u propast i jednima i drugima, pa se pod raznim parolama vodi borba za većinsku podršku građana, čija upotrebna vrednost, viđeno je, nestaje čim izađu na izbore. Tako vlastima stiže ultimatum da prihvate zajedničku komisiju za definisanje izbornih uslova, za izbor novog sastava REM-a sa mestima za opozicione kadrove, za promenu rukovodstva u RTS-u i RTV-u po paritetnom kadrovskom ključu. SzS zahteva dijalog, ali odbija razgovor s Vučićem, iako njegov odlazak traže baš zbog uzurpacije zakonodavne, izvršne i sudske vlasti. A ovaj i dalje s njima neće da priča.

Subotnji protest i reakcija vlasti svode knjigu na dva slova: mediji i izbori. Nastavlja se sluđivanje, uz ultimativno ili oni – ili mi, da ni jedni ni drugi ne bi rekli šta činiti, recimo, sa „najskupljom srpskom rečju“. Čini se da Kosovo i Metohija nije najskuplja, već reč prejaka više od svih reči.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!