Kolumna

Anesteziranje kritičkog uma

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – Srbija jeste velika tajna, ali pretrpana i tajnama koje to nisu. Javnim tajnama.

Javna je tajna da nema stvarnog ili dogovorenog obračuna u političkom vašarištu tokom kog se, sa moralnog Pijemonta, ne oglasi crème de la crème srpskog novinarstva. Mirođija u svakoj čorbi, oni nepogrešivo prepoznaju trenutak za odbranu svog političkog protežea ili za „preporučujem se“ dolazećem politpatronu. Ma koliko suprotstavljenim grupacijama pripadali, povezani su kao glas i odjek.

To su novinari biznismeni. Trgovci istinama i lažima. Medijski privrednici. Tajkuni, žurnalistički beli okovratnici. Prodavci magle koju po narudžbi stvaraju ili je preuzimaju iz magacina etički deformisanog političko-privredno-kriminalnog itd. crème de la (euro)crème. Kohezija te dve nazovielite je odavno metastazirala.

Posle predsedničkog eseja o eliti i plebsu, zar je mogla da izostane razrada iz medijske kuhinje?

Reč je o devijantnoj pojavi, a ne o ličnostima, koliko god one mogle da budu ili jesu stvaraoci, koautori, podstrekači, pomagači ili tek instrument za anesteziranje kritičkog uma ovde i sad. I ne samo sad. Žrtve režima u našem novinarstvu (i društvu!), problem stariji od svih živućih pripadnika tzv. sedme sile, plasiraju se kad god kome politički zagusti ili bi da nekome dotegne omču. U tome su najbučniji oni koji nisu žrtve ili postoji privid da jesu. Da je tako, potvrđuje najnovija analiza koja poručuje:

1. U Srbiji ne postoji sistemski teror, zato i nema žrtava, ali nam novinari pate od sindroma holivudskih silovanih glumica i fingiraju da je novinarski holokaust nastao baš u epohi Aleksandra Vučića. Novinar ima pravo da se ne bavi novinarstvom (?!) već borbom protiv vlasti, što košta, a kad račun stigne, mora da plati i ćuti!

2.  „Pravi“ novinar će podneti Isusove muke, ali neće javno reći kakav užas je preživeo na ratištu. Novinar ima pravo, samo kad pogine, da bude vest, kratka i nepatetična.

3. U novinarstvo čovek još od Hemingveja trči da bi bio ugrožen više nego iko, to je ta suština i lepota profesije, time se ponosi. Neugroženi – nisu novinari.

Javna je tajna da se ovako nedostojno o novinarima i drugim žrtvama vlasti promišlja iz dubokih medijskih fotelja sa ozbiljnim političko-finansijskim zaleđem. Javna je tajna da je nebitno da li je to zaleđe režimsko ili opoziciono, u (ne)prilikama kad sistem vladanja državom funkcioniše po principu redaljki jednih te istih bezidejnih političkih snaga i istih ljudi u njima. Bez svih njih nema nama uspešne propasti. Upravo sakrivanju te propasti služi ovo novo i svakako nehotično podsećanje na „novinare“ koji su se uhlebili kod autokrate, iako ponosno kažu da su pre dve decenije glavu u torbi nosili da sruše tadašnjeg autokratu, pa ovog aktuelnog slikaju pastelnim bojama, sa cvetićima i leptirićima. To uspeva na svim parcelama medijsko-političke scene, od plave do žute. Ako se kućice puževa golaća zamene sa po nekoliko stanova, firmama, znanim i neznanim bankovnim računima, a drže se moralne propovedi – onda su one epitaf novinarstvu.

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

Leave a Reply

avatar
2500
  Subscribe  
Notify of

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!