Ekonomija

Zlatno doba pomračenog uma

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Ako se obistine predviđanja Aleksandra Vučića o ekonomskom bumu koji nas očekuje u narednih nekoliko godina, lako se može dogoditi da Srbija po prosečnoj zaradi nadmaši čitav niz zemalja za kojima trenutno zaostaje. Na primer Namibiju, Gabon, Svazilend, Džibuti, Mozambik, Bocvanu, a možda čak i Angolu, Zambiju, Lesoto, Malavi i još neke od više od 20 afričkih zemalja u kojima su, prema podacima Mreže za poslovnu podršku, zarade veće nego u Srbiji. Ali to je samo trenutno, jer Srbija polako hvata zalet, pa je sa najnovijim prosekom od 420 evra, što je fantastičnih 74 evra više nego u julu 2012. kada je Vučić postao prvi potpredsednik vlade Ivice Dačića, već pretekla Mauritaniju, Ganu, Keniju i Ruandu, dok Nigerija, Somalija, Uganda i Senegal uveliko kaskaju za nama.

Nakon što pokorimo Afriku sledi obračun sa komšilukom, za koji smo u prvoj fazi vladavine Srpske napredne stranke takođe obezbedili solidnu startnu poziciju. Naime, u periodu od 2014. do 2017. BDP Srbije porastao je za 3,7 odsto, što je samo dvaput manje od rasta BDP-a Hrvatske u istom periodu (7,4 odsto) i tek tri puta manje nego što su porasle ekonomije Crne Gore (12,4 odsto), Albanije (11,9 odsto) i Makedonije (11,75 odsto).

Novak Đoković u malinama

Prema izjavi koju je predsednik dao nedavno u Bakuu, taj mali zaostatak Srbija će nadoknaditi tako što nijedne godine neće imati rast BDP-a ispod 4‒4,5 odsto. Iako značajno manje od rasta ostvarivanog u godinama vlasti „žutih lopova“ (2000‒2008), prema Vučiću, biće to sasvim dovoljno da se period 2018‒2022. nazove „zlatno doba Srbije“.

Posegnuvši za grčkom mitologijom (po Vikipediji, zlatno doba Atine, iz 5. veka pre nove ere, naziv je za period vladavine Periklea u kom je Atina postala finansijski i kulturni centar za sve grčke države) Vučić je potpuno zbunio ekonomske analitičare. Da je azerbejdžanski scenario obelodanjen ranije, pitanje je da li bi Svetski ekonomski forum u svom izveštaju za 2017. po indikatoru „kapacitet za zadržavanje talenata“ Srbiju rangirao tek na 134, a po indikatoru „kapacitet za privlačenje talenata“ na 132. poziciju od 137 zemalja! Jer ko normalan želi da ode iz zemlje u kojoj će „biti novca više nego ikada“, u kojoj će se „živeti bolje nego ikada“ u blagostanju i sreći, što bi rekli stari Grci.

Zbunio je Vučić i pojedine medije koji su požurili s naslovima tipa „prošlo je zlatno doba srpske maline“. Pozivajući se na podatke organizacije FAOSTAT Ujedinjenih nacija, večito nezadovoljni ekonomski novinari konstatuju kako je Srbija po proizvodnji malina sa drugog mesta u svetu, na kom se nalazila u vreme „žutih lopova“, 2016. godinu završila na petom mestu. Pritom zaboravljaju da je, na primer, Novak Đoković u vreme kad smo bili drugi po malinama tek počinjao da koristi žilet, a da je svoje zlatno grend slem doba doživeo tek kad su malinari skliznuli na četvrto, a potom i na peto mesto. Istina, svima bi bilo draže da je Nole i danas rangiran makar kao malinari, ali mora se imati u vidu da smo mi mala zemlja, a da je SNS velika stranka koja ipak ima izvesna ograničenja.

Srećom, nisu svi pogrešno razumeli predsednika. Tako je poznati lanac prodavnica tehnike i mobilnih telefona „Hendi“ (Handy) preko noći stavio katanac na oko 200 poslovnica širom Srbije, a u duhu „zlatnog doba“ više od 500 radnika dobilo je mejl iz čijeg su sadržaja saznali da su ostali bez posla. Zanimljivo je da su analitičari već pomenutog Svetskog ekonomskog foruma, koji nisu imali pojma o tome kakva će šansa mladim talentima biti pružena u periodu od 2018. do 2022, o zatvaranju „Hendija“ bili unapred obavešteni. Zbog toga su Srbiju po indeksu globalne konkurentnosti popeli na solidno 78. mesto, a sve zahvaljujući povećanoj fleksibilnosti rada (tako neoliberalna ekonomija naziva SMS i mejl otkaze) proistekloj iz izmena Zakona o radu iz 2014. koji je doneo novu eroziju radničkih prava, čime su udareni temelji „zlatnog doba“.

Oni koji ne vole predsednika, a takvih namćora ima čak i među novinarima, kažu da je Vučić u pravu jer će nam, kad „zlatno doba“ prođe, biti još gore. Ostaće nam, kažu, ruševina od države, uništene institucije, karikatura od demokratije, duboko podeljeno društvo potonulo u opšte beznađe. Atina je, kaže jedan predsednikov „obožavatelj“, „u zlatnom dobu izgradila Partenon, a Srbija pevajuću fontanu na Slaviji“, „Atina je imala Sokrata, a Srbija Marijana Rističevića“. Osim što je nepravedna prema Vulinu, Babiću „vazduplohovu“ i drugim SNS lingvistima, ova maliciozna opaska prenebregava činjenicu da je Perikle vladao 30 godina, a da Vučić još nije sastavio ni prvu deceniju, a već je stigao do „zlatnog doba“.

Ovako iskrivljen pogled na zlatne godine koje su pred nama zanemaruje čitav niz blagodeti koje će nam doneti ekonomski prosperitet, a koje će predsednik, dozirano i u raznim prilikama, tek saopštavati naciji. Zamislite, na primer, da se, umesto 6,3 milijarde evra javnog novca građana Srbije, koliko je prema podacima Državne revizorske agencije u 2017. utrošeno neregularno, 2022. ukrade samo pet milijardi! Nije li to značajan pomak? Ili da umesto 181 doktora nauka, koliko ih sada ima na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, bez posla 2022. bude svega njih stotinak. Da zdravstveni radnici nemaju više za trećinu, već samo za petinu manje plate od policajaca i bezbednjaka, a da se plate zaposlenih u privatnom sektoru približe platama državnih službenika na trenutno nedostižnih 15 odsto razlike. Da na sledećem popisu stanovništva broj ljudi starijih od 15 godina koji imaju samo osnovnu školu padne ispod 30 odsto (2011. ih je bilo 34,4 odsto), a Srbija iskorači iz grupe zemalja sa najvećim učešćem nekvalifikovane radne snage u ukupnoj zaposlenosti (sa Albanijom, Peruom i Paragvajem) i nadmaši prosečne plate u Angoli, Bocvani, Lesotu… Zar to ne bi bilo zlatno doba?!

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

 

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač