Beogradski glas
Ekonomija Politika

Zašto je velelepni uspeh na planu zapošljavanja ostao bez uticaja na rast BDP-a: Nema u izlogu, nema na birou

Politika

Beogradski glas – Kada je Aleksandar Vučić u avgustu izjavio da stopa nezaposlenosti, računajući i sezonske poslove, iznosi 10,6 odsto, ekonomisti i članovi Fiskalnog saveta iskazali su veliku rezervu prema takvoj računici. Ako nezaposlenost opada, a broj zaposlenih se povećava, zašto se to ne odražava ni na stopu rasta BDP-a, ni na rast vrednosti uplata doprinosa na zarade, čudili su se ekonomisti, uz opasku da je verovatno u pitanju „greška u obračunu“.

Nesporazum je pokušao da „ispegla“ direktor RZS-a Miladin Kovačević rekavši da je nazaposlenost u prvom kvartalu 2017. iznosila 14,6 odsto, ali da „Vučić nije pogrešio“ jer „ima indicija da će nezaposlenost u drugom tromesečju biti niža“, pa je predsednik požurio da obraduje naciju i iznese preliminarne podatke koje on, kako je rekao Kovačević, dobija ranije, ne sačekavši da ih statističari obrade.

Nedavno, na Glavnom odboru SNS-a, Vučić je izneo nove preliminarne podatke rekavši da je za vreme vlasti naprednjaka nezaposlenost opala sa 25 na 11,8 odsto. Možda je ta cifra i tačna ako se posmatra članstvo SNS-a i njihove uže familije, ali ako se ona odnosi na čitavu populaciju, onda se s pravom postavlja pitanje kojim je to čarobnim štapićem za samo par godina na planu suzbijanja nezaposlenosti postignut uspeh nezabeležen u novijoj istoriji svetske ekonomije?

Za razliku od penzija, gde se otvoreno manipuliše netačnim podacima koje je jednostavnim matematičkim postupcima lako demantovati, „friziranje“ stanja na tržištu rada znatno je složenije i teže za proveru.

Pa ipak, niz pokazatelja uverljivo ilustruje ogroman raskorak između stvarnosti i naprednjačke statistike.

Piše: Branisalv Krivokapić

Ceo tekst pročitajte u PDF-u na strani 6.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač