Ekonomija

Vlast toleriše gubitke EPS-a

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Preveliki broj zaposlenih, gubici na mreži, krađa struje i najniža cena kilovata u Evropi – podaci su iz lične karte Elektroprivrede Srbije (EPS) koji se već decenijama ne menjaju. Dodaju li se tome visok nivo nenaplativih potraživanja i nezasluženo visoke plate, gotovo dvaput veće od proseka u državi, jasno je da su problemi u EPS-u, najvećem srpskom preduzeću s kapitalom procenjenim na desetak i godišnjim prihodom od blizu dve milijarde evra, najzaslužniji za generalno loše poslovanje javnih preduzeća koje poreske obveznike godišnje košta najmanje milijardu evra. EPS je bio i ostao „zlatna koka“ svake vlasti, pa i ove naprednjačke, koja od svega što je obećala da će uraditi s javnim preduzećima, pre svih sa EPS-om, nije uradila ništa.

Da bi stabilizovao javne finansije, Aleksandar Vučić raspalio je haračom po sirotinji, pre svega po penzionerima, a da njegove v. d. dvorske lude nisu prstom mrdnule da makar umanje silne štete koje nastaju zbog neracionalnog poslovanja EPS-a. Gubici na mreži, skupa s nesmanjenom krađom struje koja bi se, uz malo volje, relativno lako mogla makar prepoloviti, u Srbiji iznose čak 15 odsto ukupno proizvedene električne energije (oko 300 miliona evra), dok je prosek u EU od pet do šest odsto. Procenjuje se da EPS svake godine ne naplati oko deset odsto isporučene električne energije, što donosi gubitak od još 200 miliona evra. Dakle, svake godine EPS proćerda otprilike onoliko novca koliko je zakonom o umanjenju penzija oteto penzionerima, a s obzirom na to da su najveće neplatiše preduzeća u vlasništvu države, služba za naplatu EPS-a se previše i ne trudi da utera dugove. I za to su još nagrađeni platama koje su skoro dva puta veće od proseka, što je razlika koja ne postoji ni u jednoj drugoj zemlji regiona. Pa i više od toga, uz pomoć računovodstvenih mahinacija u EPS-u su ignorisali zakon o smanjenju plata u javnom sektoru (prosek 2013. – 79.274, 2014. – 79.657, a 2015. – 79.979 dinara), o čemu je Fiskalni savet u nekoliko navrata obaveštavao javnost, ali bez ikakve reakcije vlasti.

Strah od sindikata

Prema zvaničnom finansijskom izveštaju, EPS je u 2017. proizveo sedam odsto manje struje nego godinu dana ranije, što je rezultiralo značajnim padom dobiti – sa 8,8 milijardi dinara (74 miliona evra) u 2016, na 3,4 milijarde dinara (28,5 miliona evra). Ekonomisti, poput Milojka Arsića sa Ekonomskog fakulteta, smatraju da je to posledica propusta u upravljanju, kao i zastoja u kopanju uglja, dok vlast za slabiju proizvodnju krivi isključivo loše vremenske uslove (u godišnjem izveštaju posebno se ukazuje na problem sa klizištima u zoni otkopavanja na Polju D u Kolubari). Koji god razlozi da su u pitanju, činjenica je da smo prošle godine na uvoz struje potrošili čak 800 miliona evra, što je 330 miliona više nego 2016. godine. Za tako visoku cenu obezbeđivanja stabilnosti snabdevanja, po običaju, niko nije odgovarao.

Odgovornost je izostala i za neispunjavanja plana racionalizacije broja zaposlenih, u okviru kog je dogovorena izrada nove sistematizacije radnih mesta i novog kolektivnog ugovora (trebalo je da bude potpisan do kraja 2017), ali ništa od toga nije urađeno. Uočljivo je da su Vlada i resorni ministar na ovim poslovima pokazali veliku neodlučnost, koja je dobrim delom posledica snažnog otpora Sindikata EPS-a koji je po ko zna koji put potvrdio da je jedini sindikat od čije reakcije strahuje svaka vlast. Međutim, ta sindikalna snaga ili, bolje reći, razmaženost EPS-ovih sindikalaca, dodatno produbljuje neracionalno poslovanje ovog velikog sistema. U odnosu na broj stanovnika EPS i dalje ima ubedljivo najveći broj zaposlenih u poređenju sa elektroprivredama zemalja regiona. Tako, na primer, češki ČEZ, sa kojim se često poredimo, sa 10.000 zaposlenih manje snabdeva tri miliona potrošača više nego EPS i, što je još važnije, za proizvodnju jednog kilovat-časa koristi dva puta manje ljudi nego srpska elektroprivreda. EPS snabdeva dvostruko više potrošača nego elektroprivrede BiH i Hrvatske, a ima šest, odnosno tri puta više zaposlenih, s tim da je Svetska banka procenila da bi za hrvatsku elektroprivredu bilo optimalno da i sadašnji broj zaposlenih prepolovi. Optimalan broj zaposlenih u EPS-u nije u funkciji efikasnog raspolaganja resursima i isključivo zavisi od volje i potreba vlasti.

Varljiva nezavisnost

Prema podacima „Eurostata“, iako uvozi naftu i gas, Srbija je energetski nezavisnija od većine zemalja Evropske unije. U 2013. naša energetska zavisnost od uvoza iznosila je 23,5 odsto, a manje zavisne bile su samo Estonija, Danska i Rumunija. Ipak, ta je nezavisnost prilično varljiva budući da se zasniva na uglju (skoro dve trećine proizvodnje električne energije potiče iz termoelektrana), pre svega lignitu, koji je veliki zagađivač i čije se zalihe u Kolubarskom i Kostolačkom basenu lagano iscrpljuju (resursi lignita u Kosovskom basenu, koji bi Srbiji mogli obezbediti energetsku sigurnost u narednih 200 godina, nisu dostupni), dok je bogat hidropotencijal nedovoljno iskorišćen, a korišćenje obnovljivih izvora tek u začetku. Strategija razvoja energetike Republike Srbije do 2025. predvidela je izgradnju vetroparkova i smanjenje emisije štetnih gasova, ali ne naziru se značajnije promene osnovnih pravaca razvoja jer ugalj dugoročno ostaje glavni temelj naše energetske nezavisnosti. Da bi se napravila valjana dugoročna strategija, smatra energetski konsultant i bivši pomoćnik ministra energetike i rudarstva Dejan Stojadinović, neophodno je poći od činjenice da će postojeće rezerve uglja biti utrošene u narednih 40‒50 godina i da je već sada potrebno započeti proces energetske tranzicije i planirati i razvijati nove energetske izvore. Poboljšanje energetske efikasnosti i veće korišćenje obnovljivih izvora energije, kaže Stojadinović, najveći su neiskorišćeni potencijali Srbije, ali su oni u Strategiji razvoja energetike do 2025. nedovoljno istaknuti.

Na činjenicu da će se električna energija i 2050. proizvoditi iz uglja, ali značajno manje nego danas, jer se drugačije ne može postići ekonomski i socijalno održivo rešenje, ukazuje i Ljubo Maćić, bivši predsednik Saveta Agencije za energetiku. Globalno gledano, godišnje investicije u elektrane na obnovljive izvore više su nego dvostruko veće od ulaganja u klasične, konvencionalne elektrane, kaže Maćić, konstatujući da je došlo vreme za novo promišljanje i preispitivanje, u kome nove okolnosti traže neke nove odluke.

U autorskom tekstu, napisanom povodom pola veka od kako su 1968, pod kapom SANU, postavljeni temelji srpske elektroprivrede, Maćić podseća da „nijedan srpski sistem nije tako dugo pokazivao toliki stepen hroničnog imuniteta na ekonomske pritiske i povremene prebrze organizacione promene i kadrovske deficite, kao i sposobnost izuzetno stručne i brze regeneracije posle fizičkog razaranja i tehnološke sistemske destrukcije od strane NATO bombi“. I to je tačno, kao što je tačno i da EPS zbog niske cene struje ostvaruje gubitke. Maćić pominje procenu Ekonomskog instituta o godišnjem gubitku od 500 miliona evra, mereno u odnosu na prosečnu cenu kilovata u okruženju. No, čak i da je ova procena tačna, to ne može biti opravdanje za još pola milijarde evra koje se profućkaju zbog neefikasnosti, neodgovornog i nesavesnog poslovanja i politički motivisanog tolerisanja dužnika. Uostalom, ta već dosadna priča o niskoj ceni srpskih kilovata ima i svoju drugu stranu. Jer mesečni račun za isporučenu električnu energiju za potrošnju od nula kilovata iznosi 6,13 evra, a to u zemlji u kojoj je prosečna zarada 426 evra nije tako malo.  

Poskupljenja jedina reforma

Ukupni instalisani proizvodni kapaciteti EPS-a iznose 7.326 megavata, i to 4.390 megavata u termoblokovima, a 2.936 megavata u hidroagregatima. Po proizvodnji uglja delimo četvrto i peto mesto u Evropi i, po svemu sudeći, ugalj će još decenijama ostati naš, ako ne najbolji, ali svakako osnovni energent, pa je, kako je to nedavno izjavio Ivan Janković, pomoćnik ministra rudarstva i energetike u Vladi Srbije, „bespredmetno raspravljati da li ga treba koristiti ili ne“. Strategijom razvoja energetike do 2025. ukupna ulaganja u proizvodnju uglja trebalo bi da iznose oko 1,1 milijardu evra, a samo u istraživanje novih ležišta biće uloženo više od 200 miliona evra.

Tu su i planovi o novoj termoelektrani u Kovinu od 700 megavata, čija bi izgradnja koštala oko 900 miliona evra a godišnje bi proizvodila 4.900 gigavat-časova električne energije. Takođe, moguća je izgradnja termoelektrane od 320 megavata kod rudnika Štavalj, koji ima 120 miliona tona rezervi uglja, a planirane su i investicije u povećanje kapaciteta površinskih kopova Drmno kod Kostolca i polja E i G u Kolubari.

Srbija, dakle, od uglja ne odustaje i pored činjenice da su postojeća postrojenja u termoelektranama izgrađena odavno i da je u nekima emisija gasova veća nego što propisuju standardi EU, zbog čega nas u procesu pridruživanja EU očekuju velike obaveze u vezi s Poglavljem 27 o zaštiti životne sredine i usklađivanju domaćeg zakonodavstva sa evropskim direktivama o emisijama gasova. Pomoćnik ministra Ivan Janković izjavio je da će u otklanjanje praškastih čestica, sumporovih i azotnih oksida do 2020. biti uloženo oko milijardu evra, a da se do 2023. očekuje gašenje pojedinih termoblokova i njihova zamena novim kapacitetima. Da li je ovakav EPS, glomazan i neefikasan, sa ešalonom rukovodilaca u v. d. stanju, sposoban za ovako ozbiljne zadatke?

Mnogi stručnjaci smatraju da to neće biti moguće bez pomoći strateškog partnera s manjinskim učešćem, kog će EPS verovatno dobiti do 2020. godine, do kada bi, prema preporukama MMF-a, ovo preduzeće trebalo da se transformiše u akcionarsko društvo. Do tada EPS će ostati raj za zaposlene, posebno one naprednjački obojene, ali i primer kako se slabo upravlja važnim resursima. Reforme koje bi od EPS-a napravile profitabilno preduzeće uporno se odlažu, a umesto da se usvoji sistematizacija zaposlenih i na osnovu utvrđenih viškova sprovede racionalizacija, to se sprovodi dobrovoljnim i neselektivnim odlascima zaposlenih koji imaju uslov za penziju (uz velikodušne otpremnine), upozorio je Fiskalni savet, ističući da je najporaznije to što su investicije EPS-a već godinama manje od amortizacije.

„Nedovoljno investiranje u elektroenergetske kapacitete zemlje jeste problem koji prevazilazi okvire poslovanja samog EPS-a, jer može postati ozbiljna prepreka dinamičnom privrednom rastu u budućnosti“, zaključuje Fiskalni savet uz konstataciju da je EPS poslednjih godina jedino značajno unapređenje napravio u pogledu povećanja niske cene električne energije za domaćinstva. Od 2015. cena kilovata povećavana je u tri navrata ukupno za oko 11 odsto, plus dodatnih 7,5 odsto povećanja na ime akcize koja je uvedena od 1. avgusta 2015. Tako je tadašnji premijer Vučić i teret reformi u energetici svalio na pleća onih kojima je pre toga već smanjio plate i penzije.

 

EPS, laži i video-trake

Tri dana pred izbore 21. septembra 2000, na kojima je Vojislav Koštunica postao predsednik Srbije, na naslovnoj strani glasila JP „Elektroprivreda Srbije“, broj 317, osvanula je fotografija na kojoj Slobodan Milošević pušta u rad poslednji agregat HE „Đerdap 2“. Sadržaj broja obeležili su hvalospevi i optimističke najave: „EPS vodeći u obnovi“, „Luka Beograd zatrpana opremom iz Rusije“, „Uskoro isplata regresa za zaposlene“ itd.

Mesec dana kasnije, u broju 318 od 24. oktobra, na koricama EPS-ovog lista bio je Koštunica u Tamnavi sa „junacima odbrane glasova građana“, a sadržaj je vrvio od žalopojki i upozorenja: „ograničenja potrošnje neminovnost“, „preteško breme za elektrane“, „posledice korišćenja EPS-a u predizbornom Potemkinovom ambijentu“… Dve decenije kasnije scenografija i rečnik su manje-više isti, promenili su se samo akteri na rukovodećim funkcijama.

 

Broj zaposlenih u elektroprivredi

država      broj stanovnika        zaposleni u elektroprivredi

BiH                  3.500.000                   4.600

Austrija           8.700.000                   15.000

Hrvatska         4.300.000                   11.000

Češka               10.500.000                 20.000

Srbija                7.000.000                  30.000

Crna Gora        623.000                      940

 

 

 

 

Slobodne Novine

Slobodne Novine

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Dr Miggyy Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Dr Miggyy
Guest
Dr Miggyy

Господо, шта вас чуди? Видите да за време владавине радикализованих радикално напредњака стално урушавају пословање ЕПС-а, да би 2018. године завршио са губитком (или минусом) од једанаест милиона евра. Тактика је добро осмишљена, мрша се најлакше продаје. Само је бациш. Тако ће и печењар са својом, око роштиља, свитом урадити са мршом под именом ЕПС. Предходни, како каже омиљени вођа, све су продали, но ипак су оставили нешто и за будућих. Како ствари стоје, ти – садашњи властодршци све ће отуђити, можда и своје гласаче и на крају и себе. Оно што остане бациће као мршу. Да ли је ЕПС то заслужио, процените сами?

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač