Ekonomija

Subvencije za fazone i fore

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Snimanje nastavka serije za decu „Fazoni i fore“ Ministarstvo finansija je 2017. subvencionisalo sa dva miliona dinara ili oko 17.000 evra. Iste godine Ministarstvo privrede je proizvođaču opreme za osvetljenje, austrijskoj firmi „ZG Lighting“ d.o.o. Beograd, za koju u Agenciji za privredne registre ne postoje podaci o broju zaposlenih i finansijskom rezultatu, dodelilo subvenciju od osam miliona evra ili 470 puta više nego kultnoj seriji legendarnog Ljubivoja Ršumovića. U najkraćem, to je slika i prilika politike dodele državne pomoći koja je, prema podacima Komisije za kontrolu državne pomoći, u 2017. isisala iz budžeta 96 milijardi dinara ili 807,3 miliona evra, pet odsto više nego u 2016. Učešće državne pomoći u BDP 2017. iznosilo je 2,15 odsto, što je blago smanjenje u odnosu na 2016, ali je i dalje nekoliko puta više od proseka u zemljama EU (0,5 odsto). Iako je Srbija, po ovom kriterijumu odmah iza Mađarske, na vrhu evropske lestvice, efekti državne pomoći su mizerni, a način njene dodele isuviše miriše na korupciju. I po tome su naprednjaci, koliko god oni tvrdili suprotno, podjednako loši kao i njihovi prethodnici na vlasti, a u pojedinim detaljima i mnogo gori.

Do pogoršanja inače loše politike dodele državne pomoći došlo je za vreme vlade Mirka Cvetkovića, čemu je kumovao Zakon o kontroli državne pomoći iz marta 2010, kojim je omogućena dodela pomoći preduzećima koja obavljaju delatnost od opšteg ekonomskog interesa, a na toj listi su sve sami gutači budžetske vatre – EPS, „Srbijagas“, „Železnice“ i „Putevi Srbije“, Tanjug, Rudnik „Resavica“, „Er Srbija“… To je dovelo do totalne degradacije preduzetničkog sektora, koji je ostavljen na milost i nemilost ekonomskoj krizi, a gro pomoći je otišlo gubitašima kojima odavno nema spasa. Od 902 miliona evra državne pomoći u 2009. sektor malih i srednjih preduzeća apsorbovao je skoro 300 miliona, da bi već 2011. subvencije za MSP pale na samo 100.000 evra.

Naprednjačka jesen samuraja

Uzalud je tadašnji predstavnik MMF-a u Srbiji Bogdan Lisovolik upozoravao da je izostanak napretka u snižavanju subvencija odraz kašnjenja u strukturnim reformama javnih preduzeća. (90 odsto državne pomoći dodeljuju se kroz subvencije). Loš trend nastavljen je i 2012, ali i 2013, kada je vlast uveliko preuzela koalicija SNS‒SPS. Te godine samo za subvencije železnici potrošeno je preko 127 miliona evra, 40 odsto više nego za turizam, kulturu i puteve zajedno. Od kada su na vlasti naprednjaci, svake godine dodeljuju državnu pomoć otprilike na nivou na kom su to činile i demokrate – od 750 do 900 miliona evra, a odnos prema preduzetničkom sektoru,  koji je po uticaju na ekonomski razvoj od nemerljivog značaja u svim uspešnim zemljama, dodatno je pogoršan. Tako je u 2017. za istraživanje i razvoj i sektor MSP izdvojeno nula procenata državne pomoći, a za kulturu celih 1,7 odsto, od kojih su se, osim Ršuma, „ovajdili“ i serija „Jagodići“ (dva miliona dinara), film „Jesen samuraja“ (28 miliona dinara, subvencionisale opštine Vračar, Bečej i Obrenovac), a u dva navrata i Fondacija „Nišvil“ (20 i 25 miliona dinara).

Ovakva sektorska struktura državne pomoći u potpunoj je suprotnosti sa preporukama Evropske komisije, koja od zemalja članica EU zahteva da pojačaju napore za smanjenje opšteg nivoa državne pomoći i da se fokusiraju na prelazak sa podrške pojedinim preduzećima, ili sektorima, na podsticanje horizontalnih ciljeva, kao što su zapošljavanje, regionalni razvoj, zaštita životne sredine, obuka, istraživanje i razvoj. Osim toga, aktuelna vlast ni posle sedam godina upravljanja državom nije donela zakon o dodeli državne pomoći, kojim bi se detaljno regulisalo ko, kako i u kom postupku može da bude davalac i korisnik državne pomoći, kao i jasne uslove i kriterijume na osnovu kojih se pomoć dodeljuje. Zakon iz 2010. je nepotpun jer niti reguliše kontrolu realizacije date pomoći, a ni kontrolu svrsishodnosti dodeljivanja sredstava, pa se pomoć dodeljuje na osnovu Vladine uredbe o dodeli državne pomoći, koja ne sadrži ništa od navedenih pravila. Bez njih se davanje pomoći svodi na odluke veoma malog kruga lica, koja bez ikakve kontrole mogu samostalno da odlučuju i raspolažu sredstvima velike vrednosti, što može da bude osnov za neverovatno veliku sistemsku korupciju, konstatuje u svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije. Poređenjem podataka dobijenih od Komisije za kontrolu državne pomoći za period od 2014. do 2016. i podataka pojedinih ministarstava, Savet je uočio niz neslaganja, što navodi na zaključak da ni sama Komisija – kao državni organ u kome su se morale voditi evidencije svih dodeljenih pomoći i bez čijeg rešenja da se dodela pomoći dozvoljava sredstva ne mogu da se prenesu korisnicima – nema tačne podatke o ukupno dodeljenoj pomoći. Činjenica da se iz Zakona o budžetu ne vidi koja su sredstva predviđena za državnu pomoć i koja je svrha te pomoći, ostavlja prostor da se novac poreskih obveznika rasipa bez ikakve kontrole, odgovornosti i sankcija, stoji u izveštaju Saveta, uz konstataciju da državni organi neretko onemogućavaju pristup dokumentaciji, čime se ili krije nečija korupcija i neosnovano bogaćenje ljudi bliskih vlasti, ili je reč o državnim rashodima uz čiju je pomoć korisnik državne pomoći stekao neosnovane privilegije koje su, suprotno zaključenim međunarodnim ugovorima, dovele do narušavanja konkurencije na tržištu.

U svom izveštaju Savet za borbu protiv korupcije posebno analizira državnu pomoć za podsticanje investicija koja je u periodu od 2014. do 2017. dodeljivana preko Ministarstva privrede (ukupno 239,5 miliona evra). Od 57 investitora koji su u tom periodu dobili podsticajna sredstva, samo sedam je iz Srbije, prema podacima Agencije za privredne registre, 21 subvencionisana firma u 2016. i 2017. ostvarila je neto gubitak u poslovanju, a među njima šest investitora posluje sa gubitkom većim od deset miliona evra. Savet navodi i konkretne primere koji ilustruju (ne)svrsishodnost subvencija i bude sumnje u potencijalnu korupciju. Tako je firmi „CG Foods Europe“ iz Nove Pazove, čiji je većinski vlasnik iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, 2015. odobrena subvencija godine od skoro četiri miliona evra ili milion po zaposlenom (firma ima samo četvoro zaposlenih), a da ona iskazuje negativan finansijski rezultat u iznosu od 19,6 miliona dinara ili oko 165.000 evra. Još bolje je prošao proizvođač opreme za osvetljenje „Truck Lite Europe“, čiji je osnivač iz Nemačke, koji je 2014. subvencionisan sa tri miliona evra, a da po poslednjem izveštaju APR-a još uvek nema nijednog zaposlenog. Kao i već pomenuta firma iz Austrije, malo poznata italijanska firma koja je dobila podsticajna sredstva za proizvodnju parfema i ko zna koliko još firmi među onih 200 investitora koje su naprednjaci doveli u Srbiju, a od kojih je, kako tvrdi Goran Vesić, barem stotinak doveo lično Aleksandar Vučić.

Iznad i ispod crte

Političari su velike pristalice velike državne pomoći jer ona povećava njihovu moć, govorio je nedavno preminuli ekonomista Miroslav Prokopijević. U jednoj publikaciji, koju je 2015. izdao Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, Prokopijević tvrdi da je mehanizam dodele državne pomoći privredi obično vezan za davanje mita. Da bi neka firma dobila državnu pomoć, podmićuju se službenici u lancu odlučivanja, tako da oni dobijaju neku nadoknadu za usluge koje čine firmama dodeljivanjem pomoći. Zato se deo političara zalaže za davanje što veće državne pomoći firmama jer firme korisnici pomoći tim političarima pribavljaju protivuslugu, kao što su novčani ili nenovčani pokloni, „sigurni glasovi“, zapošljavanje rođaka itd. Ali to nije čitava nevolja, kaže Prokopijević, ističući da zvanični podaci uključuju samo pomoć „iznad crte“, ono što je prikazano u budžetu, a ne i pomoć „ispod crte“, koju čine kreditne garancije koje Vlada daje firmama, poput „Srbijagasa“, kao i bivšim gigantima, poput Železare Smederevo, RTB Bor, FAP iz Priboja i dr. U korpus „ispod crte“ takođe treba dodati i kredite državnih banaka, koji po definiciji ne spadaju u pomoć, ali su po načinu podele i odsustvu njihove otplate to postali. Kad se sve to sabere, ukupna suma državne pomoći prevazilazi milijardu i po evra ili čak pet odsto BDP-a. Otuda je, zaključuje Prokopijević, teško izbeći zaključak da se dodela državne pomoći pretvorila u veliko i slabo kontrolisano rasipanje budžetskih sredstava, tj. novca svih građana Srbije, uz obilje korupcije.

Fore i fazone sa arčenjem državnog budžeta, koje su i demokrate obilato koristile, naprednjaci su, kako je to nedavno napisao Miša Brkić, „štraheovski“ unapredili. Otuda se ti novi strani investitori, većinom pristigli na osnovu direktne pogodbe s predsednikom države, u Srbiji osećaju, kako kaže Brkić, ko bubreg u loju, jer faktički žive u poslovnim oazama u kojima ne važe ista pravila poslovanja kao za ostale firme, pa mogu dobijati državnu pomoć čak i ako nemaju zaposlene. I iznad i ispod crte.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!