Ekonomija

Rebalansom protiv bojkota izbora

Piše: Branislav Krivokapić

Sudeći po načinu na koji je Vlada rebalansom budžeta raspodelila 50 milijardi dinara (420 miliona evra), izgleda da istraživanja javnog mnjenja, prema kojima bi na parlamentarnim izborima ubedljivo pobedila Srpska napredna stranka, nisu baš sasvim tačna. Otuda su naprednjaci odlučili da viškom u državnoj kasi najpre počaste svoje tradicionalne glasače i one za koje veruju da neće nasesti na trikove o bojkotu izbora. Ako izuzmemo sedam milijardi namenjenih za prevremenu otplatu kredita, što je logičan potez dužnika koji višak sredstava koristi da što pre izmiri dug, sve ostale stavke na koje će biti utrošen budžetski suficit u manjoj ili većoj meri mogu se označiti kao sporne. Pa čak i novac za investicije u putnu infrastrukturu, odnosno izgradnju auto-puta Pojate-Preljina na tzv. Moravskom koridoru, za šta su u 2019. već izdvojene dve milijarde, a kako radovi još nisu počeli, izlišno je očekivati da će do kraja godine biti potrošena sedam puta veća sredstva.

Umesto da bar deo viška u državnoj kasi usmeri za obeštećenje oko 700.000 penzionera kojima su četiri godine umanjivane penzije, Vlada je odlučila da pomogne brojčano znatno manjem delu populacije koju čini oko 17.000 korisnika stambenih kredita u švajcarskim francima. Kako je pomoć „švajcarcima“ obećao lično predsednik Vučić, čije preporuke Vlada primenjuje kao Sveto pismo, za primenu Zakona o konverziji stambenih kredita indeksiranih u švajcarskim francima rebalansom budžeta svim građanima Srbije nametnut je neopravdano visok trošak u iznosu od 75,6 miliona evra. Naprednjaci će ovim potezom verovatno dobiti nekoliko hiljada novih glasača, a zbog poreskih olakšica bankama koje su odobravale kredite u „švajcarcima“ poreski obveznici će i narednih godina ostati uskraćeni za najmanje još dve milijarde dinara nenaplaćenog poreza na dobit.

Za penzionere slavski kolač

Nešto manje od 17 miliona evra biće potrošeno za novčanu pomoć penzionerima od 5.000 dinara, jednako onima čija je penzija deset, tako i onima koji primaju osamdeset i više hiljada dinara. Uzalud je Fiskalni savet upozorio da se ovom merom nastavlja „loša praksa populističkog vođenja socijalne politike preko isplate penzija“, te da njome nije obuhvaćeno oko 100.000 starih ljudi koji nemaju nikakva primanja. Za vreme „zloglasnog“ gradonačelnika Đilasa Grad Beograd je četiri puta godišnje isplaćivao pomoć od 4.000 dinara, ali samo penzionerima sa najnižim penzijama. Čim je stupila na scenu, nova gradska vlast je tu meru ukinula, a aktuelna Vlada već drugi put jednokratnu pomoć uplaćuje svima, pa i penzionerima čije su penzije dvostruko veće od prosečne plate, što je ne samo ekonomski neracionalno već i krajnje nemoralno. Tim pre što je i sam predsednik istakao da će 5.000 dinara najviše značiti penzionerima sa najmanjim primanjima koji će, kako je rekao, „sa tim novcem lakše moći da se spreme za slave Aranđelovdan i Svetog Nikolu, kao i za Božić“.

Za razliku od penzionera koji će dobiti pomoć za pripremu slavskog kolača, zaposlenima u javnom sektoru od isplate novembarske plate sleduje povećanje u proseku od 9,5 odsto. Po oceni Fiskalnog saveta, reč je o ekonomski najštetnijoj meri, koja nema utemeljenje u privrednom rastu i čiji će efekat u 2019. biti minimalan (samo isplata u decembru), ali će zato u 2020. koštati državu 12 puta više i predstavljaće ogroman i trajan fiskalni teret. Budući da će realan rast BDP-a u 2019. iznositi nešto preko tri, a rast inflacije oko dva odsto, Savet smatra da je svako povećanje plata iznad ovog nivoa (pet do 5,5 odsto) fiskalno i ekonomski neodrživo i neodgovorno. Ali bliže se izbori i valja namiriti sigurne glasove naprednjačke „elite“, koja se poslednjih nekoliko godina uhlebila u državnom sektoru.

Osim što prevazilazi ekonomske mogućnosti države, povećanjem plata u različitim procentima, bez analize i objašnjenja zašto se, na primer, u MUP-u plate više povećavaju nego u Ministarstvu finansija, pogoršava se struktura zarada u javnom sektoru, pa je pitanje da li sistem platnih razreda, čije se uvođenje već godinama odlaže, uopšte ima šansu da zaživi. Fiskalni savet konstatuje da je Vlada i tokom 2019. povukla niz poteza koji predstavljaju udaljavanje od mogućeg boljeg sistema zarada zaposlenih u državnom sektoru, te da je, suprotno zakonu koji predviđa da se platni razredi prošire i na sektor bezbednosti, više puta usvajala posebne koeficijente za policijske službenike, koji su potpuno izvan zajedničkih i zakonski usvojenih vrednosti. Otuda su, prema proceni Fiskalnog saveta, prosečna primanja po zaposlenom u policiji (neto plata plus dodaci) u 2019. dostigla 79.000 dinara, što je 25 odsto više od proseka u obrazovanju, a 30 odsto od prosečne plate u zdravstvu, dok su prosečna primanja u Ministarstvu oko 70.000 dinara, deset odsto više nego u prosveti i 15 odsto više od proseka u zdravstvu.

Laži o rasterećenju privrede

Zbog prevelikog povećanja zarada u javnom sektoru, smanjenje poreza privredi u narednoj godini biće neuporedivo manje od obećanja koja je tim povodom dao ministar finansija Siniša Mali. Vlada je najavila da će u 2020. smanjiti poresko opterećenje privrede umanjenjem stope penzionog doprinosa sa 26 na 25,5 odsto i podizanjem neoporezivog dela zarada sa 15.300 na 16.300 dinara. Međutim, analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je ovo rasterećenje privrede moglo da bude dva puta veće da novac neopravdano ne odlazi na prekomerno povećanje zarada zaposlenih u javnom sektoru. Fiskalni prostor od 20 milijardi dinara omogućava da se u 2020. neoporezivi cenzus poveća sa 15.300 na 25.000 dinara, čime bi se opterećenje minimalne zarade smanjilo sa 58 na 53 odsto, dok bi u slučaju prosečne zarade smanjenje bilo sa 62 na 60 odsto. Nažalost, rebalansom budžeta prioritet je dat predizbornom namirivanju glasača, a privredi su po običaju ostala lažna obećanja.

Takođe, Vlada je rebalansom budžeta po ko zna koji put ne samo ignorisala upozorenja o neodgovarajućoj strukturi javnih investicija već je tu strukturu i dodatno pogoršala. U 2018. na nabavku opreme za vojsku i policiju otišla je petina, a ove godine skoro četvrtina kapitalnih rashoda države (1,1 odsto BDP-a), što je nekoliko puta više od ulaganja za slične namene uporedivih zemalja centralne i istočne Evrope (0,3 odsto BDP-a). Iako su budžetom za ovu godinu već predviđena rekordno visoka investiciona ulaganja u sektor bezbednosti od 46 milijardi dinara (386,5 miliona evra), rebalansom je za tu namenu predviđeno dodatno povećanje od deset milijardi dinara (84 miliona evra). Radi se o ulaganjima koja, iako formalno ulaze u ukupne javne investicije, imaju zanemarljivo nizak uticaj na privredni rast. Fiskalni savet konstatuje da je bilo očekivano da ovi rashodi, nakon osetnijeg rasta u prethodne dve godine, počnu da opadaju i time otvore budžetski prostor za kapitalna ulaganja u oblasti zaštite životne sredine, zdravstva i obrazovanja, u kojima Srbija značajno zaostaje. Međutim, rebalans budžeta nije doneo očekivani preokret.

Šta će nama skeneri

Prema podacima OECD-a, na milion stanovnika Srbija ima deset skenera i tri magnetne rezonance, što je dva odnosno tri puta manje od proseka u zemljama CIE (20 skenera i deset magnetnih rezonanci). U prosvetnom sistemu još uvek nisu retki primeri škola koje nisu povezane na kanalizacionu mrežu, a o povezanosti na daljinski sistem grejanja i zastareloj opremi da i ne govorimo. Takođe, obuhvat dece predškolskim obrazovanjem je nizak, što je dobrim delom posledica nedovoljnih kapaciteta predškolskih ustanova.

Uprkos porastu izdvajanja u poslednjih nekoliko godina, saobraćajna infrastruktura još uvek značajno zaostaje za uporedivim zemljama. Prosečna starost srpskih pruga je preko 40 godina, a na skoro dve trećine pruga brzina vozova je manja od 60 kilometara na čas.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!