Ekonomija

Puhe vrhovnog šamana

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Kada je pre tri godine, usred katastrofalne suše zbog koje su stanovnici La Paza ostali bez pitke vode, bolivijski predsednik Evo Morales zajedno s Indijancima iz grupe Ajmara učestvovao u tradicionalnoj molitvi kojom se priziva kiša, niko se s tim nije sprdao. A paćenici na društvenim mrežama u Srbiji podruguju se našem predsedniku zato što je javno priznao da poput indijanskih vračeva moli kišu da padne i poboljša prinose makar kukuruza i soje kad smo već s pšenicom omanuli. Čak i kad je kiša pala, ove ordinarne neznalice, koje patološki mrze sve što je indijansko u svetoj srpskoj zemlji, nisu našle za shodno da podare bar mrvu zahvalnosti vrhovnom šamanu i njegovim puhama (tako Komanči nazivaju vizije), koje su nas po ko zna koji put spasle propasti. Ne znaju oni da na mandžurijskom reč „šaman“ označava „uzbuđenog, uzrujanog i zanesenog“ čoveka, te da naš predsednik, kao indijanski šaman, nije samo čarobnjak i lekar već i prorok i pravnik, čovek koji upravlja vremenom, hiperaktivni vršilac mnogostrukih dužnosti, neka vrsta sabirnog sočiva koje skuplja zrake koji povezuju svet ljudi sa svetom duhova, kako bi to rekli Indijanci. Zato je njegova molitva i uslišena. Čim je kiša pala.

Nažalost, na jednom drugom polju Vučićev šamanizam, ta suptilna „tehnika ekstaze“, kako je naziva Mirča Elijade, rumunski književnik i jedan od najvećih svetskih stručnjaka u oblasti analize religija, ne daje rezultate. Iako već pet godina uporno ponavlja „O Veliki Duše, podari mi moć da povećam prosečnu platu na 500 evra“, ova predsednikova molitva nikako da stigne na dnevni red. Na mnoge bi toliko odugovlačenje delovalo frustrirajuće, ali ne i na Vučića. Kao vuk u indijanskom horoskopu on žestoko brani svoj svet, a u nastojanjima da odobrovolji Velikog Duha i strane investitore izuzetno je ekspresivan i, osim novca poreskih obveznika, koristi sva moguća oružja – govor tela, dodir, pogled, složene zvukove, pisanje, glumu…

Tako je bilo i nedavno kada je, nešto manje razdragano nego prethodnih godina, objavio da je prosečna plata u maju bila 470 evra (tačno je 55.380 dinara, što po kursu od 119 dinara za evro iznosi 465 evra), a da će do kraja godine biti 500 ili 510 evra. Nije to velika prosečna zarada, priznao je vrhovni šaman, ali je mnogo veća od 329 evra, kolika je bila pre samo nekoliko godina (tačno je 346 evra jula 2012, u momentu stupanja na vlast koalicije SNS‒SPS). Da ne iritira Velikog Duha, Vučić, po običaju, nije pominjao medijalnu neto zaradu koja je u maju  iznosila je 42.319 dinara ili 355 evra, što znači da je polovina zaposlenih ostvarila zaradu do navedenog iznosa.  

Iz našeg indijanskog ugla gledano, očito je da predsednik u molitvama koje se odnose na privredni rast i životni standard debelo fula. Ili, možda, Veliki Duh favorizuje katolike, mada je u to teško poverovati, posebno kada se baci pogled na statističke podatke o stanju rumunske ekonomije. Jednako nestvarno zvuči tvrdnja da je Kolinda Grabar Kitarović smernija u molitvama, pa je prosečna majska plata u Hrvatskoj, državi koju takođe masovno napuštaju kadrovi svih profila, iznosila 6.476 kuna (875 evra), a medijalna zarada 5.590 kuna (755 evra), što je dvostruko više od zarade koju ostvaruje ona polovina zaposlenih u Srbiji koju Vučić u svojim molitvama i ne pominje.

Biće, ipak, da su neuspesi naprednjačkih ekonomskih vradžbina posledica krucijalnih razlika između našeg i bolivijskog šamana. Dok je Evo Morales lider kokalerosa, bivših rudara koji su bežeći od bede postali uzgajivači koke, Aleksandar Vučić je prvi čovek džabalerosa, ljudi koji su vlast okupirali bez dana radnog staža na ozbiljnim poslovima, sa falsifikovanim diplomama i doktoratima.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!