Ekonomija

Od propagande se ne živi

Piše: Marko Smiljković

Beogradski glas – U prvoj polovini ove godine inspektori Odeljenja inspekcije rada Niš prekontrolisali su 2.353 preduzeća i „uhvatili“ 364 osobe koje rade na crno. A ima ih ima mnogo više, jer je prekontrolisan samo manji deo privrednih objekata. Javnost je odmah osudila male privrednike da zbog svoje pohlepe neće da prijave  radnike, ali niko nije pitao upravo te poslodavce zašto radnike ne zapošljavaju legalno. Mediji su pretrčali preko ove vesti, a problem je zapravo mnogo dublji i kompleksniji.
Bez obzira na sve podatke o „cvetanju privrede“ u Nišu i okolini, s čim se vlast na svojim medijima hvali, to baš nije tako. Kupovna moć građana pala je u poslednjih nekoliko meseci, što pokazuju zvanični podaci o ceni potrošačke korpe. Velikom broju privrednika ne cvetaju ruže u poslu, pa zato i ne prijavljuju radnike nego im daju dnevnice koje se kreću od 1.500 do 2.500 dinara. Toliko mogu da plate radnika, a doprinose državi računaju kao novac koji je bačen u bunar.
„Da bi se jedan radnik zaposlio i primao minimalac od oko 27.000 dinara, privrednik za poreze i doprinose mora da izdvoji još oko 60 odsto od te sume, dakle, nešto više od 43.000 dinara da bi sve bilo  legalno. Postoje razne subvencije i mogućnosti, ali ako ih ne koristi, to je ta suma, tako da još uvek važi da radna snaga nije jeftina u Nišu i okolini“, rekao nam je Dragan Ilić, mali privrednik iz Niša.
Prema podacima Ministarstva za rad, inspektori su radnike bez ugovora o radu zaticali i u firmama koje se bave prevozom, proizvodnjom hrane, tekstila, kože i obuće…
„Najviše lica u radu na crno u Nišu, njih 96, zatečeno je u delatnosti smeštaja i ishrane, od kojih je odmah nakon nadzora 81 lice prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje. U delatnosti građevinarstva zatečena su 72 lica, od kojih je odmah nakon nadzora 68 lica prijavljeno na obavezno socijalno osiguranje“, naveli su u Ministarstvu za rad, ali nisu naveli da će ti privrednici biti dodatno kažnjeni jer nisu prijavili radnike. Sudbina tih radnika neizvesna je zato što će se još koliko sutra dogovoriti s vlasnikom da sporazumno raskinu ugovor o radu i verovatno nastave da primaju dnevnice.
Inspektori za rad u Nišu podneli su u prvih šest meseci ove godine u oblasti radnih odnosa i bezbednosti i zdravlja na radu 206 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, a sudije za prekršaje su na osnovu tih zahteva izrekle poslodavcima novčane kazne u iznosu od 4.507.000 dinara.


Jovanović: od grad elektronike do grada neizvesnosti i očaja

Zoran Jovanović, predsednik grupe ljudi okupljenih oko „Ekonomskog pokreta Niša“, kaže „da je Niš nekada grad elektronike, mašinske, tekstilne i hemijske struke, grad nade, a danas je grad neizvesnosti, propasti, grad u kome ogromna većina građana živi ispod svakog osećaja pripadnosti bilo čemu, osim za fizički i biološki opstanak“.

„U Gradu Nišu, prema dostupnim podacima Poreske uprave, radi oko 76.000 ljudi. Dakle taj broj ljudi radi u javnoj upravi, lokalnoj administraciji i u privrednim subjektima gde se njihove zarade evidentiraju kroz zvanične bilanse. Nedavna kontrola zvaničnih organa u suzbijanju rada na crno – neprijavljivanje radnika po osnovu Zakona o radu, gde je izvršeno nešto više od 2.000 kontrola i utvrđeno da je 365 radnika bilo neprijavljeno – ukazuje na sledeće: poslodavci ne prijavljuju radnike jer bi prilikom uvođenja zaposlenih u legalne tokove morali da plate za oko 60 odsto viši iznos od onog koji bi bio regulisan ugovorom o radu, a koji ne bi mogao biti manji od zagarantovanog zakonskog minimuma. Postoji dogovor između poslodavca i radnika, gde u razlici zakonskih davanja, gde je oštećena država, poslodavci za određeni iznos uvećavaju plate radnicima, gde se oni lično okoriste, a i radnici primaju nešto više novca“, navodi Jovanović dva osnovna razloga zbog kojih se mnogi odlučuju da plaćaju dnevnice. 

On kaže da zbog ogromne nemaštine i siromaštva, veliki broj građana ostvaruje socijalna primanja od države.
„Prijavljivanjem makar na jedan dan oni bi to pravo izgubili. S obzirom na to da je posao danas u privatnom sektoru vrlo neizvesan, a eventualnim gubitkom posla bila bi potrebna procedura od devet meseci da bi se povratilo to pravo. To bi za mnoge značilo nemoguć i biološki i fizički opstanak, te oni iz tog razloga imaju dogovor sa poslodavcem da se ne prijavljuju“, navodi Jovanović.

Jovanović je inače nekada radio u tekstilnoj industriji „Đuka Dinić“, pa u „Gorici“, lokalnom javnom preduzeću koje održava zelenilo i niška groblja. I tu je imao dugačak jezik i zbog izlaska u medije o primerima korupcije dobio je otkaz, a nakon toga otišao na rad u Slovačku. 

Državne benefite koristi većina preduzetnika

Kod poslodavaca koji dobijaju razne državne benefite, subvencije i slično, dešava se da uplaćuju iznos zarade preko računa u određenim i uvećanim iznosima, a onda ti isti radnici, kad podignu novac sa svojih bankovnih računa, deo novca vraćaju poslodavcu u kešu jer u suprotnom mogu da izgube posao.
„Radnici zbog malih plata često rade i dva posla, te je jedan uvek legalan, a drugi je na crno. U Nišu je rad na crno sve veći. Najviše ga ima u građevinarstvu, ugostiteljstvu, uslužnim delatnostima, a sve više se ogleda u radu preko društvenih mreža. Država je u obavezi da stvori što bolji poslovni i privredni ambijent kako bi i priliv investicija u realnom vremenu bio takav da bi ljudi mogli lakše da se zapošljavaju, da rade u skladu sa propisima, a da njihova primanja budu takva da oni mogu živeti od svog rada. Nažalost, imali smo i primere gde su ljudi,  očajni jer nemanju sredstava za život porodice, digli ruku na sebe“, podvlači Jovanović.

Svakodnevno ogroman broj radno sposobnih ljudi raznih životnih dobi napušta Niš jer je u njemu gotovo nemoguće naći bilo kakav posao, pa je i rad na crno samo način da ostanu i opstanu.

Majka sa četvoro dece želi da radi na crno

Jedan od najsvežijih primera rada na crno je samohrana majka četvoro dece Slavica Spasojević, čiji se muž ubio zbog nemaštine prošlog leta, a koja danas jedva spaja kraj s krajem. Ona je jedan od radnika koji su zatečeni na radnom mestu bez papira u poslednjih nekoliko meseci, ali ne zato što vlasnik radnje gde je radila nije hteo da je primi, već suprotno.

„Kada mi je muž digao ruku na sebe, to je za mene bio potop. Četvoro male dece, svaki dan mi treba po više od 15 obroka. Pomagali su ljudi, onda su polako zaboravljali na nas, a deca rastu. Primam socijalnu pomoć od blizu 30.000 dinara, sve ukupno, sa dečijim dodacima. Znam da kao nekvalifikovana mogu da zaradim maksimalno još toliko. Zato sam molila vlasnika da me ne prijavljuje jer bih izgubila socijalnu pomoć. Tako je i bilo. Kad me je inspekcija zatekla, nisu me pitali kako obezbeđujem 15 obroka za decu i što nemam drva za ogrev. Jednostavno sam napustila posao, a vlasnik radnje je zbog toga još platio kaznu“, objašnjava ova hrabra žena.  

Jedno je sigurno, porez na dohodak mora biti niži od 60 odsto, jer toliko ne uzimaju ni bogate države u kojima su plate neuporedivo veće od onih 500 propagandnih evra.


Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!