Ekonomija

Drakula u rinfuzi

Piše: Branislav Krivokapić

Beogradski glas – Dok se Dana Popović pita „šta čelnike Svetske banke i MMF-a nagoni da tvrde kako srpska ekonomija na duži rok može da raste po stopi od sedam odsto, a kad ih upitaju znaju li ijednu evropsku zemlju koja je to ikada uradila – hladno kažu: ’e, pa ne znamo’“, autori biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT) veruju da Vučićeva prognoza o prosečnoj plati od 900 evra 2025. godine nije neostvarljiva. Ako je mogla Rumunija, možemo i mi, vele MAT-ovci pozivajući se na iskustvo vlade iz Bukurešta, koja je u periodu od 2013. do 2019. prosečnu neto platu povećala sa 350 na 640 evra.

Mada je i Srbija u bliskoj prošlosti proživela petoletku (2003‒2008) tokom koje su prosečne plate duplirane (sa 176 na 400 evra), MAT-ovci su zaključili da nam je bliži „rumunski scenario“, te da bi, kombinacijom smanjenja investicija i povećanja uvoza, spoljnotrgovinskog deficita i udela neto zarada u bruto zaradama (smanjenjem poreza i doprinosa), uz rast BDP-a od 7,1 odsto godišnje, na Davosu 2025. Vučić zaista mogao da se pohvali prosekom od 900 evra. Prevideli su samo nekoliko sitnica.

Na brzinu „ugurana“ u EU, posle Bugarske njena najsiromašnija članica čiji svaki četvrti stanovnik u okviru svog domaćinstva još uvek ne poseduje toalet (podaci Eurostata), Rumunija je 2017. ostvarila najveću stopu rasta u Evropi (sedam odsto) i BDP (200 milijardi dolara), koji je pet puta veći od BDP-a Srbije. Samo tri decenije nakon krvavog raskida sa strahovladom bračnog para Čaušesku naš istočni sused zavredeo je epitet „karpatski kolos“. Liberalizovano tržište i napredak na polju ekonomskih sloboda (od 180 zemalja Rumunija zauzima 37, a Srbija 80. mesto) poboljšali su poslovnu klimu i privukli mnoštvo stranih investitora. Ubrzan razvoj sektora malih i srednjih preduzeća, te sektora usluga koji u stvaranju BDP-a učestvuje sa 64 odsto, dok je učešće industrije 32, a agrara svega četiri odsto (u Srbiji je učešće agrara u BDP-u dvaput veće, što je odlika manje razvijenih), doneli su prosečan godišnji rast produktivnosti od 8,2 odsto i pad nezaposlenosti ispod pet procenata.

I konačno, kada je reč o vladavini prava i posebno borbi protiv korupcije, Rumunija je, za razliku od Srbije, privukla pažnju međunarodne javnosti. Sve dok nije smenjena, što je izazvalo velike građanske proteste, bivša šefica Nacionalnog antikorupcijskog direktorata Laura Koveši nije se libila da podiže optužnice i protiv najmoćnijih biznismena i političara, poput bivšeg predsednika Trajana Baseskua i njegovog brata, bivšeg gradonačelnika Bukurešta Sorina Opreskua i mnogih drugih. Uprkos otporima, za kratko vreme Koveši je postala simbol borbe protiv korupcije u evropskim razmerama (danas je prva evropska javna tužiteljka), što je značajno podiglo rejting Rumunije u međunarodnim institucijama i poslovnim krugovima.

Zašto su ozbiljni istraživači, a doajen Stole Stamenković (rođ. 1934) i stručnjak u punoj zrelosti Ivan Nikolić (rođ. 1975) valjda spadaju u takve, u pokušaju simuliranja razvoja situacije u Srbiji po modelu postojbine grofa Drakule, prenebregli ovu i ostale napred navedene činjenice? U čemu su videli toliku sličnost između Rumunije 2013, tek izašle iz procesa finansijske konsolidacije koji je rezultirao smanjenjem plata i penzija, i Srbije 2020. uveliko ogrezle u „zlatnom dobu“? Da li im se, možda, „ukazalo“ da će predsednik, koliko sutra, umesto „da li je živ Trivan“, zapitati da li je živa Zagorka Dolovac? Ili da će Đilas proći kao Sorin Opresku?!

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 07. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x