Ekonomija

Davitelji iz Davosa

Piše: Branislav Krivokapić   

Beogradski glas – Kapitalizam je u krizi! Kapitalizam je na prekretnici! Kapitalizam gubi trku! Ove i slične fraze, koje već godinama slušamo, obeležile su i jubilarni 50. Svetski ekonomski forum, održan u živopisnom Davosu, malom gradu u švajcarskim Alpima u koji je Tomas Man smestio radnju romana „Čarobni breg“. A poput Manovih junaka koji su se ovde lečili od tuberkuloze, i pripadnicima svetske elite Davos služi kao neka vrsta sanatorijuma za filantropske egzibicije pranja savesti, a sve u cilju izlečenja glavne boljke koja se zove – profit po svaku cenu. Već po tradiciji, lečenje tog zloćudnog fenomena zasniva se na sveopštem dušebrižništvu za pitanja od planetarnog značaja, tzv. terapiji suočavanja sa izazovima moderne civilizacije. Zato u raspravama poslednjih godina dominiraju „nekapitalističke teme“ kao što su rast nejednakosti, ljudska prava, humanitarna pitanja, ekološki i drugi problemi, kojima glavni protagonisti svetske politike i biznisa u praksi najčešće ne pridaju preveliku pažnju.

U situaciji kada svetska zbivanja oblikuju rastući nacionalizam i još brže rastući autoritarizam, kao ambijent bespoštednog rivalstva kineskog ekonomskog sistema i zapadnog kapitalizma, tobož zabrinuti zbog posustajanja globalizma, pripadnici svetske elite su izmišljanjem termina „društvena pokretljivost“ i ovoga puta po svaku cenu nastojali da pokažu zanimanje za socijalna pitanja. Iza te maske lako se moglo razaznati da ih Bregzit, uspon Kine i mogućnost nove dužničke krize brinu mnogo više od klimatskih promena i izbegličke najezde. Za realizaciju cilja „poboljšanje stanja u svetu“, formulisanog na prvom skupu davne 1971. godine, sve je manje prostora, pa nije čudo što je urednik magazina „Tajm“ Anand Giridaradas prošle godine skup u Davosu opisao kao „porodično okupljanje ljudi koji su uništili moderni svet“. Mesto u toj porodici, šestu godinu zaredom, zavredeo je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Buncanje Svetske banke

Od 34.000 ispitanika u 28 zemalja, njih 56 odsto smatra da kapitalizam kakav postoji danas donosi više štete nego koristi, pokazalo je istraživanje „Edelman trast barometar“, objavljeno neposredno uoči početka skupa u Davosu. Najveće nepoverenje prema kapitalizmu iskazano je u Indiji i na Tajlandu (75 odsto), a neočekivano visok procenat nepoverenja iskazali su i Francuzi (69 odsto), što u velikoj meri objašnjava upornost „žutih prsluka“ u protestima prouzrokovanim ne naročito radikalnom promenom starosne granice za odlazak u penziju – sa 62 na 64 godine i to tek od 2025.  

Kao vodeći svetski poredak kapitalizam je, očito, iscrpio mogućnosti da bar donekle zadovolji i one kojima preostaje mali deo kolača, dovoljan za kakav-takav pristojan život. Rast nejednakosti je nezaustavljiv, a svetski ekspert za ova pitanja Branko Milanović izračunao je da su čak i u kineskom modelu kapitalizma razlike između nove klase bogatih i siromašne većine premašile stepen nejednakosti koji postoji u SAD. Ništa bolje stanje nije ni u zemljama poput Srbije, koje razvijaju nekakav hibridni kapitalizam, uglavnom po ćefu aktuelne vlasti, a ponekad veoma nalik na period prvobitne akumulacije kapitala s početka 19. veka.

Od nezadovoljstva koje ovakvo stanje izaziva, svetska kapitalistička elita nije u stanju da se u potpunosti odbrani plaćanjem većih poreza, humanitarnim aktivnostima i poštovanjem jednakih uslova za konkurenciju. Za ostvarivanje globalističke misije o beskrajnoj oplodnji kapitala potrebni su im lokalni bosovi s neograničenim ovlašćenjima, kojima ne smeta da radnici nose pelene i koji se, poput Aleksandra Vučića, protive zabrani rada nedeljom i ispunjavanju raznih drugih nerazumnih zahteva koji su u razvijenom kapitalizmu sastavni deo korpusa osnovnih prava zaposlenih već skoro čitav jedan vek. Otuda je predsednik Srbije i bio u prilici da likuje kako u Davosu na račun srpske ekonomije nije izrečena ni jedna jedina primedba, već samo pohvale.

A te su pohvale do te mere bile „realne“, da su i najveći ateisti morali da se prekrste. Tako je Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), značajni investitor u ovdašnje vetroparkove i manjinski akcionar „Junajted grupe“,u čijem se sastavu nalazi SBB, kablovski operater protiv kog srpska država vodi pravi rat, predviđa da bi Srbija pod određenim uslovima mogla da ostvari čak i dvocifren privredni rast. Korak dalje otišla je Galina Andronova Vinselet, menadžer globalne prakse u Svetskoj banci, koja je izjavila da prosečan godišnji rast od sedam odsto u periodu od deset godina nikada nije ostvarila nijedna evropska zemlja, ali to ne znači da Srbija to ne može da ga postigne. I konačno, vrhunac buncanja predstavljaju reči vodećeg ekonomiste u Svetskoj banci Ekaterine Vostroknutove, koja je, uprkos konstataciji da je Srbija prošle godine dostigla nivo BDP-a iz 1990, izračunala da bi uz godišnju stopu rasta od sedam odsto naša zemlja za 20 godina dostigla Nemačku. Što bi rek’o narod – pomozi joj, bože, ne zna šta priča!

Sedeo sam pored Ursule   


Svoju računicu izneo je i naš predsednik. Doduše, samo jednocifrenu. Šest godina Srbija je jedina zemlja iz jugoistočne Evrope koja je predstavljena u Davosu, što je dokaz koliko nas cene kao zemlju, a još više njega lično. Jer lideri smo u regionu, a da nije bilo taksi Prištine, imali bismo najveći rast u Evropi – 4,3 ili 4,4 odsto. S taksama, ostali smo na skromno sjajnom 4,1 procentu, što su svi nahvalili, jedino su ona gunđala iz MMF-a imala neke prigovore. Možeš misliti! Šest godina nakon što je Zorana Mihajlović kao potpredsednica Vlade izjavila (jula 2014) da će „za maksimum godinu dana javna preduzeća biti potpuno reformisana“ setili se da nas upozore kako v. d. stanje u javnim preduzećima predugo traje i da je potrebno da ona dobiju profesionalnu upravu, kako bi bila transformisana. Kao da su slušali onog „žutog“ ekonomistu Milojka Arsića, koji tvrdi da nestručno upravljanje i nesprovođenje profesionalizacije u javnim preduzećima nanosi katastrofalnu štetu državi. Ili one zgubidane iz izveštaja SIGMA (inicijativa OECD i EU), koji kao mantru ponavljaju priču o kontinuiranom izostanku napretka u efikasnom i transparentnom zapošljavanju na pozicijama državnih službenika, među kojima dve trećine nije izabrano na osnovu konkursa.

O prigovoru MMF-a vezanom za javna preduzeća, od čije reforme zavisi istinski napredak srpske ekonomije, ali i opstanak vladajuće garniture, predsednik se, neposredno uoči odlaska u Davos, izjasnio u jednom od redovnih pohoda na jutarnje programe njegovih omiljenih nacionalnih televizija. Izjasnio – i to vrlo rečito.

„Neću da ukinem (v. d. stanja, prim. aut.)… Ja ne dam, ja ne dam, zato što bi ti raspušteni direktori ponovo da naprave neprivlačnim privatni sektor i da sve pozapošljavaju u javni sektor i da to ne može privatnik više da izdrži. Ja ne volim v. d. stanje, ja volim disciplinu i odgovornost.“

A kada ga je sluđeni voditelj upitao da li to znači da neće usvojiti prigovor MMF-a, Vučić je delimično spustio loptu: „Delimično ćemo da usvojimo. Ja sam gori MMF od MMF-a!“

U Davosu pitanje v. d stanja i ostale trice i kučine nisu pominjani. Krucijalno važni u prvi plan izbili su drugi detalji. Na primer, to što je sprski predsednik sedeo na stolici pored Ursule fon der Lajen, predsednice Evropske komisije, čemu niko nije pridao naročitu pažnju. Osim samog predsednika, koji je, ponosan što je sedeo pored gospođe Fon der Lajen, izjavio da je dobro što novinari to nisu notirali jer je to dokaz da je postalo normalno da on sedi tu gde je sedeo.

BDP kratkovidost

U senci pohvala iz Davosa evropski statistički zavod (Eurostat) objavio je nekoliko podataka koji na srpsko društvo bacaju sasvim drugačije svetlo. Domaćinstva bez dece u Srbiji u proseku imaju najveći rizik od siromaštva u Evropi, jer 37,1 odsto njih, kad namire račune, ima primanja ispod 60 odsto medijalnog prihoda (43.500 dinara). Kada se pak analiziraju domaćinstva koja žive sa decom, od Srbije su po riziku od siromaštva lošije rangirane samo Turska i Severna Makedonija. Dodaju li se tome podaci Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu, prema kojima udeo dece korisnika socijalne zaštite u opštoj populaciji dece u Srbiji iznosi 16,4 odsto, što znači da se svako šesto dete nalazi na evidenciji centara za socijalni rad, pohvale učesnika Davosa dobijaju sasvim drugačiji smisao. I najzad, podaci Eurostata kazuju da deset odsto građana Srbije prošle zime nije moglo da zagreje svoj dom do poželjne temperature, što je za tri procentna poena više od proseka EU. Srećom, ova zima je topla, pa gospodin koji je sedeo do gospođe Fon der Lajen i „davitelji iz Davosa“ koji su ga toliko hvalili nisu imali povoda da se bave takvim bizarnostima. Logična je to posledica činjenice da, uprkos hvalisanju organizatora da su trećinu učesnika skupa činili predstavnici nauke, ni na marginama jalovih rasprava o kapitalizmu nije pomenuto uverenje više uvaženih ekonomista, dobitnika Nobelove nagrade, koji podržavaju stav takođe nobelovca Džozefa Štiglica da je BDP isuviše materijalistički, veoma kratkovid pokazatelj koji ni iz daleka ne odslikava stvarni kvalitet života.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Slobodne Novine

Slobodne Novine

Subscribe
Notify of
guest
0 Comments
Inline Feedbacks
View all comments

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 06. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

0
Would love your thoughts, please comment.x
()
x