Ekonomija

Balkanu treba dva veka da dostigne prosečan nivo prihoda u EU

Beogradski glas (Beta) – Zemljama Zapadnog Balkana trebalo bi skoro dva veka da dostignu prosečan nivo prihoda u EU, ako bi napredovale niskim prosečnim stopama rasta, ukazala je direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitaj sa sedištem u Srbiji.

„To, međutim, može i treba da se promeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima“, rekla je Hargitaj za Biznis magazin. 

Navela je da će ove godine EBRD u Srbiji uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor. 

„Naš cilj nije povećanje finansiranja EBRD-a samo za sebe. Mi nastojimo da obezbedimo takvo finansiranje koje nije dostupno u, inače, dobro razvijenom bankarskom sektoru u Srbiji i da kroz finansijski sektor stignemo do sve većeg broja malih i srednjih preduzeća (MSP). Drugo, želeli bismo da vidimo poboljšanu pripremu i implementaciju projekata u javnim infrastrukturnim projektima – što bi doprinelo bržem postizanju opipljivih rezultata“, kazala je je Hargitaj. 

Kako je objasnila, veći deo finansiranja EBRD u Srbiji biće okrenut sektoru MSP, te da će se odnositi i na zelenu ekonomiju, hipotekarno i trgovinsko finansiranje, a sve preko kreditnih linija za banke i lizing kompanije. 

„Među planiranim projektima u privatnom sektoru imamo planirane i direktne strane investicije. U javnom sektoru očekujemo da potpišemo prvi projekat klimatske otpornosti i navodnjavanja. Takođe, sa Beogradom nastavljamo sa prvim projektom za temeljnu obnovu i poboljšanje energetske efikasnosti u četiri velike javne zgrade, projekat koji ima snažnu podršku EU, uključujući i značajne investicione grantove. Preduzeće Srbija voz će takođe dobiti dodatna finansijska sredstva za novi vozni park“, rekla je Hargitaj.

Kako je dodala, EBRD u Srbiji podržava reforme u mnogim oblastima, uključujući bolju koordinaciju i rad inspekcija, poboljšanje korporativnog upravljanja u EPS-u i kompaniji Srbija voz, kao i obuku stručnjaka za javne nabavke. 

„Očekujemo da će sve ovo u srednjem roku rezultirati boljim poslovnim okruženjem za preduzetnike ili poboljšanjem operativne efikasnosti i usluga preduzeća u državnom vlasništvu. Proces pristupanja EU je podržao i stimulisao mnoge reforme. Redovni izveštaji EU o napretku takođe stvaraju pritisak da se ubrzaju reforme. Najnoviji izveštaj EU, nažalost, beleži mali napredak u svim oblastima“, istakla je direktorka EBRD.

Po njenoj oceni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona Zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima, koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme. 

„Sve ovo, zajedno sa velikim neformalnim sektorom, ima merljiv negativan uticaj na učinak privatnih kompanija koje posluju u formalnom sektoru ili na njihovu spremnost da ulažu. Stope direktnih stranih investicija su i dalje znatno niže nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi, što doprinosi nižoj produktivnosti rada i sporijem približavanju životnom standardu EU“, navela je Hargitaj.

Odgovarajući na pitanje koje su značajne investicije EBRD u privatni sektor u Srbiji ona je navela kompanije Forma Ideale, MK Grupu, Marbo, Bambi, koje su, kako je ocenila, pokazale impresivan rast i postigle izvanrednost u korporativnom upravljanju.

„Zato i prodaju svoje konkurentne proizvode daleko izvan granica Srbije. Junajted (United) Grupa se istakla u uvođenju novih tehnologija, pružajući usluge širokopojasne i kablovske televizije sada u šest zemalja, a privukla je i velike globalne igrače privatnog kapitala. Orionove vrhunske ICT usluge koriste desetine hiljada domaćinstava, kompanija i velikih banaka u Srbiji. Stotine malih i srednjih preduzeća u Srbiji kojima je EBRD pružio poslovne savete su u proseku povećala prodaju za oko 14 odsto godišnje“, rekla je Žužana Hargitaj za Biznis magazin.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!