Društvo

Život u zgradi sve skuplji

Piše: Dunja Stojanović

Beogradski glas – U januaru prošle godine na istom ovom mestu pisala sam kako je izgledao prvi susret stanara zgrade u kojoj živim sa upravnikom zgrade. Kako nam je rekao da ne treba da ga se plašimo. Kao da bi narod inače trebalo da se plaši ljudi njegovog zanimanja, novog u nomenklaturi zanimanja, a on je eto dobar pa mi nemamo čega da se plašimo. I kako bi to što smo njega dobili trebalo da nas mesečno košta po 500 dinara – 350 za njega i 150 dinara za zgradu.

Tekući i drugi troškovi

Izračunala sam tada da me to što moram da dajem zgradi i upravniku godišnje lišava 6.000 dinara, odnosno novih cipela. I da mi cipele trebaju, a da mi upravnik uopšte nije potreban.

Šta se dogodilo u međuvremenu?

Dogodilo se da je onih 500 dinara naraslo na 820. Deo za upravnika ostao je na 350 dinara, a plaćanje za zgradu podeljeno je u dve stavke, jedna je „tekuće“, a druga „investiciono održavanje“. Prva iznosi 360 dinara, a druga 110. Stanarima koji imaju veće stanove ove naknade su veće. Zgrada u kojoj živimo je nova i u dobrom stanju, teško da u njoj ima šta puno da se tekuće održava, a da u nešto investiramo, baš i ne vidim. A stanova dosta – 50, pa bi na tom računu za održavanja svakoga meseca trebalo da se skupi oko 25.000 dinara. 

A na šta se troši taj namet, baš i ne znamo. Niko i ne pita. Sumnjam da iko od stanara moje zgrade, a verujem da je tako i u drugim, upravnika i pita kako se troše pare sa računa zgrade.

Nekoliko stvari koje su u našoj zgradi urađene teško da vrede para koje su se mesecima nakupile od ovog harača. Pride što stvarne popravke dodatno plaćamo. Zimus, recimo, kad je krov procurio, dešava se to izgleda i na novim krovovima kad ih rade savremeni srpski investitori, upravnik je zaređao od vrata do vrata i skupljao po 200 dinara. Da se krov popravi i da ne curi komšijama koji su imali nesreću da žive na toj vertikali. 

Novi harač na vidiku

Objasnio je da su pare koje smo ranije uplaćivali za održavanje potrošene, a na pitanje da li će nam ako tada damo tih 200 dinara za toliko biti umanjen sledeći račun, odgovorio je da neće jer je popravka krova bila vanredan trošak. Tako smo vanredno platili popravku krova, sledećeg meseca redovno platili održavanje zgrade, a za šta su te pare potrošene – ne znamo. Kvarova posle nije bilo.

Na kraju je ispalo da je živeti u zgradi prilična kazna. Naravno da je normalno da se plati za popravku kvara koji se na zgradi dogodi, ali nije u redu da se odreže obavezna suma svakog meseca, za koju se ne zna ni da li će biti potrebna i ako neće, za šta će onda biti utrošena. 

Sada vidim da nam sledi novi harač i da ćemo svi, uz račune, ko za gas, ko za struju, vozači pride za gorivo, plaćati novi namet i to za unapređenje energetske efikasnosti.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Beogradski Glas

Beogradski Glas

2
Leave a Reply

avatar
2500
2 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
2 Comment authors
Arhitektamiks Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
miks
Guest
miks

Zabrinjava koliko ljudi ne znaju svoja prava i obaveze. Kada se odvaja novac za održavanje, ne može da se „ne zna“ gde je potrošen, već TRAŽITE mesečni, tromesečni, polugodišnji izveštaj od upravnika. To mu je obaveza da vam dostavi.

To što je zgrada nova, ne znači da ne treba ni dinar da se uloži. Takvo razmišljanje je dovelo do toga da 30 godina ništa nije ulagano u zgrade koje se danas bukvalno raspaju, počev od liftova starih decenijama, do neokrečenih i prljavih ulaza, zgrada bez aparata za gašenje požara i slično. Tekuće održavanje može biti zamena sijalice, prekidača, brave na ulaznim vratima, krečenje. Valjda želite da živite u urednoj zgradi ili ne?

Energetska efikasnost nije glupost, to je za vaše dobro, manje ćete gubiti energije na grejanje, računi mogu biti znatno manji. 21. vek je. Krov je zajedničkio deo zgrade, nije bitno na kom spratu živite, u obavezi su da finansiraju popravke oni sa vrha kao i sa prizemlja zgrade, kao i lift.

Upoznajte se sa Zakonom o stanovanju, funkcijama upravnika zgrada, pravima i obavezama stanara. Zgrada treba da bude uređeno mesto za život, ne džungla.

Arhitekta
Guest
Arhitekta

Aha, znači zgrada se sazida i to je to. Nikad se ništa ne pokvari, nikad ne treba da se okreču, nikad ništa promeni… Draga gospođice, za početak prva ideja – uhvatite se Vi posla upravnika, pošto to može i stanar da radi, pa zaradite za još jedne cipele… a ne? Zašto bi? Aha. Dobro, ajmo drugi predlog – skupite se pa okrečite sami ulaz… ni to ne? Dobro…ajmo treći – prokišnjava krov, odvalio se oluk, crkao lift – kogapozvati,koliko to košta,ko će to da plati? Ahaa, jao cipele… E pa postoji nešto što se zove redovno održavanje objekata, što čim se ne radi vodi u strašno stanje kakvo mi imamo sa 70-80% objekata. I onda kad dogori treba skupljati mnogo veći novac na gomili. A vrednost nekretnine propada. Dane pričamo o skorašnjim kišama kohe su ulazile u stanove kroz pukotine na fasadama jer ih niko nije popravljao npr 40 godina. Jel Vi možete da nosite jedne cipele 5 godina a da budu kao nove?! Teško. Isto tako i zgrade. Ako Vam je Upravnik trn u oko a Vi ga prekontrolišite jer kao stanar imate pravo na to, pa kvalitetnije trošite vreme umesto da pišete potpuno nebulozne tekstove. Mislite da ste ispali pametni, a upravo je suprotno, jer se u svakom uređenom društvu plaća mesečno održavanje zgrada, uz kohe život u stanu bude i skuplji mesečno od života u kući. U uređenom društvu se ta sredstva skupljaju pa svi odjednom na zgradi promene prozore koji moraju da budu isti, a ne kao kod nas. Pa urade jednom u 20 godina fasadu i ne čekaju da se raspadne. A to ne košta? Al čik priušti kuću…. možda ćete onda imati mesta za 100 cipela. Pozdrav

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!