Društvo

Šta se dešava s malinom: Ucenjeni srpski seljak

Piše: Stanko Maletić

Beogradski glas – Početkom decenije Srbija je bila na prvom mestu u svetu po proizvodnji i izvozu zamrznute maline, a srpska malina na zapadnom tržištu bila je tražena i veoma skupa. Srbija godišnje izveze od 80.000 do preko 100.000 tona zamrznute maline. Taj izvoz vredan je više od 200 miliona evra. Glavni konkurenti su nam Čile i Poljska. Od 2015. godine nalazimo se na petom mestu. Druge zemlje povećale su svoju proizvodnju, dok naša stagnira i nazaduje. Prosečan prinos po hektaru je veoma nizak, a proizvođači su godinama nezadovoljni zato što gube novac.

Proizvodnja s gubitkom

Do toga je došlo zbog neadekvatnog rada nadležnih institucija i nebrige države, nedostatka funkcionalnih zadruga i savetodavne stručne pomoći, te nedovoljnog broja pogona za preradu. Jedan od ključnih problema jeste i to što 13 firmi iz Srbije kontroliše izvozno tržište i diktira otkupnu cenu. Samo 13 firmi godišnje izveze preko 55 odsto zamrznute maline iz Srbije. Taj izvoz vredan je više od 100 miliona evra, dok proizvođač biva ucenjen ponižavajuće niskom cenom zato što nema mogućnost da proizvod adekvatno skladišti. Na taj način ne zarađuje ništa, a često proizvodnju završi sa gubitkom. Iz tog razloga nije u mogućnosti da adekvatno održava zasad, kupuje đubriva i pesticide, plaća kvalifikovanu radnu snagu i pribavlja sertifikovan sadni materijal, pa malinjaci zbog bolesti propadaju ili donose minimalne prinose, a plodovi su lošijeg kvaliteta. Otkupna cena maline u Srbiji 2018. kretala se od 40 do 120 dinara, dok je izvozna cena bila preko dva evra za kilogram. Prosečna izvozna cena u 2017. godini bila je 2,18 evra, a otkupna cena do 145 dinara za kilogram.

Ove godine prinosi su podbacili, kako u Srbiji tako i u svetu, zbog loših vremenskih uslova, ranih prolećnih mrazeva i mnogo kišnih dana, kao i zbog bolesti koja je dovela do masovnog sušenja malinjaka. U zemljama koje su najveći proizvođači i izvoznici zamrznute maline proizvodnja je ove godine manja za 60‒70 odsto. U takvim uslovima malina će na svetskom tržištu biti veoma skupa, dok je ponuda proizvođačima od povlašćenih izvoznika u Srbiji ponižavajuća.

Sveža malina trenutno se otkupljuje za 50‒150 dinara po kilogramu, dok je stručna komisija koju je formirala Vlada Srbije ove godine utvrdila da proizvodnja maline po kilogramu u Srbiji iznosi 139,3 dinara. Od 65 do 70 odsto ukupne proizvodnje maline u Srbiji se izvozi, od toga je 85 odsto u zamrznutom stanju, deset odsto sveže, a pet odsto konzervisano, dok se 97 odsto srpske maline izvozi u zemlje EU. Maline su učestvovale sa 42 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza voća 2016. godine.

Zadruge sa hladnjačama

Problemi postoje i zbog reizvoza sorti lošijeg kvaliteta uvezenih iz drugih zemalja, uglavnom iz Bosne i Hercegovine i Albanije. Takva malina mešana je sa tradicionalno kvalitetnim srpskim sortama i dalje distribuirana po Evropi pod etiketom „srpska malina“. Čitavi kontingenti iz Evrope vraćeni su u Srbiju, a reputacija srpske maline trajno je narušena. Ugrožen je brend „srpska malina“ kod krajnjih kupaca širom sveta, a interesovanje na Zapadu je najniže za poslednjih deset godina.

Da bi poboljšali svoj položaj, srpski poljoprivrednici i proizvođači maline treba da se izbore za funkcionalne zadruge koje poseduju hladnjače, linije za smrzavanje i sušenje voća i povrća i druge vidove prerade. Zadruge treba da poseduju i svu neophodnu mehanizaciju kao što su i kombajni za berbu maline. Treba da pružaju i stručnu savetodavnu pomoć, nadgledaju i kontrolišu zasade, upozoravaju na pojavu bolesti ili štetočina i savetuju proizvođače. Takođe, mogu da pribavljaju ili proizvode kvalitetan sertifikovan bezvirusni sadni materijal i organizuju prodaju svežih ili prerađenih proizvoda.

Samo u takvim uslovima poljoprivredni proizvođači u Srbiji neće biti ucenjeni, a svoj proizvod moći će da plasiraju na tržište kada otkupna cena bude adekvatna. Neophodno je smanjiti troškove poljoprivrednih gazdinstava, smanjiti poreze, birokratiju i namete, te zaštiti proizvođače od damping uvoza nekvalitetne maline. Država bi morala i da spreči monopole u izvozu i poveća nadzor firmama koje se bave uvozom i izvozom maline i ostalog voća i povrća.

(Autor je koordinator beogradskog odbora DJB)

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!