Društvo

Srbija se guši, a država jedino što preduzima je umanjenje značaja zagađenja vazduha

Izvor: N1

Vazduh u glavnom gradu Srbije i juče je bio loš. Na svetskoj listi najzagađenijih gradova Beograd je u vrhu. Zbog toga je na specijalizovanom sajtu „AirVisual“ koji se bavi merenjem stepena zagađenosti, vazduh u srpskoj prestonici označen kao nezdrav. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu i da se ove zime u odnosu na prethodne beleži blagi porast zagađenja. Ukazuju da bi sneg ili kiša mogli da poboljšaju situaciju.

Disanje na škrge – tako danima izgleda situacija u Beogradu. Bolje stanje nije bilo ni 11. januara, jer na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje stajalo upozorenje da je vazduh zagađen. U toj trci sa svetskim gradovima, srpska prestonica zauzela je peto mesto, te je tako pretekla Indiju i Mongoliju. Podaci pokazuju i da je kvalitet vazduha u crvenoj zoni, što upozorava da je nezdrav.

Građani su i ranije mučili muku sa zagađenjem. Međutim, stručnjaci ukazuju da se ove zime beleži porast štetnih čestica u vazduhu.

„Možda jesu koncentracije za nijansu veće nego što su bile prethodnih godina, to možemo videti kada pogledamo godišnji izveštaj za 2019. i poredimo ga sa nekoliko godina unazad“, kaže Andrej Šoštarić iz Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Glavni faktori koji utiču na zagađenosti i dalje su isti: ložišta, elektrane, industija, fabrike. Iz Gradskog zavoda za javno zdravlje kažu da zima bez snega – temperatura u plusu, saobraćaj i klimatske promene „kobna“ kombinacija koja dovodi do aktuelnog stepena zagađenja. To otvara pitanje: da li Beograđani treba da strahuju za svoje zdravlje?

„Objavljena je studija Svetske zdravstvene organizacije, gde je pokazano da se u obližnjim gradovima godišnje javlja 6.000 preuranjenih smrti, tako da svakako aero zagađenje utiče na zdravlje ljudi, to jesu polutanti, da nije tako, ne bi bilo ni potrebe za monitoringom“, kaže Šoštarić.

Da li bi košava mogla da bude jedini saveznik u čišćenju vazduha? Sagovornik N1 dodaje da bi pored toka, glavnu ulogu mogao da preuzme sneg, koji se od početka zime nije zabeleo na ulicama prestonice. A šta bi trebalo da preduzme država? Iz Incijative ne davimo Beograd kažu da bi čelnici trebalo da se aktiviraju, jer je ono što do sada pokazuju, kako navode, ćutanje na goreći problem zagađenosti srpskih gradova.

„Državni čelnici ne preduzimaju ništa povodom ovog pitanja, jedino što rade jeste da umanjuju značaj zagađenja vazduha. Mi smo uputili jedan set mera kako bi od njih zahtevali da se pozabave ovim pitanjem, oni nisu uradili ništa, u tom setu mera je bolje informisanje građana pre svega, ali i načini zaštite, zatim i kako da se situacija promeni, a to je radikalno pošumljavanje, unapređenje javnog prevoza kako ne bismo imali gužve, to je prelazak sa fosilnih na održiva goriva“, kaže Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd.

Dok se država ne aktivira, gotovo čitava Srbija se guši. Danima se teško diše u Subotici, Smederevu, Novom Sadu, Požarevcu i Valjevu. Građane koji žive u Boru, Kostolcu, Pančevu, Kosjeriću i Užicu, problem zagađenosti prati godinama. Da je situacija zabrinjavajuća ukazuju i mediji – pojedini pišu da je Srbija prva u Evropi po štetnosti posledica zagađenja.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač