Društvo

Posle urušavanja penzionog i školskog sprema se državni udar i na zdravstveni sistem: Svako je kriv za svoju bolest

Piše: Radenka Marković

Beogradski glas – Ne tako davno imali smo sistem penzijskog osiguranja koji se mogao samo poželeti, jer se po njemu prva penzija obračunavala na osnovu deset najboljih uzastopnih godina iz radne karijere, a kasnije pratila kretanje plata. Imali smo i besplatno školstvo i dobro, sveobuhvatno zdravstveno osiguranje. Onda smo se borili za bolje i sada imamo razrušen sistem penzijskog osiguranja, gde je osnovni penzijski zakon u svojim ključnim, finansijskim delovima godinama praktično stavljen van snage, roditelji plaćaju hiljade evra školarine za samofinansirajuće studente na državnim fakultetima.

Ni obavezno zdravstveno osiguranje više ne pokriva tako širok spektar zdravstvene zaštite kao nekada. Iz njega je prvo ispao najveći deo stomatološke zdravstvene zaštite, kasnije su na udar došle još neke oblasti, među njima i lečenje bolesti za koje se smatra da rani skrining može pomoći da se otkriju na vreme i uspešnije izleče. Samim tim i da lečenje košta manje.

Šta se sprema pušačima

Proletos je usvojen Zakon o zdravstvenom osiguranju, kojim je propisano da osiguranici koji se ne odazovu ni na jedan poziv u okviru jednog ciklusa pozivanja na skrining, niti neodazivanje opravdaju, a bolest im se dijagnostikuje do narednog ciklusa pozivanja, sami plaćaju 35 odsto troškova lečenja. Poslednjih dana mnogo prašine podiglo se i oko nagoveštaja, da se radi na tome, da se pušačima koji obole od raka pluća ograniče neka prava u lečenju upravo zbog činjenice da su pušači.

To je, kako je na „Fejsbuk“ stranici Udruženja pacijenata za pomoć obolelima od akutnih leukemija „Leuka“, objavio predsednik Udruženja i potpredsednik Foruma pacijenata Srbije Predrag Slijepčević, nagovestila prof. dr Darija Kisić Tepavčević, epidemiolog, inače pomoćnica direktora Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“. Desilo se to na nedavnom skupu, na kom su predstavljeni rezultati istraživanja o uslovima lečenja raka pluća u 26 evropskih zemalja, među kojima je i Srbija.

– Morali smo da reagujemo na tu izjavu i ukazali smo da nikakva diskriminacija pacijenata na pušače i nepušače nije prihvatljiva, da bi to bio i problem etičke prirode, a i sam Ustav to ne dopušta. Ona se složila da tu ima problema etičke i pravne prirode, ali da će ‚oni to da reše‚. Koji oni, nije rekla. Ja se kao pušač slažem da ne može biti isti status pušača i nepušača i da pušači moraju da snose deo odgovornosti za svoje ponašanje. Međutim, to treba da bude izraženo kroz plaćanje doprinosa i da doprinosi pušača budu skuplji, a ne da se razlika pravi kada se razbole. Tada ne sme da bude diskriminacije – kaže Predrag Slijepčević i dodaje da iako se zna da pušenje povećava rizik za dobijanje raka pluća, činjenice su i da pušači umiru i od drugih bolesti i prirodno od starosti, a da opet od raka pluća obole i ljudi koji nikada nisu pušili.

S druge strane, ukazuje on, od cigareta koje pušači kupuju država ima veliki prihod jer su porezi i akcize na duvan toliki da oni čine više od polovine cene koštanja paklice cigareta. Shodno tome, neke pare državi pušači ipak daju i one bi mogle da se upotrebe i za korisne svrhe, pa i za lečenje.

Ne znam nikoga ko je dobio poziv

Malo posle pomenutog skupa o raku pluća održan je i drugi, na kome je pomoćnica direktora „Batuta“ opet ustalasala strasti. Reč je o tribini na kojoj je predstavljena publikacija „Rani karcinom dojke u populaciji žena u Republici Srbiji: opterećenje bolešću u sadašnjosti, izazovi i stremljenja u budućnosti“. Naime, kao predstavnik nosioca izrade ovog dokumenta, Instituta „Batut“, prof. dr Darija Kisić Tepavčević navela je, između ostalog, i zakonsko rešenje po kome će osiguranici koji se ne odazovu na pozive na skrining snositi deo troškova. To je izazvalo zgražavanje prisutnih pacijenata i neodobravanje lekara koji su prisustvovali skupu, a obe objave – i ona o mogućim kaznama za pušače i ova za neodazivanje na pozive na skrinig – na stranici „Leuke“ naišle su na ogromno interesovanje. Za nedelju dana viđene su oko 800.000 puta, a među brojnim komentarima su i oni u kojima ljudi tvrde da nikada nisu dobili poziv za skrining pregled, niti znaju nekoga ko jeste. Takvih komentara bilo je neuporedivo više nego onih koji su napisali da su poziv dobili, a oni su većinom iz Beograda. Žene iz više krajeva Srbije žalile su se da su same htele da idu na mamografski pregled dojki, ali im je rečeno da su termini popunjeni mesecima unapred.

„Operisala sam kancer dojke iako nisam ni pušač ni alkoholičar, čak ni kafu ne pijem, i otkud nekom pravo da deli pacijente na pušače i nepušače“, komentarisala je jedna žena.

Drugi komentar pak ukazuje na apsurdnost najavljenog pristupa lečenju pa kaže: „Znači, sledeće je: sportistima ne operišemo kukove i kolena jer su se izlagali prevelikom fizičkom naporu, sami su krivi! Dete se popelo na drvo, palo, polomilo ruku, samo je krivo! Roditelji su krivi!“

Ušteda važnija od lečenja

Prof. dr Darija Kisić Tepavčević nije bila voljna da za „Beogradski glas“ pojasni objave na stranici „Leuke“ povodom njenih izjava, ali je za emisiju „Obrati pažnju“ Radio Beograda 202, kao da se prethodnih dana nije ništa dešavalo, izjavila da nikakve diskriminacije pacijenata u Srbiji neće biti. Time je, bar zasad, stavljena tačka samo na deo priče koji se odnosi na pušače. Narod kaže „gde šuška, tu ima nešto živo“, pa će vreme pokazati da li će zašuškati opet i da li će nagoveštaj razdvajanja pušača i nepušača jednom oživeti i zaživeti u vidu predloga zakonskog rešenja.

Drugi deo priče, onaj vezan za neodazivanje na skrining, nažalost je već pola godine u formi zakonskog rešenja. Nije Srbija jedina zemlja sa takvom zakonskom odredbom. I nju smo, uostalom kao i mnoge druge poslednjih decenija, prepisali iz tuđih zakona, ali problem je, između ostalog, u tome što je skrining u Srbiji – radi se za rak dojke, grlića materice i debelog creva – loše organizovan. Zato nisu retki lekari, i to oni uključeni u kontrolu uvođenja skrininga, koji smatraju da se o pravom skriningu u Srbiji ne može ni govoriti.

A šta kažu pravo i etika?

U Udruženju pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije – Supram, kažu da usvojeno zakonsko rešenje nije jedinstven slučaj u uporednom zakonodavstvu, s obzirom na to da zakonodavstva Belgije i Holandije svojim građanima koji se ne odazovu na preventivne preglede nameću dodatni porez. Međutim, u slučaju da se razbole ne uskraćuje im se pravo na lečenje, nasuprot našem pravnom poretku, gde se pravo na zdravstvenu zaštitu ograničava iako je garantovano Ustavom i zakonskim aktima u ovoj oblasti, kao što su Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o zdravstvenom osiguranju, Zakon o javnom zdravlju, Zakon o pravima pacijenata.

– Evidentno je da je u datoj situaciji zakonodavac dao prednost načelu ekonomske korisnosti i efikasnosti u vođenju zdravstvene politike nasuprot načelu dostupnosti i sveobuhvatnosti zdravstvene zaštite, kao i načelu autonomije volje na pojedinačnom nivou, u ovom slučaju, korisnika zdravstvenih usluga – kaže dr Ranko Sovilj, naučni saradnik Instituta društvenih nauka i član Suprama.

Sankcije nisu etički opravdane

Njegova koleginica iz Udruženja i Instituta dr Sanja Zlatanović, naučni saradnik Instituta društvenih nauka, ukazuje na to da se poslednjih godina poseban značaj pridaje etičkim aspektima organizovanog skrininga u cilju prevencije određenih vrsta kancera, karcinoma dojke, grlića materice, debelog creva, gde se etička opravdanost skrininga ne dovodi u pitanje, već se naglašava važnost uključivanja etičkih principa u pojedinačne skrining programe.   

– Osnovni etički principi, koji se utvrđuju prilikom sprovođenja nacionalnih skrining programa, jesu procena rizika po učesnika, te, s tim u vezi, korist nasuprot šteti po pojedinca s jedne i javnozdravstvenih troškova s druge strane, kao i poštovanje načela autonomije, gde se navodi da skrining može biti efektivan jedino ukoliko je u korelaciji sa slobodom pojedinca. Kod organizovanih skrining programa usmerenih ka pojedinačnim ciljnim grupama procenjuje se ukupna korist, dakle korist u odnosu na pripadnike grupe, tj. grupna korist, dok se često zanemaruje pojedinačna korist. Osim toga, kod organizovanih skrininga ostvarivanje etičkog i pravnog principa autonomije učesnika jeste u određenoj meri ograničeno, a s tim u vezi i poštovanje integriteta ličnosti i privatnosti – objašnjava ona i navodi da je naročito problematična etička opravdanost primene represivnih mera u slučajevima neodazivanja na organizovani skrining.

– Primena represije je posebno problematična u okvirima sistema socijalne sigurnosti odnosno zdravstvene zaštite koji su zasnovani na Bizmarkovom modelu, tj. obaveznosti uplate doprinosa za zdravstvenu zaštitu. Ona se obično, a to je slučaj i kod nas, kombinuje sa elementima Beveridžovog modela i pokrivanja troškova zdravstvene zaštite iz javnih prihoda, tj. iz nacionalnog budžeta za vulnerabilne, odnosno ranjive ili osetljive kategorije stanovništva. S tim u vezi, sankcionisanje neodazivanja na organizovani skrining, za koji se pretpostavlja da je zasnovan na uključivanju svih etičkih principa, u državama poput Srbije, gde se zdravstvena zaštita zasniva na načelima dostupnosti, jednakosti, sveobuhvatnosti, te na osnovama obaveznog javnog zdravstvenog osiguranja, ne može se smatrati etički opravdanim – smatra dr Sanja Zlatanović.

Ograničavanje lečenja nezakonito

Prema njenim rečima, pretpostavka je da sankcionisanje treba da dovede do povećanog odziva targetirane populacije na skrining, ali i smanjenja smrtnosti od konkretne vrste kancera, što mora da bude zasnovano na empirijskim dokazima, a to, trenutno, nije slučaj.

Kada je reč o tretmanu pušača usled oboljevanja od raka pluća, u Supramu navode da ne raspolažu informacijama o tome, ali objašnjavaju da se, s obzirom na to da se u Srbiji zdravstvena zaštita obezbeđuje putem doprinosa, koji su obavezni za sve zaposlene, svaki vid ograničavanja prava na lečenje smatra nezakonitim.

– Ukoliko u narednom periodu zaživi privatno zdravstveno osiguranje, takav vid sankcionisanja je moguć, shodno pravima i obavezama utvrđenim u trenutku zaključenja ugovora o zdravstvenom osiguranju – navode u Udruženju pravnika za medicinsko i zdravstveno pravo Srbije.

I prim. dr Nevenka Dimitrijević, predsednica Sekcije opšte medicine Srpskog lekarskog društva, smatra da bi što se pušača tiče smisla imalo jedino skuplje zdravstveno osiguranje kada se sklapa ugovor s privatnim fondom za zdravstveno osiguranje.

– Maligne bolesti su bolesti prioriteta za lečenje i mi lekari obolelom od karcinoma ne možemo da kažemo nećemo da te lečimo. Moramo da ih lečimo i kada nemaju zdravstveno osiguranje. Kada pričamo o pušenju, dešava se na terenu, recimo, da nam dođe osoba sa teškom astmom, ima napad i jedva se popne stepenicama do lekara, mi se svi sjatimo oko nje, uradimo sve što možemo da joj se smiri napad, a kada se to desi, ona izađe ispred zgrade bolnice i kaže: ja sad moram da zapalim jednu cigaretu. I zapali. Takvi pacijenti svakako treba da se zapitaju da li je njihovo ponašanje u redu. Ali mi moramo da ih lečimo, ne možemo ih ostaviti bez pomoći – kaže ona.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!