Društvo

Istraživanje Fondacije Slavko Ćuruvija: Vlast kontroliše medije, ali uredništvo izvršava

Poražavajući rezultati istraživanja koje je sprovela Fondacija Slavko Ćuruvija: novinari najvećim delom ističu da vlast kontroliše medije, ali da je uredništvo centralna tačka sa koje se ta kontrola vrši. Značajno veći deo novinara navodi da su pritisci poslednjih godina sve gori, da su novinari skloniji autocenzuri, da rade manje profesionalno i da su sve manje sposobni da se pritiscima odupru, kao i da su pogoršani uslovi rada i njihova bezbednost

Gotovo tri četvrtine novinara u Srbiji, njih 74 odsto, smatra da postoje ozbiljne prepreke za ostvarivanje medijskih sloboda ili da uslovi za to uopšte i ne postoje, kao i da je u tom pogledu poslednjih godina sve gore, dok skoro dve trećine njih smatra da medije najviše kontroliše politički establišment, pokazuje istraživanje „Sloboda i kontrola medija: Svedočenja novinara“ koje je sprovela Slavko Ćuruvija fondacija.

Anketirano je 177 medijskih radnika iz redakcija širom zemlje, koji su davali detaljne odgovore o svojim iskustvima sa pritiscima, ali i o uslovima u kojima rade.

Dubinski je intervjuisano desetoro novinarki i novinara koji su, pod uslovom da njihova imena ne budu objavljena, izneli mnoštvo konkretnih zapažanja o političkim, finansijskim, marketinškim i drugim pritiscima na urednike i novinare. Reč je o novinarima dva javna servisa, kao i nekih od najvećih komercijalnih, regionalnih, lokalnih i manjinskih medija.

Istraživanje, čija je autorka istraživačica medija i saradnica Instituta društvenih nauka dr Jovanka Matić, sprovedeno je od oktobra do decembra 2017. godine.

Rezultati su pokazali da se novinari u Srbiji više suočavaju sa pritiscima koji dolaze spolja nego iz same redakcije, kao i da je najčešće reč o pritiscima od strane organa vlasti (koje je bar jednom doživelo skoro 70 odsto ispitanih) ili predstavnika političkih stranaka (56 odsto).

Pritisci najčešće podrazumevaju odbijanje institucija ili funkcionera da daju informacije, izjavu ili intervju, da izražavaju nezadovoljstvo izveštavanjem ili diskriminišu medij ili samog novinara. Ovako nešto doživelo je više od trećine anketiranih, dok oko polovine njih kaže da su tako nešto doživeli od strane predstavnika političkih partija na vlasti. Čak 48 odsto ih se susrelo sa uvredama od strane predstavnika organa vlasti.

Ovi pritisci su neodvojivi od ogromne zatvorenosti institucija za medije koju konstatuje skoro 70 odsto ispitanih. Posledice trpe građani, s obzirom na to da se ovakva situacija odražava na samo izveštavanje.

„Informativni program je ranije bio politika, politika, politika, sport i vreme, a sada je Vučić, Vučić, Vučić, sport i vreme“, rekao je jedan od intervjuisanih novinara.

Ispitani novinari kažu i da se stvar pogoršava poslednjih godina i da su pritisci sve intenzivniji.

„Ministar zove glavnog urednika ili urednika Dnevnika ili zamenika urednika. Ili neko iz PR službe zove, nikad ne znaš ko je, ali non-stop zovu… Svi hoće da dođu u Dnevnik da bi izneli svoj stav“, kaže novinar javnog servisa i dodaje da duele izbegavaju.

Dešavalo se, prema svedočenju novinara jedne nacionalne televizije, da im iz kabineta predsednika kažu „da ne treba da dolazi taj neko kao gost“.

Pokušaji kontrole u manjoj meri dolaze i od strane oglašivača, i odražavaju se pre svega kroz otkazivanje reklama, neplaćanja mediju za oglašavanje ili kroz pritisak da se reklama plasira kao novinarski tekst (prikriveno oglašavanje).

Novinari u Srbiji su, prema rezultatima istraživanja, izloženi i kontroli iznutra, odnosno intervencijama urednika i menadžmenta u njihov rad, nauštrb javnog a za račun nečijih posebnih interesa.

Gotovo polovini ispitanih novinara se desilo da ih urednik cenzuriše tako što im ne odobri predlog teme. Skoro 40 odsto njih je reklo da im je urednik nametao neku temu za koju nije bilo profesionalnog opravdanja, a isto toliko njih i da im je promenio vrednosni ton teksta ili naslova, kako bi određeni akteri ili događaji bili prikazani pozitivno ili negativno.

I u ovom delu istraživanje otkriva poražavajuću situaciju:

„Većina intervjuisanih novinara vidi uredništvo kao centralnu tačku procesa kontrole medijskih sadržaja. Oni osećaju da se urednici, a posebno glavni urednik, nalaze između ‘čekića i nakovnja’, ali urednika ne vide kao zaštitnika profesionalnog integriteta, već kao njegovog kršioca. Uredništvo se ne doživljava kao saradnik na istom poslu, nego kao suprotstavljena strana, sa drugačijim motivima“, konstatuje se u istraživanju.

Ceo tekst i istraživanje pročitajte na sajtu Fondacije Slavko Ćuruvija.

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač