Društvo

Godišnjicu oslobađanja Aušvica Srbija dočekala bez državnog muzeja u tom logoru

Izvor: Vreme, Novosti

Obeležavanje sedamdeset pete godišnjice od kako je Crvena armija oslobodila Aušvic 27. januara 1945. godine, Srbija je dočekala bez obnovljenog jugoslovenskog paviljona 17 u ovom koncentracionom logoru odnosno barake u kojoj su bili smešteni logoraši, pišu Vreme i Novosti.

Asja Drača Muntean, pomoćnik ministra kulture za međunarodne odnose i evropske integracije rekla je za Novosti da se „u ovom trenutku ceo blok 17 obnavlja u dogovoru sa austrijskom stranom“ koja je u prizemlju bloka.
„Završetak obnove bloka 17 očekuje se  toku ove godine, a postavka nove izložbe u toku 2021.godine“, kazala je ona i dodala da je nova stalna postavka u Aušvicu prioritet za Srbiju.

Pisac, prevodilac i novinar Ivan Ivanji, koji je pre nekoliko dana napunio 91 godinu, i koji je bio zatočen u koncentracionim logorima Aušvicu i Buhenvald, podseća u tekstu za Vreme da je Jugoslavija otvorila svoju stalnu postavku 1963. Postavka je inovirana i značajno dopunjena 1980, da bi na zahtev Hrvatske 2005. ukolonjena.

Kako kaže, Srbija je 2015. godine zahvaljujući univerzitetskom profesoru Milanu Kolanjinu otvorila izložbu Poslednje odredište Aušvic, ali je u međuvremenu baraka 17 propala. Odlučeno je da se popravi urušeni krov i sredi unutrašnjost, uvedu instalacije, osvetljenje i grejanje, s tim da prizemlje sredi Austija za svoju nacionalnu izložbu, a zemlje bivše Jugoslavije prvi sprat paviljona. Međutim, otvorilo se pitanje ko će i koliko u bivšim republikama da finansira obnovu.

Kako kaže, Austrija redovno potpomaže Muzej u Aušvicu sa šest miliona evra godišnje, dok bi za obnovu same zgrade paviljona 17 i postavku izložbe o žrtvama iz Jugoslavije trebalo izdvojiti 1,5 do dva miliona evra.
Ivanji ocenjuje da se Srbija s pravom energično zalaže za održavanje uspomene užasa u Jasenovcu, ali da ne bismo smeli da dozvolimo da prvi sprat u bloku 17 u Aušvicu ostane prazan. On predlaže da bi Srbija trebalo da preuzme troškove srazmerno svojoj veličini i da, ako ne može da se dogovori sa drugima, samoinicijativno započne pregovore sa državnim muzejom Aušvic-Birkenau o preuzimanju prostorno odgovarajućeg dela, a da o tome obavesti ostale zainteresovane republike. 

„Ako niko od njih ništa ne želi da preduzme, neka Srbija zauzme celi prostor“, smatra Ivanji.

Ivanji navodi da nikada neće moći tačno da se utvrdi koliko je zatvorenika iz bivše Jugoslavije ubijeno u Aušvicu jer su mnogi ubijeni pre registracije, banatski Jevreji su ubijani na Starom sajmištu i u Topovskim šupama, a sremski Jevreji su odvođeni u Jasenovac. Jevreji iz Bačke su „utonuli“ u broj mađarskih Jevreja ubijenih u nacističkom logoru.

Prema podacima radne grupe kojom je predsedavao profesor Koljanin, u Aušvic je sa teritorije Srbije deportovano 11.886 ljudi, 9128 Jevreja, 436 Srba, 81 deklarisani Jugosloven i 31 Rom. To su ljudi identifikovani po imenu.

„Logor za istrebljenje Jevreja je postojao. Bio sam tamo. Sve nas je manje koji to možemo da kažemo. Osećam da moramo da potvrdimo da Aušvic nije metafora za bilo koje zlo, za bilo šta, već kompleks nekoliko logora koje su Hitlerovi pobornici izgradili u Poljskoj“, napisao je Ivanji.

Ivanji je istakao i da nije poznato koliko je zatvorenika prošlo kroz kompleks logora Aušvic, jer su neki registrovani, a neki nakon što su transportovani u Aušvic odvedeni pravo u smrt. Na osnovu dosadašnjih istraživanja polazi se od toga da je ubijeno između 1,1 i 1,5 miliona ljudi od kojih su 90 odsto bili Jevreji iz svih evropskih zemalja. 

Direktno

Dobra vest

Naslovna za sredu 25. 03. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač