Društvo

Srbija – raj za migrante

Piše: Dragica Bg. Pušonjić

Beogradski glas – „Sa zadovoljstvom ću izglasati zakon o integrisanosti migranata jer tim ljudima moramo pomoći. Uostalom, svako ima negde neku kuću! Toliko praznih kuća ima u Srbiji, ja mislim na desetine hiljada. I lepo nam je. Po natalitetu smo jedna od zemalja koja je pri kraju lestvice u Evropi.“

Ovo su reči Ljiljane Malušić, poslanice SNS-a u Republičkoj skupštini. Blago, sugestivno i pedagoški izgovorene, da apeluju na saosećanje sa migrantima, koji u nepoznatom broju žive u Srbiji – kao da smo, zbog višedecenijske nesreće, postali kolektivno imuni na stradanja ljudi po ma čemu drugačijih u odnosu na srpsko, nacionalno i verski neunisono društvo.

Ne bi rezon gospođe Malušić zavredeo pažnju da je to usamljeni, egzibicionističko-patetični stav jednog člana vodeće parlamentarne poslaničke grupe. Ovde je reč o strategiji političke stranke koja dominantno upravlja državom.

„Zamislite da se to meni desilo, da mene neko ne dočeka u tuđoj zemlji, a mi smo multietnička, multinacionalna zajednica“, pita Malušićeva. „U ovoj Srbiji živi ne zna se koliko naroda i narodnosti i to je naše bogatstvo različitosti… Zamislite da smo mi zatvorili granicu, ja mislim da bih se iselila iz ove zemlje! Ne bih bila bezbedna u njoj. Pa, mi celog života imamo migracije! Setite se samo naše istorije. Ono što je moja poenta: ponosim se politikom Vlade i predsednika.“

Deca migranata u našim školama

Još prošlog septembra, na izmeštenoj sednici skupštinskog Odbora za ljudska prava, čulo se da ćemo migrante naseljavati u opustelim selima radi dizanja stope nataliteta. Zasedalo se u Subotici, uz prisustvo predstavnika lokalne samouprave i nevladinog sektora.

„O toj sednici nisu izvestile televizije sa nacionalnom frekvencijom, ni vodeća štampa“, kaže za „Beogradski glas“ Marija Janjušević, član Odbora kao poslanik „Dveri“. „Dopisnik ’Politike’ je na konferenciji za novinare dobio neodređen odgovor na pitanje: ’Da li znate da se u šumama oko sela Tavankut nalaze neprijavljeni migranti, koji upadaju ljudima u kuće, harače frižidere i podrume?’“

U vezi sa tim, Janjuševićeva veli da je razgovarala sa nekoliko poslanika Bundestaga i novinara iz Nemačke dok je, kao posmatrač na predsedničkim izborima, boravila na Krimu.

„Oni tvrde da se Nemačkoj događa da minimum jednom nedeljno migrant siluje lokalnu devojku, da su očajni i da u stanovništvu vlada izuzetna ljutnja“, ukazuje Janjuševićeva. „Smatraju da je popularnost Angele Merkel rapidno opala baš zato što štiti migrante i nastoji da preko njih popravi loš prirodni priraštaj. Tako nešto obećava i Aleksandar Vučić, koji joj se sve vreme divi. Prema dokumentu Komesarijata za izbeglice (KIRS) s kraja prošle godine, migranti imaju tri obroka po nutricionističkim standardima i u skladu sa njihovim verskim potrebama, u vreme kada u našim medijima čitamo da se stariji bračni par preselio u pećinu zato što ne može da plati struju, ili da se usred Beograda, u požaru zbog pada sveće, ugušila sestra poznatog glumca jer je njegova porodica duže vreme živela bez struje. I onda se kaže da Srbi nisu humani.“

Izbeglička kriza počela je juna 2015. Tada je otvoren Prihvatno-tranzitni centar  Preševo, onda još 14 centara, od kojih više ne rade samo dva (Kanjiža i Šid stanica). Već u septembru Mađarska zatvara granice, migranti se grupišu ka Hrvatskoj i u Šidu niču tri prihvatna centra. Zapadno-balkanska migrantska ruta de fakto je zatvorena 8. marta 2016, a preko teritorije Srbije prošlo je više od milion migranata iz Azije i Afrike.

Do juna 2015. imali smo pet stalnih centara za azil, sa ukupno 810 kreveta (Krnjača, Bogovađa, Banja Koviljača, Sjenica, Tutin). Prema pomenutom Prilogu Komesarijata za izbeglice, sada je kapacitet u „trenutno pet stalnih centara i još 13 prihvatnih“ 6.000 kreveta. Stalno se „u najvećem broju slučajeva donatorskim sredstvima“ podiže kvalitet smeštaja azilanata. KIRS piše da se „migranti u Srbiji sada znatno duže zadržavaju“ i da su više od 40 odsto maloletnici, a imajući u vidu naše propise „da svako ima pravo na obrazovanje koje je besplatno i obavezno u osnovnoj školi, dok je srednje besplatno“, u ovoj školskoj godini su 534 migranta upisana u 33 osnovne i srednje škole.

Prošlog meseca parlament je usvojio Zakon o strancima i Zakon o azilu i privremenoj zaštiti. Ti zakoni, po oceni Janjuševićeve, računajući i onaj o prosveti, međusobno su usklađeni tako da migranti stiču prava kakva imaju državljani Srbije. Ovaj set propisa usaglašen je sa direktivama EU i obavezama preuzetim u pristupnim pregovorima.

Od 2015. do sada EU je Srbiji donirala 90 miliona evra i, reklo bi se, ne štedi na razvijanju sistema azila u našoj zemlji, od smeštaja do kontrole graničnih prelaza. Početkom 2018. završen je projekat MADAD 1, kojim smo dobili 7,3 miliona evra. To su novci za „operativne troškove u centrima – struju, vodu, troškove za migrante, hranu i smeštaj za zaposlene na terenu, gorivo za sve tri institucije“ (misli se na Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, KIRS i MUP). U centrima imamo 362 zaposlena.

Migrantska kriza nije gotova, zaključuje KIRS, jer su 31. oktobra 2017. u Srbiji bila 3.882 migranta. U redovnim centrima za azil boravi 1.171 migrant (Krnjača 684, Sjenica 140, Tutin 53, Bogovađa 177, Banja Koviljača 117). U tranzitno-prihvatnim centrima su 2.711 migranata (Preševo 247, Bujanovac 196, Adaševci 367, Principovac 185, Sombor i Subotica po 114, Dimitrovgrad 81, Bosilegrad 42, Pirot 202, Niš 112, Obrenovac 779, Kikinda 154, Vranje 118). Najviše je Avganistanaca (56,65% ), Iračana (16,31%), Pakistanaca (12,80%), Iranca (4,77%), a Sirijaca tek 2,4%.

Zašto država skriva MADAD 2?

„Svi barataju brojkom od oko 3.800 migranata u Srbiji, ali skoro 60 odsto njih su iz Avganistana i tu nije reč o izbeglicama sa ratom zahvaćenih područja, već o planskim ekonomskim migracijama“, analizira Marija Janjušević. „Ministar Nebojša Stefanović, međutim, navodi da je 618.412 migranata (to je 10% srpske populacije) izrazilo nameru da zatraže azil u Srbiji. Podaci se očito ne slažu. Projektima MADAD 1 i 2 Srbija se obavezuje šta će pružiti migrantima, zauzvrat EU daje novac. Tri meseca pokušavam da dobijem tekst MADAD 2, jer me KIRS upućuje na Ministarstvo za rad, koje ćuti. Iz nekog razloga se to krije. Možda i zato što se MADAD 2 odnosi na obavezu integrisanja migranata u naše stanovništvo. Migranti su dobili personalne pedagoške trenere u osnovnim i srednjim školama, a na te trenere već deceniju čekaju naša deca sa posebnim potrebama. Niko nije neosetljiv na probleme migranata, ali kao zemlja siromašnih ljudi moramo paziti kako će Srbija nadoknaditi domaćem stanovništvu to što će zbrinuti migrante, a i povesti računa o menjanju demografske slike zemlje s obzirom na fertilni potencijal migranata.“

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!