Beograd na dlanu

U termoelektranama Nikola Tesla i Kostolac emisije gasova veće do 14 puta

Beogradski glas (Beta) – Direktor Sekretarijata Energetske zajednice (EZ) Janez Kopač rekao je da prema podacima iz 2018. godine u termoelektranama „Nikola Tesla“ Obrenovac emisije gasova prevazilaze planirane 4,7 puta, a u „Kostolcu“ 14 puta.

On je za Betu rekao da je u poredjenju sa poslednjim Nacrtom nacionalnog plana za smanjenje emisije (NERP) u koji je Sekretarijat EZ imao uvid najveći problem sumpor-dioksid.

Sekretarijat EZ pokrenuo je juče preliminarnu proceduru protiv Srbije zbog nepotpune primene Direktive o velikim ložištima koja se odnosi na poštovanje odredjenih granica za emisije štetnih gasova, koja je stupila na snagu 1. januara 2018. godine sa ciljem da pruži Srbiji mogućnost da u roku od dva meseca reaguje na navode da ne poštuje zakon i „dozvoli Sekretarijatu da ustanovi punu pozadinu tog slučaja“.

„U Srbiji postoji 16 velikih ložišta, a emisije prevazilaze dozvoljene standarde u termoelektranama ‘Nikola Tesla’ A i B, Kostolac A i B, u termoelektrani-toplani (TE-TO) Novi Sad, u Energani Pančevo i u postrojenju Atmosferska destilacija Naftne industrije Srbije (NIS).

Na pitanje da li je video odgovor Ministarstva rudarstva i energetike da se preduzimaju sve mere utvrdjene NERP-om Kopač je rekao da taj plan nikad nije usvojen.

„Znamo da postoji nacrt tog plana i kada smo prvi put za končanu verziju zamolili Ministarstvo zaštite životne sredine rekli su nam da još rade na njemu. Kad smo drugi put zatražili konačnu verziju nisu nam ni odgovorili“, rekao je Kopač.Na pitanje koje mere treba da se preduzmu rekao je da u termoelektrane treba ugraditi filtere.

„U termoelektrani ‘Kostolac’ ugradjen je filter za odsumporavanje 2017. godine, ali podaci za 2018. govore da se emisije nisu smanjile. To nam nije razumljivo“, rekao je Kopač.

Na pitanje da li je teorijski moguće da se odredjenim merama smanji emisija štetnih gasova u kratkom roku Kopač je rekao da to nije moguće i da ugradnja filtera traje godinama i da je veoma skupa.

„Naša procena iz 2013. godine govori da su neophodne investicije od 640 miliona evra“, rekao je Kopač i dodao da EZ želi „puno objašnjenje“ i da dobije NERP. 

Na pitanje kakva je moguća kazna za Srbiju ako ne primeni ono što je preporučeno Kopač je rekao da je to uskraćivanje evropskih sredstava ali da o tome odlučuje Ministarski savet EU.

EZ je organizacija čije su članice EU i devet ugovornih strana – Gruzija, Moldavija, Ukrajina i zemlje partneri sa Zapadnog Balkana.

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 12. 02. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!