Beograd na dlanu

Otkaz iz decembra 1889.

Beogradski glas – Pre deset godina, u decembru 2009, donet je Zakon o ravnopravnosti polova, koji određuje da su svi dužni da poštuju ravnopravno učešće žena i muškaraca u svim oblastima javnog i privatnog sektora, u skladu sa opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava, potvrđenim međunarodnim ugovorima, Ustavom Republike Srbije i zakonima. A kako je bilo pre 130 godina u Kraljevini Srbiji?

„Krajem 1889. u Beogradu postoji samo jedna jedina žena diplomirani lekar, koja radi kao sekundarni lekar u Opšte državnoj bolnici. To je dr Draga Ljočić. Godine 1889. ona ima 34 godine (rođena 1855. u Šapcu), udata je i ima najmanje dvoje od ukupno petoro dece koje će izroditi. Njen muž, novinar Aranđel Milošević, jedan od osnivača Srpske radikalne stranke, kao učesnik u Timočkoj buni, uhapšen je nekoliko dana po rođenju prve kćeri i po brzom postupku osuđen na smrt. Sutradan je pomilovan, kazna je preinačena na desetogodišnju robiju. Posle poraza na Slivnici 1885. osuđeni radikali su pušteni na slobodu.“

Tako počinje rad prof. dr Snežane Veljković „Izgubljena bitka dr Drage Ljočić“, objavljen povodom 160 godina od rođenja Drage Ljočić u časopisu „Sinapsa“. Profesor Medicinskog fakulteta, autor udžbenika sudske medicine, nagrađivanih knjiga o istoriji srpske medicine i brojnih stručnih publikacija, prof. dr Snežana Veljković u članku citira 24 originalna dokumenta iz Državnog arhiva Srbije, Muzeja SLD i Sanitetskog fonda. Objavljujemo mali deo originalnog teksta.

Pismo kralju

Godinu dana pre no što će dobiti otkaz, 29. novembra 1888. godine dr Draga Ljočić piše kralju Milanu Obrenoviću, žali se na to kako je tretiraju.

„Veličanstvo, šest godina sam lekar u Opštoj državnoj bolnici. Prema sanitetskom zakonu, ja bih kao lekar trebala da dobijem periodsku povišicu, ali ne samo da nisam tu povišicu dobila, nego su mi za šefa postavili lekara mlađeg i po godinama i po službi. I ovo sve zbog toga što sam ženska, tako veli načelnik saniteta, ne mogu da dobijem ukaz, pa prema tome ne mogu dobiti ni periodsku povišicu. Veličanstvo, zakon ne pravi nikakve razlike između muških i ženskih lekara, nego on traži od svakoga izvesnu kvalifikaciju, ja sam tu kvalifikaciju imala i zato sam dobila pravo na praksu. Na osnovu te kvalifikacije g. ministar Garašanin postavio me je za sekundarijusa ženskog odeljenja. A čim su me postavili za sekundarijusa, odma je po samom zakonu trebao ukaz sledovati. Postavili su me za sekundarijusa, ali mi ne dozvoliše da se koristim svim pravima koja su skopčana s tim položajem i tako, Veličanstvo, preda mnom stoji perspektiva: da za života svoga služim državu srpsku za 2.000 dinara godišnje i da nemam nade da se koristim pravima činovničkim… Molim Veličanstvo da mi i ovom prilikom ukaže svoju poznatu darežljivost. Prepokorna Njegovog Veličanstva, Dr Draga Ljočić.“

Pre no što se obratila kralju, Draga Ljočić se obraćala svim instancama, pa i predsedniku Ministarskog saveta i ministru unutrašnjih dela Nikoli Hristiću. Hristić je opet tražio mišljenje i tumačenje problema od načelnika Sanitetskog odeljenja dr Laze Stevanovića, a ovaj je odgovorio opširnim referatom, u kome je činovnički savesno tumačio član po član sanitetskog zakona na koje se Draga Ljočić pozivala.

Referat načelnika

„Ovaj referat ima se podeliti u dva dela, od kojih svaki za se obuhvata osobno pitanje. Prvo je: može li ženskinje uopšte da se postavi ukazom u javnoj službi? Drugo je, može li moliteljka Dr Draga Ljočić uopšte ma u kojoj grani sanitetske službe da se postavi ukazom za lekara, a posebice u Opštoj vojnoj bolnici? Na prvo pitanje moglo bi se odgovoriti, da postavljanje ženskinja ukazom protivno je opštim pojmovima o emancipaciji ženskinja ne samo u nas, nego i u celom možda svetu. Po nikakvom zakonu, a još manje po našem Ustavu, koji je osnova svim zakonima, ne može se ženskinje postavljati ukazom, ma kakve nauke ona svršila…“

„Ženskinje po samoj svojoj fizičkoj prirodi pozvana je da se naslanja na jačeg od sebe – na čoveka, koji će je rukovoditi u njezinom životu…“

„Radi bolje ilustracije da postavimo nekoliko pitanja: 1. Da li bi se u nas ženskinju dozvolila advokatura; 2. Da li bi mogla ženskinje koje bi svršilo Pravni fakultet biti postavljeno ukazom na sva zvanja pravničke struke; 3. Da li bi ženskinje koje bi svršilo Filosofski fakultet moglo biti postavljeno ukazom za profesora u srednjim školama; 4. Da li bi ženskinje koje bi u nas pa i na strani svršile Tehnički fakultet mogao biti primljen za enžinjera ukazom? … Ja držim da se na ovakva pitanja može samo negativno odgovoriti… Kad je tako u drugim službama, onda ne može drugojačije biti ni u sanitetskoj službi, koja iziskuje malo više požrtvovanja, i teškoće, i u kojoj ženskinja ne može u svakoj struci da opravlja službu…“

Presuda ministra

Načelnik je ubedio ministra, pa Hristić javlja upravi Opšte državne bolnice „da ne nalazi nikakvog zakonskog osnova po kome bi mogao učiniti po njezinoj molbi, a još manje zakonskog razloga da joj po njezinom zahtevu o tome izveštava rešenjem“.

Dr Draga Ljočić se žalila Državnom savetu protiv tog rešenja, pa potom sledi dopisivanje izmeću ministra unutrašnjih dela, Državnog saveta i Opšte državne bolnice… Ministar je konačno presudio i 30. decembra 1889. on skicira odgovor na poleđini jednog spisa iz predmeta: „Da se Dr Draga Ljočić odpusti iz službe, pošto joj se izda plata do konca ovog meseca.“

Konačno, 2. januara 1890. upravnik Opšte državne bolnice dr Kazimir Gonsiorovski obaveštava ministra Nikolu Hristića: „Uprava Opšte državne bolnice učtivo javiti G. Ministru da je akt G. Ministrov od 30. decembra pr. godine SNo 8605 saopšten Gđi Dr Ljočić na podpis, i platu joj za mesec decembar izdala.“

„Tako je završena državna služba dr Drage Ljočić. Prva žena diplomirani lekar u Srbiji nije mogla da postane ukazni činovnik u Sanitetskom odeljenju Ministarstva unutrašnjih dela. Zakon o uređenju sanitetske struke i čuvanju narodnog zdravlja nije predvideo da i žene mogu da budu lekari!“

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 15. 01. 2020.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!