Beograd na dlanu

Nekad su se pruge brzo gradile

Piše: Ružica Mevorah

Od Beograda do Stare Pazove ide pruga duga 34,5 kilometara. Deo je magistralne saobraćajnice između prestonice i Subotice duge 182 kilometra, ali oduvek je i deo lokalnog gradskog saobraćaja, zato što ujutru vozovi odvoze na posao, a popodne vraćaju s posla silan svet iz mnogih gradskih i prigradskih naselja. Do Vukovog spomenika stiže se iz Novog Beograda, Zemuna, Zemun polja, Batajnice, Nove Pazove…

U prvim danima 2019. godine pruga do Stare Pazove, i dalje do Novog Sada, zatvorena je zbog rekonstrukcije. Tada je objavljeno da svi projekti i papiri postoje i da će radovi trajati godinu i po dana. Radovi su uistinu počeli tek šest meseci kasnije, letos, a sad kažu da će prugu do Stare Pazove završiti do kraja 2020. Isti radovi inače su najavljivani i 2015, pa 2016, pa 2017… Zorana Mihajlović, ministarka saobraćaja, sada kaže da će brzi vozovi do Subotice stići 2022. ili 2023…

Što je mnogo, mnogo je

Sve je ovde traljavo, neizvesno i rastegljivo, ali hajde da verujemo da će se pruga do Stare Pazove zbilja otvoriti kad budemo dočekivali novu 2021. godinu. Da će neki silan svet dočekati da (opet) brže i humanije putuje između satelitskih naselja i centra grada. Hajde da verujemo da će radovi zbilja trajati 18 meseci.

Što je, u suštini, apsurdno dugo! Previše dugo, ako znamo da su se ovde triput duže pruge gradile za triput kraće vreme još pre 70 godina!

I ako znamo da je brže sagrađena ista deonica pruge, od Beograda do Stare Pazove, još kad je bila prvobitno trasirana, a to je bilo pre 140 godina!

Triput duža pruga koja se gradila triput kraće jeste pruga od Brčkog do Banovića, duga 92 kilometra, koju je gradilo 62.268 akcijaša sa prostora bivše Jugoslavije i blizu 1.000 akcijaša iz inostranstva. Iz inostranstva zato što je to bila prva novoizgrađena pruga nakon Drugog svetskog rata u Evropi.

Akcijaši su se okupili na utrini 1. maja 1946. godine, a 7. novembra iste godine prvi voz prošao je prugom.

Podvig Brčko–Banovići

Ideja o izgradnji železničke pruge koja bi spajala bogata nalazišta uglja banovićkog bazena sa glavnim saobraćajnicama postojala je još pre Drugog svetskog rata. Bogate naslage banovićkog uglja, za jugoslovenske prilike relativno visokokaloričnog, sa vrlo pogodnim uslovima eksploatacije, podstakle su najviše rukovodeće organe privrede da još početkom 1946. godine odluče da se tokom te godine pristupi izgradnji ove pruge. Bilo je predviđeno i isplanirano da pruga bude završena za sedam meseci. Završena je za šest.

Sredinom marta 1946. godine građevinsko odeljenje tadašnjeg ministarstva saobraćaja dobilo je nalog da pristupi pripremnim radovima. Elaborat o izgradnji bio je gotov za nepunih mesec dana. Od 1. maja do početka novembra omladinske radne brigade iskopale su 1.361.680 kubika zemlje i 134.460 kubika kamena. Izgradili su i dva tunela duga 667 metara i 22 mosta duga ukupno 455 metara.

„Nije ovo prva pruga na svijetu sigurno, ali je prva koju su izgradila djeca“, rekao je Miroslav Krleža tog novembra 1946.

Pruga uglja i hleba

Pre neku godinu, na proslavu 70 godina pruge Brčko–Banovići, došao je i Hamid Bojić (84) iz sela Grivice kod Banovića. Bojić je imao 11 godina kad se pridružio radnoj akciji.

„Zvali smo je prugom uglja i hleba jer se njome iz Banovića izvozio visokokalorični ugalj, a iz posavskih i vojvođanskih sela dovozila se pšenica u tada gladnu severoistočnu Bosnu“, ispričao je Bojić novinarima.

Čuli smo tada i da je prugu gradila cela porodica Ibrahima Sirotanovića, čiji je stric bio slavni Alija Sirotanović. Porodica Sirotanović iz Vareša poznata je bila po Aliji Sirotanoviću, jugoslovenskom heroju rada, čiji je lik, između ostalog, bio godinama na novčanicama SFRJ.

„Cela moja familija učestvovala je u gradnji pruga u BiH. Važno je što slavimo ovu prugu kako bi mlađe generacije videle s kakvim se elanom nekad radilo i kakvi su složnost i zajedništvo vladali“, rekao je Ibrahim novinarima.

Ako danas uporedimo efikasnost izgradnje pruge Beograd – Stara Pazova i pruge Brčko‒Banovići, ispada da se svaki kilometar prve gradi bezmalo po 20 dana, a da je svaki kilometar druge sagrađen za po dva dana. Druga je podizana ni iz čega, a prva se gradi trasom postavljenom pre 140 godina, i to kroz ravnicu.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!