Beograd na dlanu

Kakva je sudbina memorijalnog prostora Staro sajmište: Bitka oko istorije

Tekst: Milovan Pisari

Beogradski glas – Debate oko statusa i funkcije Starog sajmišta kao mesta memorijalizacije nekadašnjeg logora i mesta stradanja tokom Drugog svetskog rata vode se već godinama i, kako deluje, neće se još neko vreme pomeriti s mrtve tačke. No pitanja je mnogo, a jedno od ključnih je: koja i čija istorija će biti prikazana.

Nakon pristupanja Međunarodnoj alijansi za sećanje na Holokaust (IHRA), Srbija je formirala komisiju stručnjaka, pa je smenila i uspostavila novu, a ta je napravila Nacrt zakona o budućem memorijalu, o kome odlučuje Skupština Srbije. Predlog komisije i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, u čijoj je nadležnosti izgradnja novih memorijalnih kompleksa, sastoji se od nekoliko tačaka, a suština je da se formira ustanova sa tri prilično autonomna tela – tri muzeja. Jedan posvećen Holokaustu, u nadležnosti Jevrejske zajednice, drugi posvećen stradanju Roma, u nadležnosti Romske zajednice, a treći o genocidu nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, koji bi bio u nadležnosti postojećeg Muzeja žrtava genocida. Pored toga bi trebalo da postoje zajedničke prostorije za edukaciju i druge aktivnosti, kao i neka vrsta memorijalizacije samog logora.

Ko bi da danas deli stradale?

Kao što sugeriše predlog za naziv memorijala u Nacrtu zakona – Ustanova spomen-žrtva – žrtve genocida bi trebalo da budu u centru celokupne buduće strukture. Problem nastaje ako uzmemo u obzir dominantan narativ o stradanju Srba u 20. veku, koji postoji među istoričarima, a naročito na državnom nivou, po kojem se dogmatski tvrdi da je u Jasenovcu ubijeno 700.000 žrtava (videti npr. izložbu o Jasenovcu koju je organizovalo Ministarstvo spoljnih poslova u Ujedinjenim nacijama 2018), iako su odavno istraživanja pokazala da je taj broj pogrešan (bilo je oko 130.000 žrtava). U tom smislu izgleda da će buduća ustanova teško moći da se odupre tim čisto političkim i aistorijskim narativima koji, pored lažnih brojki, promovišu ideju o kolektivnoj krivici drugih naroda i naročito demonizaciju jugoslovenskih ideala.

U tom smislu memorijal o stradanju Srba ima dobre šanse u startu da postane hram revizionizma i nacionalizma, koji će posetiocima predstaviti lažne podatke i lažnu istoriju, a, s druge strane, stimulisati mržnju prema drugim narodima. U nekoliko reči, memorijal posvećen stradanju jednog naroda ne treba da radi.

Ideja da se na mestu gde se nalazio logor na Sajmištu pravi sveobuhvatni memorijal, koji bi govorio ne toliko o logoru koliko o Holokaustu i genocidu nad Srbima i Romima, jeste takođe vrlo opasna. Najavljuje „podelu“ između jevrejske, romske i srpske zajednice – ko će koju zgradu da zauzme za muzej posvećen genocidu nad sopstvenim narodom, zvuči u najmanju ruku morbidno.

Postavlja se, naravno, i pitanje stručnosti: da li svaka od tih zajednica namerava da sopstvenim snagama organizuje sopstvenu stalnu postavku? Jer u tom slučaju postoji ogroman rizik da se javnosti prezentuju tri različita narativa, verovatno sa različitim pristupom i metodologijom i različitim činjeničnim stanjem.

Kad država „mudro“ ćuti

Pored natezanja unutar komisije oko sadržaja, stepena autonomije tri muzeja i konačne nadležnosti nad budućom ustanovom, vodi se prava bitka oko divljih privatizacija i potencijalnih projekata na levoj obali Save. Da podsetimo: neke od zgrada koje su bile sastavni deo logora privatizovane su i prodate, iako su pod određenim stepenom kulturne zaštite, i danas su sedišta komercijalnih aktivnosti.

Svakih nekoliko meseci u medijima pojavljuju se bombastični naslovi puni osećaja skandala i stida jer se u zgradama koje su za vreme logora služile kao bolnica i mrtvačnica danas se nalaze obdaništa, diskoteke, restorani. I svi onda u linč na vlasnike tih objekata: međutim, zaboravlja se suština stvari, a to jeste da je država prodala te zgrade i da bi država, kad bi htela, mogla da ih otkupi po svim pravilima kapitalističkih načela. Uz to, država izdaje dozvole za funkcionisanje tih aktivnosti i nikada se nije izjasnila u vezi sa zakonitošću prodaje tih objekata.

Drugačija je priča za zgrade u kojima obični ljudi odavno žive. U zgradi nekadašnjeg mađarskog paviljona (poznatog za vreme logora kao paviljon smrti jer su u njemu zatočenici ubijani) stanari imaju neotuđivo pravo da tu ostanu. Da li treba država da im obezbedi alternativni smeštaj? Naravno, ukoliko postoji njihova saglasnost.

Ostale zgrade koje su sagrađene posle rata ili ostale komercijalne aktivnosti koje postoje ne bi trebalo da budu zatvorene: sama pomisao da se lokacija isprazni kako bi se vratio originalan izgled lokacije (bilo je i takvih predloga) zvuči u najmanju ruku apsurdna. Dovoljno je da se upotrebi ono što postoji i što je sasvim dovoljno za memorijalizaciju lokacije: pored pomenutih Spasićevog, mađarskog i turskog paviljona, na raspolaganju su i centralna kula, čehoslovački paviljon, italijanski paviljon i mala zgrada na nekadašnjem ulazu u logor u kojoj se sada nalazi knjižara.

Da budemo realni: kome stvarno odgovara da preko puta centra Beograda bude izgrađeno nešto što podseća na smrt i što nije uopšte profitabilno umesto da se tu napravi neki veliki kompleks gde bi cena kvadrata bila u najmanju ruku 4.000 evra?

Da kažemo da će memorijal ipak biti izgrađen, da će ta tri muzeja proraditi, ali pitanje je kako će se finansirati? Koji su dugoročni planovi takve institucije? U Nacrtu zakona, kao i tokom diskusija komisije, ovo pitanje ostalo je prilično nedefinisano.

(Autor je istoričar i suosnivač Centra za istraživanje Holokausta)

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Avatar

Nikola Stankovic

1
Leave a Reply

avatar
2500
1 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
Bibi Meduza Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest
Notify of
Bibi Meduza
Guest
Bibi Meduza

Jel neko pročitao tekst , pre nego što ga je postavio ? Od kada je utvrđen broj od 140 000 ubijenih u Jasenovcu i ko ga je utvrdio ???

SAD I SRBI , PONOVO UBIJAJU SVOJE MRTVE ???
NOSITE SE SA JUGOSLOVENSKIM IDEALIMA !!! KO STOJI IZA OVOGA ???
(Autor je istoričar i suosnivač Centra za istraživanje Holokausta)
AKO ŠKOLUJEMO OVAKVE ISTORIČARE NIJE NI ČUDO ŠTO BEZ GLASA NESTAJEMO !!!
PROFITABILNO I UBIJENI LJUDI ?!!!

Da budemo realni: kome stvarno odgovara da preko puta centra Beograda bude izgrađeno nešto što podseća na smrt i što nije uopšte profitabilno umesto da se tu napravi neki veliki kompleks gde bi cena kvadrata bila u najmanju ruku 4.000 evra?

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!