Beograd na dlanu

Izložba „Moda u modernoj Srbiji“: Od dimija do haljine uz telo

Piše: Radenka Marković

Foto: Muzej primenjene umetnosti

Znamo koje su se velike promene na političkom planu u Srbiji dogodile u 19. veku i šta je na globalnom planu donelo oslobađanje od Turaka i okretanje ka Evropi, ali manje nam je poznato kako su se te velike promene odrazile na obične stvari u životu, na odevanje na primer. A desila se cela jedna revolucija. Izgradnju moderne srpske države pratio je proces jačanja buržoazije, koja je svoj izgled prilagođavala novim kulturnim modelima. Tako je u srpskim gradovima počela da se nosi potpuno nova odeća u odnosu na onu iz turskog doba. O tome govori izložba „Moda u modernoj Srbiji“ u Muzeju primenjene umetnosti, upriličena povodom Dana muzeja – 6. novembra, kada je ova ustanova obeležila 69 godina postojanja.

Priča o modi ispričana je kroz 81 izloženi modni predmet iz 19. i s početka 20. veka, kao i reprodukcije građanskih portreta i dokumentarne građe toga doba.

Kroj po meri stigao iz Evrope

Draginja Maskareli, autor izložbe i viši kustos u Muzeju primenjenih umetnosti, kaže da je odevanje u ovom periodu prošlo put od onoga što zovemo tradicionalno odevanje, koje smo preuzeli iz Osmanskog carstva, pa do evropskih modela i ulaska u evropski modni sistem.

 – Oni se potpuno razlikuju. Zato sam na početku izložbe i stavila dve ilustracije, od kojih jedna prikazuje Takovski ustanak iz 1815. godine, gde se vidi da su ustanici, dakle Srbi, obučeni isto kao i Turci, dok su na drugoj fotografiji, snimljenoj u okolini Beograda oko 1900. godine, građani u skroz drugačijoj, evropskoj odeći, drugih materijala i krojeva.

Stari tradicionalni kroj podrazumevao je da se lepota odevnog predmeta postiže korišćenjem cele širine materijala i raskošnim tkanjem, dekoracijom u tehnici veza, ali to nije bio kroj po meri. Tek kasniji, evropski modni sistem donosi kroj po meri. Našim krojačima bilo je potrebno vreme da se prilagode novom načinu krojenja, što se ovde na izložbi vidi kroz neke prelazne oblike, gde oni od onih širokih haljina pokušavaju da naprave nešto što liči na evropsku haljinu – objašnjava naša sagovornica.

Kostim kao nacionalni simbol

U modernom evropskom sistemu posebno mesto u građanskom odevanju imao je nacionalni kostim. On je sadržavao elemente koji su preuzeti iz tradicionalnog osmansko-balkanskog odevnog asortimana.

Tradicionalna odeća se, navodi Draginja Maskareli, zapravo zadržala u odevanju građanstva i početkom 20. veka, s tim što joj je davano novo značenje. Zapravo je zaboravljeno njeno tursko poreklo i ona je za nas dobila nacionalnu simboliku jer je u svesti ljudi ona bila odeća koju su nosili ustanici i borci za autonomiju. 

–  I u vreme kada je evropska moda preovladala vidi se da su građani kada su išli kod slikara ili fotografa da im se napravi portret ili fotografija, što je bila jedna svečana prilika, oblačili neki element tog tradicionalnog kostima, iako se on više nije nosio. Oblačili su ih i u nekim drugim svečanim prilikama, kao što su svadbe, na primer.

Novine izdržale samo godinu dana

Drugi deo izložbe posvećen je prelasku na evropsku modu, gde se Srbija dobro uklopila. Naši krojači pekli su zanat u Evropi i naučeno primenjivali kod kuće. Osim znanja, iz Evrope je stizala i roba, a veliki deo te robe, priča naša sagovornica, prodavao se upravo u blizini sadašnjeg muzeja, u Knez Mihailovoj ulici, koja je bila glavna trgovačka ulica, ali i u njenoj okolini, gde je bilo dosta modnih prodavnica, salona, modiskinja, šeširdžija.

Važno mesto u ovom delu izložbe zauzimaju moderna muška odela. Doneo ih je 19. vek, svedena su i svakako predstavljaju vrhunski standard muške elegancije, koji je, nažalost, jedno vreme bio nepravedno zapostavljen.

Nema mode bez modnih detalja, pa je jedna mala vitrina na izložbi posvećena njima. Tu posetioci mogu da vide kakvi su se pojasevi, češljevi, lepeze, pozorišni dvogledi, muški štapovi nekada nosili.

Izloženi su i nekadašnji modni oglasi, slike eksterijera i enterijera modnih radnji, nešto modne štampe. Ona je, priča Draginja Maskareli, uglavnom uvožena iz Francuske, Nemačke, Austrougarske.

– U našim modnim oglasima naći ćemo da pojedine knjižare, kao što je knjižara Gece Kona, nude uvoznu modnu štampu. Ali imali smo 1902. godine i jedan svoj modni časopis. Zvao se „Pariska moda“, objavljivao ga je list „Mali žurnal“, ali izlazili su samo jednu godinu. Nije im se isplatilo da više izlaze i dali su oglas u kome su rekli „ne možemo više da izdajemo novine. Izdavaćemo ako budete svi kupovali svoj primerak a ne da jedna kupi a vas 50 čita“. Čitaoci ko čitaoci. Nastavili su staru praksu da jedan primerak čita više njih i list se nije održao.

Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 04. 12. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!