Beograd na dlanu

Beograd pod vodom: Ima planova, nema političke volje

Beogradski glas – Resurs voda prepoznat je u oblasti životne sredine kao izuzetno osetljiv činilac sistema, koji ne poznaje administrativne podele i granice. Poštujući prirodu ovog izuzetno dinamičnog i osetljivog resursa, u evropskom zakonodavstvu stvorena je „nova filozofija“ posmatranja i zaštite voda te upravljanja njima – praktično definisana kroz Okvirnu direktivu o vodama Evropske unije, sada već prepoznatljivu WFD (Water Framework Directive EU2000/60/EC).

Trećina grada bez kanalizacione mreže

Značaj ove direktive, okarakterisane kao najznačajnijeg zakonskog instrumenta u oblasti upravljanja vodama, ogleda se u poštovanju i praktičnoj primeni koncepta integrisanog upravljanja životnom sredinom i kompatibilnosti sa ostalim razvojnim politikama u oblasti privrede, poljoprivrede, ribarstva, energetike, trgovine itd… Direktiva je delimično prenesena u nacionalno zakonodavstvo Zakonom o vodama (SG RS br. 30/2010, 93/2012), regulacijom graničnih vrednosti emisije u vodama i rokovima za njihovo dostizanje (SG RS, 67/2011, 48/2012) i regulacijom zagađujućih materija u površinskim vodama, podzemnim vodama i sedimentima, kao i rokovima za njihovo dostizanje (SG RS, br. 50/2012).

Potreba Beograda, administrativno samostalnog, a prostorno neodvojivog dela Srbije, da učini pomak ka integralnom upravljanju vodama postala je neophodnost daljeg razvoja sistema integrisanog upravljanja životnom sredinom.

Urbanizacija i širenje Beograda stvaraju pritisak na prostor i na sve prirodne resurse takvim intenzitetom i izuzetno kompleksnim posledicama, da je uspostavljanje sistema upravljanja nužnost i preka potreba.

Nažalost, grad Beograd mnogo zaostaje za evropskim gradovima i gradovima regiona po pitanju tretmana otpadnih voda, ali bi kroz adekvatno planiranje i nove modalitete finansiranja to pitanje moglo i moralo da se sistemski reši. Činjenica je da Beograd nema adekvatno rešeno pitanje kanalizacije, odnosno da 30 procenata teritorije nije pokriveno kanalizacionom mrežom, ukazuje da je strateški prioritet Beograda – upravljanje vodama.

Veliki broj stanovnika otpadne vode ispušta u neadekvatne septičke jame, koje su najčešće bez prečišćavanja i veliki izvori kontaminacije zemljišta i podzemnih voda.

Precizan podatak o svim ispuštenim vodama nemamo, ali je on aproksimativno isti sa količinom upotrebljenih voda za vodosnabdevanje, a to je oko 7 m3/s.

Trenutno postoji 116 direktnih mesta izlivanja otpadnih voda u Savu, dok ih na obalama Dunava ima 136. Masterplanom predviđeno je da do 2020. godine prestonica bude podeljena na pet nezavisnih kanalizacionih sistema u Velikom Selu, Ostružnici, Krnjači, Batajnici, kao i Boleč–Vinča. Uporedo sa kolektorom „Interceptor“, priprema se prva faza postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Velikom Selu.

Najznačajniji deo beogradske kanalizacije je Centralni sistem. On je najveći i obuhvata oko 53 odsto površine teritorije obuhvaćene GUPom. Obuhvata teritoriju današnjeg Beograda sa Novim Beogradom, Donjim Zemunom i delom Gornjeg Zemuna. Centralni sistem zahvata preko 31.000 hektara teritorije grada. Na području ovog sistema živi oko 1.230.000 stanovnika.

Centralni sistem ima mešovit sistem kanalisanja, koji je delom opšti (staro jezgro grada u kome je kanalizacija odavno izgrađena) i delom separacioni (Novi Beograd, Zemun i sva novija naselja u šumadijskom delu Beograda).

Kišne vode ispuštaju se u Savu i Dunav, odnosno u gradske vodotokove pripadajućeg sliva. Ovako prikupljene upotrebljene vode se preko mreže kolektora i crpnih stanica ispuštaju u Savu i Dunav bez prečišćavanja.

Čeka se Centralni kanalizacioni sistem

Za Centralni sistem najznačajniji objekat je „Interceptor“. Planirano je da se „Interceptorom“ prikupe sve otpadne vode i deo atmosferskih voda sa područja Centralnog kanalizacionog sistema Beograda i da se evakuišu na buduće postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda na lokaciji Veliko Selo. Time bi se rešio problem zagađenosti beogradskih reka Save i Dunava, jer se danas otpadne vode, bez prečišćavanja, izlivaju u njih. U budućnosti, ove vode treba da se „Interceptorom“ evakuišu na Pogon za preradu otpadnih voda Veliko Selo i da se, posle prečišćavanja, ispuštaju u Dunav.

Prva deonica „Interceptora“ je od kanalizacione crpne stanice Ušće, na Novom Beogradu do ukrštanja Vojvode Bojovića i Tadeuša Košćuška. Dužina je 1.520 metara s prolazom ispod Save i kolektorom duž Bulevara Bojovića. Druga ide od otvorenog iskopa kolektora ulicama Cara Dušana i Venizelosove do ulaza u tunel „Karaburma“, dužine 2.800 metara. Treća deonica je od tunela „Karaburma“, dužine 1.320 metara. Četvrta deonica ide od tunela „Karaburma“ do tunela „Višnjica“, dužine od 1.729 metara.

To znači da će biti zatvorena kolektorska ispuštanja u Zemunu, od Kanalizacione crpne stanice (KCS) „Karađorđev trg“, zatim na Novom Beogradu, iz KCS u Bloku 12 i Ušće, kao i ispuštanje u reku Savu u blizini Sajma, Luke Beograd, Pančevački most i Ada Huja. Sve otpadne vode će biti preusmerene ka novom objektu za prečišćavanje otpadnih voda.

Nakon realizacije projekta biće to najvažniji kolektorski objekat Centralnog kanalizacionog sistema koji će koristiti više od milion stanovnika. On će sakupljati sve otpadne vode iz centralnog sistema Beograda i odvoditi ih na prečišćavanje, nakon čega će se vode dobrog kvaliteta puštati u Dunav.

Sama izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda stvoriće mogućnosti daljeg korišćenja na ovaj način dobijenih ostataka mulja (rezidijuma), čak i za proizvodnju energije ili kompatibilni proces tretiranja komunalnog otpada.

Aktivnosti na izgradnji sistema za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu su logičan i preko potreban preduslov za ostvarenje kompleksnog i osetljivog zadatka upravljanja resursom voda, ali od strane Sekretarijata za zaštitu životne sredine, a u funkciji integrisanog upravljanja sistemom zaštite životne sredine i po principima održivog razvoja, u skladu sa postepenom implementacijom WFD.

Neophodno je da ove aktivnosti budu definisane u širokom frontu svih zainteresovanih aktera budućeg sistema i uz svu raspoloživu stručnu i naučnu pomoć. Samo ovakvim pristupom moguće je i očekivati valjane rezultate i adekvatno funkcionisanje. Da bi se trajno rešio problem kanalizacije izgradnjom svih pet modernih postrojenja za preradu otpadnih voda, neophodno je više od 500 miliona evra i taj posao će se raditi sa nekim od strateških partnera.

(Iz publikacije „Korišćenje i tretman komunalnih i industrijskih otpadnih voda u Republici Srbiji“, maj 2015, izdavači Centalno-evropski forum za razvoj (CEDEF) i Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine AP Vojvodine)

Poštovani čitaoci, na kioscima je novi broj Beogradskog glasa!

Direktno

Beogradski glas

Dobra vest

Naslovna za sredu 17. 07. 2019.

Loša vest

Uzbunjivač

Beogradski glas

Podržite nas. Lajkujte našu Facebook stranicu

 

Like!